Aleksandar Krtinić, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima "Citadel Asset Management" - Ritam mog trijumfa

(Aleksandar Krtinić)

U životu svako ima svoj "Mont Everest". Svoje mesto trijumfa. Sve ostalo je obično krivudavi put do "snežnog vrha" koji za mnoge, ipak, ostane samo nedosanjani san. Međutim, ne i za Aleksandra Krtinića, direktora Društva za upravljanje investicionim fondovima "Citadel Asset Management", koji je uz svoju "krivudavu stazu" krenuo još tokom studiranja na prestižnom Brajant univerzitetu u Americi (Bryant University) pre više od deset godina i kojom, kako to sam kaže, hoda i danas. Reklo bi se Guliverovim korakom.

- Šansa da studiram u Americi, a naročito šansa da već pri kraju studija, sa nepune 24 godine, započnem karijeru u poznatoj "The Fuji Bank" iz Njujorka omogućile su mi da se još kao relativno mlad upoznam sa stvarima i načinima poslovnog razmišljanja koja se u Srbiji i danas retko mogu sresti. Naime, onaj nemir i borba za opstankom, a time i uspehom, što je atmosfera koja se u Njujorku može videti na svakom koraku, u našoj zemlji i dalje nije toliko izražena. Neki bi kazali srećom, mada to uvek i nije baš tako. Za mene je, zapravo, taj period bio vreme pravog čeličenja. Rada pod ogromnim pritiskom, od jutra do kasno u noć i, naravno, vreme pravog poslovnog odrastanja. Zahvaljujući tome, danas dobro znam šta i kako radim, ali i kako da od grupe različitih ljudi napravim dobar tim i povedem ga ka vrhu – ističe Krtinić.

Po svom dolasku iz Njujorka u Beograd 2003, gde je nakon tri godine rada u već pomenutoj "The Fuji Bank" proveo i više od dve godine na poziciji portfolio analitičara u investicionoj banci "Barclays Capital", naš 33-godišnji sagovornik svoju karijeru u oblasti finansija i investicionog bankarstva nastavlja kao savetnik u kompaniji "YU Point" iz Beograda. Nedugo zatim, Krtinić postaje direktor rizika u "Pireus" banci u Srbiji, da bi od 2005. do početka 2007. godine radio kao direktor Direkcije za penzijsko osiguranje, a nakon toga i generalni direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "Delta Generali" iz Beograda. Sa te pozicije Krtinić dolazi u Citadel, prihvativši ponudu da postane ne samo direktor nove poslovne divizije te kuće, već i jedan od četvorice današnjih partnera.

- Pavla Kavrana, koji je 2001. godine sa Milutinom Nikolićem osnovao kompaniju Citadel, poznavao sam još iz Njujorka, a u Beogradu smo se prvi put sreli krajem 2006. i to na parkingu poslovnog centra "Genex". Nakon nekoliko sastanka usledio je poziv da se priključim timu Citadela i da zajedničkim snagama krenemo put razvoja novih investicionih aktivnosti te kompanije, kao što je upravljanje investicionim fondovima. Drago mi je što danas mogu reći da smo deo tog plana već ostvarili, budući da je Društvo za upravljanje investicionim fondovima "Citadel Asset Management", čiji sam generalni direktor, pre nekoliko nedelja dobilo dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti. Uskoro očekujemo da sličnu dozvolu dobije i naš prvi investicioni fond, a zatim i drugi – objašnjava Krtinić.

Prisećajući se "lekcija" koje je, napuštajući čuveni "Vol Strit" (Wall Street), poneo sa sobom u Srbiju, generalni direktor "Citadel Asset Management" kaže da to nisu samo praktične "cake" oko brojki i poslovnih pregovora, već mnogo više od toga. U pitanju su, naglašava Krtinić, maniri koje svaki dobar menadžer danas ne samo da treba, nego i mora da poseduje.

- Biti dobar menadžer ne znači samo biti lice jedne firme. Dobar menadžer znači biti vođa, odnosno osoba koja zna da napravi pobedničku atmosferu, timski duh i razvije saradnju među ljudima sa kojima radi. Samo u takvoj sredini i sa tako motivisanim ljudima moguće je uspešno završiti određen posao, ali i stvoriti dodatnu vrednost za sve koji učestvuju u njemu. Upravo to je ono ka čemu svi u Citadelu danas težimo i po čemu nas drugi poznaju i prepoznaju. Naravno, takav pristup podrazumeva puno kritike i opreza, puno inovativnosti i želje da svi kao tim učimo i svi kao tim rastemo – ističe Krtinić.

Na pitanje da li mu danas nedostaje Amerika, naš sagovornik je više nego jasan. Kategorički odgovara – Ne! I dodaje ...

- Iako sam u Americi živeo dugo godina, ta zemlja mi nikada nije bila u srcu. Zbog toga sam se i vratio u Beograd, gde je ritam života mnogo više po mom ukusu. Razloga tome je zaista puno. Naime, i pored svih poslovnih obaveza koje imam u Citadelu, ipak mi ostaje dovoljno vremena i za aktivnosti "nakon posla", kao što su susret i piće sa prijateljima, rekreacija i zabava.

Govoreći o svom slobodnom vremenu, Krtinić kaže da ga je danas gotovo nemoguće sresti u bilo kom od beogradskih klubova. Izlaske je sveo na minimum, a "noćni" provod zamenio mirnim večerama u društvu devojke ili najbližih prijatelja. Međutim, priznaje, i dalje postoje pojedina dešavanja kojima prosto ne može da odoli.

- Gostovanja i koncerti poznatih svetskih DJ-eva u Beogradu su događaji koje u principu ne propuštam. To je muzika u kojoj zaista uživam, ali i koju veoma dobro poznajem, budući da sam se kao student u Americi bavio puštanjem muzike na žurkama i po klubovima. Čini mi se da zbog glasne muzike i danas ne čujem baš najbolje na levo uvo. U posao "di-džeja" sam bio toliko zaljubljen da sam se u jednom momentu ozbiljno dvoumio da li da se usavršavam u muzici ili u investicionom bankarstvu. Prevagnulo je ovo drugo, ali stara ljubav prema muzici nije nestala – objašnjava Krtinić.