Kakvi će biti efekti Godine preduzetništva - Dugoročna strategija ili predizborni marketing?

Vlada Srbije je 2016. godinu proglasila "Godinom preduzetništva", izdvojila 16,06 milijardi dinara kroz 33 programa pomoći onima koji bi da pokrenu svoj posao ili da prošire i ojačaju već postojeći. Od tog iznosa 11,38 milijardi dinara je namenjeno za kredite i garancije, a 4,4 milijarde su bespovratna sredstva. Da li je 2016. konačno najava pravog višegodišnjeg podsticanja preduzetništva koje će sprovoditi sve buduće vlade, ili će ono trajati samo u ovoj izbornoj godini?

Odgovori na ovo pitanje "Politikinih" sagovornika, ljudi od teorije i prakse, kreću se od uverenja da je vlada Aleksandra Vučića napravila prvi korak ka dugoročnom podsticanju "privatnog biznisa" i da od te rešenosti ne može odustati nijedna buduća, do verovanja da ni u ovom "paketu prve pomoći" srpskom preduzetništvu na izdisaju još nema najpotrebnije "medenice".

Svi su, međutim, saglasni da je nejakom srpskom preduzetništvu malo godina "specijalnog tretmana" i da bi 2016. trebalo da bude samo prva u deceniji preduzetništva.

Za Aleksandra Gračanca, koordinatora Foruma malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Privredne komore Srbije, 2016. je prvi korak na putu sistemskog i neprekidnog podsticanja preduzetništva. On je ubeđen da je mnogo razloga zbog kojih podsticaji u ovoj godini ne bi smeli da traju "samo jedno leto."

– Razvoj preduzetništva i jak privatni sektor su uslov održivog privrednog razvoja i društvene stabilnosti – kaže Gračanac. – Zato Evropska unija ima Akt o malom biznisu kojim od 2000. štiti i podstiče ovaj sektor sa više od 25 miliona malih firmi koje stvaraju 55% bruto domaćeg proizvoda.

I Ljubodrag Savić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da bi bilo dobro kada bi 2016. bila početak višegodišnjeg podsticanja preduzetništva koje će sprovoditi sve buduće vlade.

– Nevolja je u tome što namere i delovanja partija u Srbiji ne traju duže od jednog izbornog ciklusa, a svaka nova vlada ignoriše ono što je započela prethodna, počinjući sve ispočetka – kaže Savić. – Mala i srednja preduzeća su temelj efikasne i dugoročno održive tržišne privrede, što je uslov njenog prijema u EU. Ako konačno ne počne da stvara takvu privrednu strukturu, Srbija će i u narednoj deceniji ostati zaglavljena u beskrajnom i beznadežnom procesu tranzicije.

To znači da više ne može da se desi da neka vlada zaboravi na obavezu stvaranja povoljnog ambijenta za razvoj malog biznisa?

– Na žalost, kod nas može – tvrdi Savić. – Zato što ovde manjkaju dobre ideje i odgovorni političari. Zbog toga građani svojim glasom na izborima češće kažnjavaju aktuelnu vlast za loše rezultate, nego što daju poverenje nekoj budućoj zato što će znati da izvuče zemlju iz dugogodišnje ekonomske i društvene krize.

Savić podseća na opšte prihvaćen stav da je osnovni uslov razvoja preduzetništva "jasan, stabilan, predvidiv i dugoročno održiv sistem zakona, podzakonskih akata i uredbi koji definišu ovu oblast." Međutim, Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, tvrdi da Srbija još nije izgradila takav sistem.

– Kod nas država prvo digne poreze, ukine poreske kredite privredi, veštački prikaže troškove poslovanja firmi kao dobit u finansijskim bilansima i tako im isisa 70 milijardi, a onda uz veliku pompu najavi da će dati 16 milijardi – primećuje Rajić.

Podseća da je 2012. stupilo na snagu povećanje PDV-a sa 18 na 20%, akcize se redovno usklađuju sa inflacijom. U 2012. je porez na dobit preduzeća povećan sa 10 na 15%. Smanjen je samo porez na kapitalne dobitke, sa dotadašnjih 20 na sadašnjih 15%. U 2013. i 2014. povećan je porez na imovinu privredi i građanstvu. Preduzećima je u 137 od 150 gradova i opština porez na imovinu podignut u rasponu od 40 do čak 655%.

– U isto vreme nije bilo povećanja prihoda i dobiti koje bi pokrilo povećanje državnih dažbina, što je zadalo smrtonosan udarac hiljadama preduzetnika i vlasnicima mikro i malih preduzeća. Povećavanje akciza je dovelo do toga da je gorivo u Srbiji danas najskuplje u regionu, što je uticalo i da se kupovna moć građana smanji, što se opet kao bumerang vratilo privredi – kaže Rajić.

Privrednici decenijama ukazuju i da je država nepodnošljivo skupa. Kad nije mogla da zahvati koliko joj treba – zaduživala se, doteravši do ivice ponora bankrota.

– Kad bi država počela da smanjuje previsoke troškove održavanja svog aparata, javnog sektora i dotiranja penzionog sistema, bio bi to najveći podsticaj celoj privredi u ovoj "Godini preduzetništva" – poručuje Rajić. – Kad bi počela da povećava ulaganja u infrastrukturu, bio bi to dokaz da se konačno nešto čini za budućnost ove zemlje.

Milana Kneževića, vlasnika modne konfekcije "Monus" i "glasnogovornika" malog i srednjeg biznisa, nijedna vlada od "srpske oktobarske revolucije" naovamo nije ubedila u svoje dobre namere, znanje i dalekovidost. Poučen dosadašnjim iskustvom, ne može da se otme utisku da će i proglašavanje 2016. godine za "Godinu preduzetništva" završiti kao "obična predizborna obmana začinjena besmislenim frazama" koja će sahraniti 80.000 malih i srednjih firmi i isto toliko preduzetnika. Jer, prema podacima APR-a, one su u potpunom finansijskom kolapsu. Izdvajanje 11,38 milijardi dinara namenjenih za kredite i garancije vidi kao "Dinkićev finansijski perpetuumobile" kojim se preduzetnici njihovim novcem iz budžeta stimulišu da se zadužuju.

– Dokaz da ni ova vlada ne razume boljke malog biznisa i da radi samo u svoju korist i korist banaka je činjenica da je Srbija jedina zemlja na svetu koja nema zakon o zanatstvu, u kojoj su sve investicije oporezovane, mali biznis plaća 140 parafiskalnih nameta, rad na crno je po obimu veći od legalnog, a sudski sporovi traju duže od života – tvrdi Knežević.

Sa ovim čovekom se mnogi ne slažu, ali nema preduzetnika koji neće potvrditi njegovu opasku da oni koju stvaraju novu vrednost u Srbiji zaslužuju značajniju društvenu pažnju.

Čuvena je Kneževićeva: "Kada u Nemačkoj zaseda Zanatska komora, Angela Merkel sedi u drugom redu."