Ušteđevinu u banku ili za trgovanje na berzi - Ulaganje u državne hartije od vrednosti donosi i do šest puta veći prinos od štednje

(Foto: I.Vukša)

Računica kako svoju štednju svaki građanin može da uveća i kupovinom državnih hartija, i zašto je ovaj vid štednje daleko isplativiji od kamata na štednju u bankama, izgleda ovako: ukoliko štedite u bankama, na hiljadu uloženih evra za godinu dana trenutno sa prosečnom kamatom od 0,5% i obračunatim porezom možete da zaradite oko, simboličnih, 4,25 EUR. Ukoliko, međutim za isti iznos kupite državne hartije u evrima zaradićete i do 30 EUR. Slično je i sa dinarskom štednjom: godišnja kamata u bankama je oko 5%, a na državne obveznice preko 8%.

Druga dobra stvar je, što u slučaju kupovine državnih, da su prinosi koji se dobiju na osnovu njih oslobođeni poreza, dok se na deviznu štednju u bankama plaća porez od 15%.

Izvršni direktor brokerske kuće "Sinteza Invest Group", Miroslav Radaković kaže za "eKapiju" da su ubedljivo najveći kupci ovih hartija u primarnoj emisiji domaće poslovne banke i osiguravajuće kuće.

- One su i najveći, ako ne i jedini trgovci trenutno na berzi, a uglavnom su to unapred dogovorene transakcije u velikim iznosima. Tek poneki građani se interesuju za državne hartije i to one denominovane u evrima. Interesovanje je prilično slabo, kako zbog male likvidnosti, tako i zbog, još uvek, nedovoljno atraktivnog prinosa – kaže za "eKapiju" izvršni direktor "Sinteze".

Ipak, Radaković napominje, da je svakako isplativije držati novac u državnim obveznicama nego u bankarskoj štednji, jer se na taj način eliminiše bankarsko posredovanje u prinosu.

Kako kupiti obveznice?

Kupovina je nešto komplikovanija procedura. Da bi građanin kupio državne hartije iz primarne emisije, mora da spremi minimum 5.000 EUR, za obveznice u u evrima, ili 50.000 dinara, za obveznice deponovane u domaćoj valuti. Ovo se odnosi na kupovinu kada Republika Srbija prvi put ponudi svoje hartije na prodaju.

Građani ne mogu sami da kupuju obveznice, već moraju prvo da kontaktiraju neku od brokerskih kuća, i da sa brokerom zaključe ugovor o kupovini. Sledeći korak je otvaranje računa u banci gde se deponuje novac i izdaje nalog brokeru za kupovinu. Ta transakcija i novo vlasništvo obavezno se ubeležavaju u Centralni registar hartija od vrednosti. Ako kupac obveznica poželi da proda svoje papire pre roka, može to da učini. Prodaja ide preko Berze, a cena zavisi od trenutne ponude i potražnje.

Ukupni troškovi za građane, koji žele da trguju na berzi, su: 0,1% je trošak berze, isto toliko je provizija Centralnog registra hartija od vrednosti, a plaća se i usluga brokera od 0,1 do 1%.

Iz ugla ulagača, više može da se zaradi na obveznicama koje kasnije dospevaju. Kamata se naplaćuje godišnje, kako stoji na kuponu obveznice, dok se po isteku celog roka dobija nominalna vrednost obveznice.

Izvršni direktor "Sinteza Invest Group", Miroslav Radaković, ocenjuje za "eKapiju" da je listiranje državnih hartija na berzi vrlo dobar potez države, jer se na taj način značajno olakšava trgovanje i pospešuje likvidnost ovih dužničkih instrumenata. Kako kaže, evidentno je da je država trebala još pre nekoliko godina da napravi ovaj potez, ali "svakako treba pozdraviti i zakasnelu odluku".

J.Đ.