Pametne proteze vraćaju sluh - VMA primenjuje savremene tehnike lečenja otoskleroze

Pacijentima kojima je zbog otoskleroze oštećen sluh, i kojima je hirurška intervencija jedino rešenje, ubuduće će se u Klinici za otorinolaringologiju Vojno-medicinske akademije ugrađivati najsavremenije "smart" (pametne) stapedijalne proteze.

Njihova primena sprečava nekrozu jednog dela slušnih koščica, što je jedna od najčešćih komplikacija tokom operacije. Ova klinika jedina u Srbiji primenjuje i CO2 laser u lečenju otoskleroze, a ove tehnike prikazane su uživo na nedavno održanom kursu ORL hirurgije u ovoj ustanovi.

Pukovnik, asistent dr Milanko Milojević, načelnik ORL klinike, kaže da je operacija stapedoplastika u najvećem broju slučajeva spasonosno rešenje za obolele od otoskleroze.

- Pacijenti se sa uspehom vraćaju svakodnevnim aktivnostima. Čak i kod pacijenata koji nemaju velike izglede za uspeh hirurškog lečenja, stapedoplastika se radi kao pripremna operacija za ugradnju standardnih slušnih aparata ili kohlearnih kod teških ošetećenja sluha.

Do gubitka sluha u otosklerozi dolazi zbog fiksacije lanca slušnih koščica u tzv. ovalnom prozoru, tačnije, na pločici treće slušne koščice - uzengije. Gubitak sluha je postepen, a proces traje godinama, čak decenijama.

- Tačan uzrok otoskleroze je nepoznat - kaže dr Milojević.

- Postoje brojne teorije nastanka. Jedna je otkriće supstance nazvane osteoprotegerin (OPG) koja igra važnu ulogu u sprečavanju nastanka otoskleroze. Druga teorija govori da je perzistentna infekcija virusom morbila odgovorna za nastanak otoskleroze. U prilog ovome ide činjenica da je učestalost otoskleroze manja u sredinama gde je vakcinacija protiv morbila sistematska i redovna.

Ono što je potvrđeno je genetska predispozicija za obolevanje. Kod pacijenta sa otosklerozom nađe se još neko oboleo u bližoj ili daljoj rodbini. Otkriven je i gen COL1A1, čija je slabija ekspresija odgovorna za nastanak u pojedinim slučajevima.

Bolest se javlja na oba uva, ali su u 80% slučajeva asimetrično zahvaćena. Počinje na jednom uvu, a na drugom može da se ispolji nekoliko godina kasnije.

- Osnovni simptom je slabljenje sluha. Kod velikog broja pacijenata to nije simptom koji ih dovodi na ORL pregled. Zujanje je ono što vrlo često pacijentima predstavlja tegobu koja ih i više onesposobljava u dnevnim aktivnostima. Nije retka ni vestibularna simptomatologija, tačnije, tegobe sa ravnotežom koje su povremeno praćene i osećajem punoće u uvu i simptomima kao kod Menijerove bolesti - objašnjava dr Milojević.

Problem fiksacije slušnih koščica rešava se odstranjenjem jedne od njih, uzengije, i plasiranjem odgovarajuće stapes proteze. Operacija se najčešće radi u lokalnoj anesteziji koja je potpomognuta intravenskim davanjem analgetika i lekova protiv bolova i za spavanje.

Infekcija odlaže operaciju

Prema rečima puk. dr Milanka Milojevića, operacija se indikuje kada postoji koštano - vazdušni gep od minimalno 25 dB na frekvencijama od 500Hz do 1000 Hz i negativan Rine test 512Hz.

- Stanja kao što su aktivna infekcija spoljašnjeg i srednjeg uva odlažu operaciju. Poseban oprez je potreban kod pacijenata kojima je perfektna funkcija centra za ravnotežu potrebna za obavljanje profesionalne delatnosti (rad na visini, piloti).

Pomoć što pre

Čiulo sluha od neprocenjivog je značaja za psihički, emotivni i intelektualni razvoj. Oštećenje čula sluha, koje se ispoljava kao nagluvost ili gluvoća, jedan je od najčešćih zdravstvenih problema, odmah iza oboljenja kardiovaskularnog i lokomotornog sistema. Pacijenti sa oštećenim sluhom imaju otežane socijalne kontakte, povlače se iz društvenog života i ponekad ispoljavaju znakove depresije. Mnogi koji imaju problem sa sluhom godinama odbijaju da priznaju da loše čuju, a važno je da se što pre odvaže i potraže stručnu pomoć kako bi im se odredila adekvatna terapija.