Jačaju veze naučne i poslovne zajednice - Inovacije sve češće u fokusu srpskih privrednika, dostupnija i sredstva za finansiranje

Srpski privrednici - kako velike kompanije, tako i mala i srednja preduzeća, sve više uviđaju značaj ulaganja u inovacije i tehnološki razvoj, pa su sve brojniji primeri naučno-istraživačkih projekata koji su svoju primenu našli u praksi. Snažnijem povezivanju nauke i privrede doprinose i veće mogućnosti za finansiranje inovativnosti, odnosno dostupnija sredstva koja su kroz razne izvore - državne i privatne fondove, kao i međunarodne projekte i različite modele sufinansiranja, na raspolaganju preduzećima koja razvijaju nove tehnologije, proizvode i usluge.

Tako je prijavljivanje na ovogodišnje Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju počelo u ponedeljak, 11. aprila i trajaće do 4. maja, dok je finale zakazano za 23. decembar. Početni nagradni fond ove godine iznosi 4,5 miliona dinara, a takmičenje se već 12. godinu zaredom realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, uz podršku Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, Privredne komore Srbije, Tehnološko-metalurškog fakulteta iz Beograda i Radio televizije Srbije.

Desetak dana ranije i "Naučno-tehnološki park Beograd"(NTP) raspisao je drugi javni poziv za tehnološko-razvojne kompanije koje žele da konkurišu za članstvo. Poziv je namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima koja se bave razvojem inovativnih proizvoda, procesa i usluga, kao i velikim preduzećima koja žele ovde da lociraju svoja istraživačko-razvojna odeljenja.

Inače, u "NTP Beograd" već je počelo da radi osam kompanija koje su potpisale ugovor nakon završetka prvog javnog poziva, a koje razvijaju tehnološki izuzetno napredna rešenja u oblastima informacionih tehnologija, prehrambene industrije i energetske efikasnosti.

- Srbija je zemlja koja je jako dobro ocenjena kada je reč o naučno-istraživačkom potencijalu. Istovremeno, imamo problem sa razvojem privrede koja je od izolacije i devedesetih godina prošlog veka u stanju kakvom jeste i ne oporavlja se dovoljno brzo - objašnjava Gordana Danilović Grković, v.d. direktora "NTP Beograd", i dodaje da se komunikacija između nauke i privrede nigde u svetu ne odvija automatski, ali su zato razvijene zemlje odavno počele da kreiraju različite instrumente za povezivanje naučnog potencijala i privrednika.

- Oni pomažu privredi da prepozna sve te inovacije i znanje koje dolazi iz nauke, a na drugoj strani usmeravaju nauku da fokusira svoja istraživanja na rešavanje konkretnih problema u privredi.

Podrška EU malim i srednjim preduzećima

Pored infrastrukturne podrške, za primenu inovacija u privredi potrebni su i određeni finansijski instrumenti, poput Fonda za inovacionu delatnost koji u okviru svoje misije pomaže razvoj inovacija i malih preduzeća. Krajem marta, Fond je sa Privrednom komorom Srbije (PKS) potpisao Memorandum o saradnji sa ciljem jačanja zajedničke podrške razvoju inovacija, unapređenju inovativnosti, kao i povezivanju naučno-istraživačkog sektora sa privredom.

Takođe, krajem 2015. godine završen je projekat podrške inovacijama u Srbiji koji je Fond sprovodio od 2011, vrednosti 8,4 mil EUR, finansiran iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć EU u saradnji sa Svetskom bankom. Na skupu održanom povodom završetka projekta ocenjeno je da Srbija ima potencijal za inovacije i u MSP sektoru i u drugim oblastima, ali da bi u tom pravcu trebalo još više raditi.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport naveo je tom prilikom da je ovaj projekat "postavio nove standarde u korišćenju sredstava EU za jačanje inovacija, istraživanja i razvoja", a izrazio je i očekivanje da će postignuti rezultati biti nadograđeni i da će Vlada Srbije obezbediti budžet za dalji rad Fonda za inovacionu delatnost.

– EU će nastaviti da podržava veze naučne i poslovne zajednice, kako bi se unapredilo poslovanje u Srbiji i ostvario ekonomski rast - rekao je Devenport.

Nove tehnologije kao konkurentska prednost

Inovativnost je jedan od glavnih kriterijuma i prilikom dodele priznanja za investiciju godine "Aurea" poslovnog portala "eKapija". Ovogodišnji pobednik - kompanija "Knauf Insulation" započela je u svojoj fabrici u Surdulici proizvodnju kamene mineralne vune po novoj tehnologiji zasnovanoj na brzo obnovljivim materijama umesto na hemikalijama na bazi nafte.

- Naši proizvodi sa ECOSE Technology su već trasirali put na sva tržišta u regionu i doprineće većoj održivosti u zgradama i objektima u kojima se ugrađuju. Industrija termoizolacionih materijala nema tempo uvođenja inovacija poput IT industrije ili industrije mobilnih telefona, tako da ova investicija predstavlja značajan iskorak u našoj delatnosti - rekao je prilikom dodele nagrade Tihomir Civkaroski, generalni direktor "Knauf Insulation" za zemlje Balkana, Kipar i Maltu.

Ovogodišnji dobitnik priznanja za inovativnost je beogradska kompanija "Lađar transport" koja je u decembru 2015. godine otvorila fabriku ugljenih briketa u Ubu. Nagradu je dobila za jedinstvenu primenu novih tehnologija u proizvodnji ovog energenta, a za izgradnju fabrike, čiji je kapacitet 150.000 tona, izdvojila je oko 1,5 mil EUR.

Među finalistima ovogodišnjeg takmičenja "Aurea" bilo je još inovativnih projekata, poput kompanije "Euroheat" iz Kragujevca koja proizvodi pločasto-dobošaste izmenjivače toplote ili požarevačke firme "Digital Logic" koja radi na proizvodnji revolucionarnog NFC čitača koji će moći da radi 10 godina bez struje i bez ijednog kabla.

Država ulaže u inovacije

Prema rečima prof. dr Branka Bugarskog, pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zaduženog za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem, ovo Ministarstvo je kroz javne pozive i finansiranje inovacionih projekata koji za neposredan rezultat imaju stvaranje novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga, ili značajnu izmenu postojećih u skladu sa potrebama tržišta, u periodu od 2006. do 2014. godine uložilo 9,8 mil EUR. Podržana su ukupno 383 inovaciona projekta, kao i projekti za infrastrukturnu podršku inovacionoj delatnosti. Na taj način se podstiče primena i komercijalizacija naučnoistraživačkih rezultata i pruža podrška korišćenju savremenih tehnologija.

Iz Ministarstva navode da se inovacije ne dešavaju samo u velikim sistemima, već i među mladim ljudima koji su sposobni da okupe timove, a saradnja akademskog i inovativnog sektora je misija Vlade Srbije u skladu sa Strategijom za razvoj inovacionih delatnosti.

Naglasak je na ekonomiji zasnovanoj na znanju, dok je krajnji cilj Ministarstva da se na domaćem tržištu pojavi što veći broj novih inovativnih proizvoda i usluga koje će biti konkurentne i dugoročno doprineti pokretanju domaće privrede, povećanju njene konkurentnosti, smanjenju uvoza, rastu izvoza i povećanju broja novih radnih mesta.

M. A.