Mlečno govedarstvo nedovoljno iskorišćeno u Srbiji - Danska iskustva sa organskom poljoprivredom

Svake godine Danska izveze hranu u vrednosti od 13 mlrd EUR, a svoju šansu prepoznala je i u organskoj poljoprivredi, posebno u mlečnom govedarstvu. Samo u prošloj godini proizvedeno je oko 500 miliona kilograma organskog mleka. Ta zemlja broji više od 300 organskih farmi. Za razliku od Danske, u Srbiji je samo jedna organska farma koja je takvu proizvodnju započela 2009. godine. Naša farma izgleda impozantnije od onih u Danskoj, ali nažalost farmeri nisu raspoloženi i zadovoljni poput tamošnjih.

Prosečna organska farma u Danskoj broji 200 grla. Muzni prosek po kravi godišnje dostiže čak 11 hiljada litara mleka. Većina farmera predaje mleko Arli. Tamo je ukupno desetak mlekara od čega su dve isključivo organske, a sve su organizovane tako da rade između zadruga i privatnih preduzeća. Ono što farmere čini toliko moćnim jeste udruživanje i saradnja oko hrane za stoku i biljne proizvodnje. Oni u Danskoj imaju važnu ulogu jer državnoj kasi svake godine donose značajna sredstva zbog čega imaju veliku podršku i države i institucija.

- Ako želiš da proizvodiš organski moraš biti siguran kako ćeš prodati sirovinu. Trenutno mlekare imaju potrebu za organskim mlekom i bilo bi dobro da što više konvencionalnih farmera započne konverziju i postanu organski - kaže Birgit Sangard Ingvorsen iz danskog poljoprivrednog savetodavnog servisa.

U Srbiji se organska hrana uzgaja na površini od deset hiljada hektara. Kompanija "Global seed", čiji je deo i jedina organska farma mleka u Srbiji, zasnovala je organsku proizvodnju na površini od 1740 hektara. Ova velelepna farma prostire se na površini od 32 hektara, a broji čak 2.257 grla. Bez obzira na to, organska proizvodnja mleka u Srbiji u ovom momentu nije isplativa.

- U ovom trenutku ovaj biznis nije isplativ bez obzira što država pomaže subvencijama koje i nisu baš velike. Mi razumemo da nema para i da je teško, ali treba isplativost posmatrati i kroz efikasnost u proizvodnji - veli Jovan Popović, direktor proizvodnje na organskoj garmi u Čurugu.

Sa pojavom organskih prehrambenih proizvoda na prodajnim mestima njihova kupovina postala je lakša i pristupačnija. Sve to je posledica razvijenih kanala marketinga. Danski farmeri veliku pomoć imaju od nacionalnog organskog brenda "Organska Danska" sa čijim značenjem je upoznato čak 97% građana.

- Ljudi u Danskoj vole organske proizvode i potražnja je jako velika, 70% ljudi je veoma zainteresovano da kupuje organske proizvode. Mi želimo još više kupaca svakoga dana . Njih 55% kupuje dosta često, dok 47% ljudi danske organske proizvode kupuje skoro svakog dana ili svake nedelje - navodi Helena Birk, predstavnik Nacionalnog organskog brenda "Organska Danska".

- Danska je jako daleko odmakla kada je u pitanju tržišni udeo organskih proizvoda. On ide 20% u odnosu na ukupnu hranu koja se proda. U Evropi je prosek dva odsto. Hajde da nam u Srbiji bude cilj da u narednih desetak godina imamo bar ta dva procenta - kaže Saša Vitošević, član Upravnog odbora Centra za organsku proizvodnju.

Da je organsko mlečno govedarstvo u našoj zemlji još uvek u povoju govori i činjenica da je ova farma i dalje jedina u zemlji koja posluje na ovaj način. Bilo bi dobro da se lanac širi, a da farmeri sarađuju i zajedničkim snagama izlaze na tržište što bi doprinelo većem interesovanju. Upravo je to jedan od puteva kojim već decenijama idu danski farmeri.