Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Mutavdžija - zanat koga više nema

Izvor: Niške vesti

Četvrtak, 31.03.2016.

10:51

Komentari

Podeli

(Foto: Ekaterina Belova/shutterstock.com)

Nekada davno u Srbiji je bilo malo gradova, malo prodavnica a tržnih centara i supermarketa uopšte nije bilo ali je zato bilo je puno sela u kojima su živele mnogobrojne porodice.

U tim selima nije bilo nikakvih prodavnica. Stanovnici sela su sami proizvodili hranu, odeću i pokućstvo.

U krševitim predelima gde nije bilo puno pašnjaka čuvale su se uglavnom koze koje su mnogo skromnije u izboru hrane a i od njih se koristilo i mleko i meso i koža i dlaka.

Vremenom su se i u selima pojavile zanatlije. Razvijali su se zanati čiji su proizvodi bili potrebni ljudima na selu(kovač, opančar, korpar, abadžija, mutavdžija). Mnogi od ovih zanata više ne postoje jer za njihovim proizvodima ne postoji potreba.

Danas se život na selu mnogo razlikuje od nekadašnjeg života pa tako nema ni potražnje za proizvodima mutavdžije. I na selu danas samo stariji ljudi znaju ko je bio mutavdžija, šta je on proizvodio i od čega.

Po predanju, ovaj zanat su kod nas doneli Turci koji su ga preuzeli iz persijske kulture. Sirovina za ovaj zanat je bila jeftina ali je rad bio težak i naporan i ovim zanatom su se bavili muškarci.

Mutavdžije su na vertikalnim razbojima od kozje dlake tkali tkanine koje su se uglavnom koristile za izradu torbi u kojima se nosila hrana kada se išlo na njivu.

Koze su se uglavnom šišale (strigale) u junu mesecu a mutavdžije su vunu koju su otkupili od seljaka razvrstavali po bojama, namakali, preli i tkali na razboju. U našem narodu su se od ove tkanine izrađivale uglavnom torbe i svaki kraj je imao svoju kombinaciju boja po kojoj su se raspoznavali.

Pravili su se od ove tkanine i pokrivači za stoku, džakovi za pšenicu, bisage u koje je stavljano seme posle setve. U torbama koziljavkama se nosio i slavski kolač u crkvu a u narodu postoji priča da je i glava Kneza Lazara odneta u ovakvoj torbi.

Ovaj zanat je praktično nestao posle Drugog svetskog rata kada je doneta administrativna zabrana koja se odnosila na gajenje koza. Danas više nema mutavdžija jer nema ni potrebe za njihovim proizvodima a nema ni toliko koza niti onih koji bi šišali te koze.

Tagovi:

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.