Mišković ponovo kupuje "Maxi"?
Komentari
Miroslav Mišković, vlasnik "Delta holdinga", ima ambiciju da ponovo postane vlasnik nekadašnjeg "Delta Maxi"-ja, koji je sada u vlasništvu belgijske kompanije "Delhaize", saznaje "Politika". Međutim, "Delhaize Srbija" demantuje da prodaje ovaj trgovinski lanac.
Mišković, prema tvrdnji izvora "Politike", navodno pregovara o povratku u maloprodaju i preuzimanju "Maxi"-ja i "Tempa" po znatno nižoj ceni nego što ih je prodao. Podsećanja radi, u martu 2011. godine Mišković je tadašnji "Delta Maxi" prodao belgijskom "Delhaize"-u po ceni od 932,5 mil EUR, a sada bi da ga kupi za 200 do 300 mil EUR.
U "Delhaize Srbija", međutim, to odlučno demantuju. Tvrde da su navedene pretpostavke "u potpunosti netačne".
Istina je da "Delhaize" na globalnom nivou prodaje veliki broj trgovinskih objekata i moguće da je Mišković u tome video svoju poslovnu šansu. Zašto je to tako odgovor treba tražiti u spajanju ove belgijske kompanije sa holandskim "Aholdom" koje je dogovoreno još u junu prošle godine. Kako je tada objavljeno, koncentracijom, koja bi trebalo da se završi u toku 2016, biće stvoren lanac sa više od 6.500 maloprodajnih objekata širom sveta. Međutim, upravo ta veličina predstavlja problem za antimonopolske komisije u Evropi i Americi. Ali ne i u Srbiji.
Kako bi se ispoštovali propisi o zaštiti konkurencije, "Delhaize" će u Evropi morati da proda neke objekte. To je nedavno objavio i Rojters (22. februar), citirajući menadžment "Aholda" i "Delhaize"-a i ističući kako moraju da ispoštuju pravila antimonopolske komisije. Rojters, međutim, ne navodi koliko objekata će biti prodato. S druge strane, američki mediji objavili su spisak čak 83 objekta koji će preći u ruke novih vlasnika.
Međutim, u kompaniji "Delhaize Srbija" navode da to sa našom zemljom nema nikakve veze.
– Kompanije "Delhaize" i "Ahold" prošle godine su objavile namere o spajanju, nakon čega je usledio proces dobijanja odobrenja za ovaj postupak u svim državama u kojima kompanije posluju. Kako u Srbiji posluje samo "Delhaize" i samim spajanjem nema promena na tržištu, već su dobijena odobrenja od nadležnih državnih institucija. U zemljama u kojima postoje oba lanca postoji mogućnost da se zbog spajanja izvesni broj radnji proda. Za tržište Amerike čekaju se preporuke Federalne antimonopolske komisije zbog sprečavanja koncentracije – kažu u "Delhaize Srbija" za "Politiku".
Inače, kada je objavljeno spajanje dve kompanije, "Vol strit džurnal" pisao je da se ovom koncentracijom stvara jedan od najvećih trgovinskih lanaca u Americi. Bez obzira na to što su obe kompanije evropske, čak 60% svoje prodaje ostvaruju na američkom tržištu. Da bi dobili dozvolu Federalne antimonopolske komisije, "Delhaize" i "Ahold" moraju da prodaju čak 83 objekta u Americi. Specijalizovani portal "Supermarket" objavio je kompletan spisak radnji koje su u Americi ponuđene na prodaju.
Nakon spajanja ova dva evropska trgovinska lanca, holandski "Ahold" imaće 61% vlasništva u novoformiranoj kompaniji, a belgijski "Delhaize" preostalih 39%. Osim u Srbiji, "Delhaize" ima supermarkete u Belgiji, Luksemburgu, Rumuniji i Grčkoj, a u SAD poseduje prodavnice "Hanaford" i "Food lion".
Bez obzira na to što u kompaniji "Delhaize Srbija" tvrde da ne odlaze sa ovog tržišta, njihovi finansijski izveštaji pokazuju da im u našoj zemlji nisu odmah procvetale ruže. Kako pokazuju podaci Agencije za privredne registre, "Delta Maxi" je 2010. godine (pre prodaje) bio u plusu od 18 mil EUR. Već sledeće godine, nakon preuzimanja, bila je u minusu od 80 mil EUR. Kasnije su poslovanje vratili u pozitivnu zonu, ali su i prodali dobar deo nekadašnjeg Miškovićevog biznisa. Od 2011. do danas prodali su maloprodajne objekte u Albaniji, Crnoj Gori i Bugarskoj.
