Sve više proizvođača oraha u Banatu - Potrebe tržišta duplo veće od trenutne ponude

Na teritoriji Srbije ima oko 1,9 miliona stabala oraha, koja daju prosečan rod od 24.000 tona godišnje. Prema rečima stručnjaka, to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se ova voćna vrsta često i uvozi, iako je ovdašnje podneblje odlično za proizvodnju oraha.

U svakom banatskom seoskom dvorištu pod orahom se traži spas od letnjih vrućina, a vredne domaćice tokom zimskih slava i proslava nesebično od njegovog ploda prave razne đakonije za ukućane i goste. U novije vreme Banaćani su počeli da podižu zasade oraha, piše sajt agroklub.rs.

Dragan Kleut iz Stajićeva, sela u blizini Zrenjanina, pre 15 godina odlučio je da na 2,5 hektara zemlje umesto setve uobičajenih ratarskih kultura zasadi voćnjak. Konsultujući se sa našim vrsnim stručnjakom za voćarstvo prof. dr Zoranom Keserovićem podigao je mešoviti voćnjak kajsija, oraha i lešnika.

- Orahe sam sadio u trouglu, u kombinaciji sa kajsijom i lešnikom. Na parceli od 2,5 hektara nalazi se 200 stabala oraha, isto toliko lešnika i 560 kajsija. Pošto orahu treba prostora, a kajsija nakon 15 godina postaje stara, plan je bio da, kako orasi stasavaju, kajsije vadim. Sada je došlo vreme za ovaj posao. Prvo sam počeo da vadim ona stabla kajsije koja su trulila i davala manje roda i na taj način orahu koji je zasađen na rastojanju od 10 metara u trouglu napravim dovoljno prostora - kaže Kleut.

Za svoju proizvodnju ovaj poljoprivrednik ne kaže da je intenzivna, jer da bi ispoštovao sve zahteve ove voćke neophodno je da ima specijalizovanu mehanizaciju koja je, kako kaže, jako skupa. Nema ni sistem za navodnjavanje, ali je zato odlično pripremio zemljište za sadnju.

Iako orah može da se gaji i na zemljištima slabijeg kvaliteta, što naravno utiče i na prinose, dobro je orahe saditi na tlima koja su plodna i propusna s reakcijom tla pH 6,5-7,5, kao i oko 10 mg fiziološki pristupačnog fosfora P2O5 i oko 20 mg pristupačnog kalijuma K2O. Sadrzaj humusa treba da je 3% i više.

- Pre sadnje oraha zemljište je praktično odmaralo. Na toj parceli sam zasejao stočni grašak i kada je bio u cvetu, zaorao sam ga. Zatim sam parcelu nađubrio stajnjakom i to u količini od 45 vagona. Usledilo je još jedno zaoravanje, a zemlja je "mirovala" do sadnje. Sada se u zemljištu nalazi 3,5% humusa. Zabeleženo je nešto više kalijuma, ali zemljište nije kiselo. Za zasad oraha odabrao sam kvalitetnu zemlju druge klase. Ona je rastresita i zadržava vlagu. Kada je potrebno radim prihranu tako što oko stabla stavljam stajnjak ili veštačko đubrivo - objašnjava Kleut.

U zasadu oraha ovog poljoprivrednika najzastupljenije su novosadske sorte, pre svega Šampion, a tu je Sejnovo kao i nemačka sorta Gajzenhajm. Reč je o kalemljenim sadnicama.

Inače, najveći svetski proizvođač oraha je Kina. Ova zemlja godišnje proizvede oko 360.000 metričkih tona ploda. Odmah iza Kine, po proizvodnji oraha dolaze SAD sa 294.000 metričke tone oraha na godišnjem nivou. Zanimljiva je činjenica da od ovog broja čak 90% američkog oraha dolazi iz Kalifornije. Odmah nakon Kine i SAD po proizvodnji oraha u svetu poznati su i Iran, Turska i Ukrajina. Što se tiče evropskog tržišta, deklarisani deficit oraha je čak 100.000 tona.