U "Delhaize Srbija", međutim, to odlučno demantuju. Tvrde da su navedene pretpostavke "u potpunosti netačne".
Istina je da "Delhaize" na globalnom nivou prodaje veliki broj trgovinskih objekata i moguće da je Mišković u tome video svoju poslovnu šansu. Zašto je to tako odgovor treba tražiti u spajanju ove belgijske kompanije sa holandskim "Aholdom" koje je dogovoreno još u junu prošle godine. Kako je tada objavljeno, koncentracijom, koja bi trebalo da se završi u toku 2016, biće stvoren lanac sa više od 6.500 maloprodajnih objekata širom sveta. Međutim, upravo ta veličina predstavlja problem za antimonopolske komisije u Evropi i Americi. Ali ne i u Srbiji.
Kako bi se ispoštovali propisi o zaštiti konkurencije, "Delhaize" će u Evropi morati da proda neke objekte. To je nedavno objavio i Rojters (22. februar), citirajući menadžment "Aholda" i "Delhaize"-a i ističući kako moraju da ispoštuju pravila antimonopolske komisije. Rojters, međutim, ne navodi koliko objekata će biti prodato. S druge strane, američki mediji objavili su spisak čak 83 objekta koji će preći u ruke novih vlasnika.
Međutim, u kompaniji "Delhaize Srbija" navode da to sa našom zemljom nema nikakve veze.
– Kompanije "Delhaize" i "Ahold" prošle godine su objavile namere o spajanju, nakon čega je usledio proces dobijanja odobrenja za ovaj postupak u svim državama u kojima kompanije posluju. Kako u Srbiji posluje samo "Delhaize" i samim spajanjem nema promena na tržištu, već su dobijena odobrenja od nadležnih državnih institucija. U zemljama u kojima postoje oba lanca postoji mogućnost da se zbog spajanja izvesni broj radnji proda. Za tržište Amerike čekaju se preporuke Federalne antimonopolske komisije zbog sprečavanja koncentracije – kažu u "Delhaize Srbija" za "Politiku".
Inače, kada je objavljeno spajanje dve kompanije, "Vol strit džurnal" pisao je da se ovom koncentracijom stvara jedan od najvećih trgovinskih lanaca u Americi. Bez obzira na to što su obe kompanije evropske, čak 60% svoje prodaje ostvaruju na američkom tržištu. Da bi dobili dozvolu Federalne antimonopolske komisije, "Delhaize" i "Ahold" moraju da prodaju čak 83 objekta u Americi. Specijalizovani portal "Supermarket" objavio je kompletan spisak radnji koje su u Americi ponuđene na prodaju.
Nakon spajanja ova dva evropska trgovinska lanca, holandski "Ahold" imaće 61% vlasništva u novoformiranoj kompaniji, a belgijski "Delhaize" preostalih 39%. Osim u Srbiji, "Delhaize" ima supermarkete u Belgiji, Luksemburgu, Rumuniji i Grčkoj, a u SAD poseduje prodavnice "Hanaford" i "Food lion".
Bez obzira na to što u kompaniji "Delhaize Srbija" tvrde da ne odlaze sa ovog tržišta, njihovi finansijski izveštaji pokazuju da im u našoj zemlji nisu odmah procvetale ruže. Kako pokazuju podaci Agencije za privredne registre, "Delta Maxi" je 2010. godine (pre prodaje) bio u plusu od 18 mil EUR. Već sledeće godine, nakon preuzimanja, bila je u minusu od 80 mil EUR. Kasnije su poslovanje vratili u pozitivnu zonu, ali su i prodali dobar deo nekadašnjeg Miškovićevog biznisa. Od 2011. do danas prodali su maloprodajne objekte u Albaniji, Crnoj Gori i Bugarskoj.
Firme:
Delta Holding d.o.o. Beograd
Delhaize Serbia d.o.o. Beograd
Ahold Zaandam Netherlands
Agencija za privredne registre Beograd
Tagovi:
Miroslav Mišković
Delta Maxi
Delta Maksi
Delhaize
Delez
Delhaize Srbija
Maxi
Tempo
Ahold Holandija
antimonopolske komisije
Hanaford
Food lion
APR
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.