IT kadrovi veliki potencijal Srbije, za brži razvoj potrebna reforma sistema obrazovanja - Održan prvi okrugli sto "eKapije" (FOTO)

Procene pokazuju da će Evropskoj uniji u narednih pet godina nedostajati 900.000 IT stručnjaka, među kojima nisu samo programeri. Pri tome, čak 90% poslova u budućnosti će, radi konkurentnosti na tržištu, zahtevati poznavanje informacionih tehnologija.

Imajući u vidu te podatke, kao i činjenicu da Srbiji već danas nedostaje 15.000 IT stručnjaka, učesnici prvog okruglog stola "eKapije" o temi "IT kadrovi – potencijal ili prepreka za razvoj" saglasili su se da neformalno obrazovanje može biti rešenje na kratak rok, ali da nam je dugoročno neophodna potpuna reforma sistema obrazovanja. Takođe, kao zadatak države istakli su podršku i podsticaj kroz određene subvencije i poreske olakšice za IT kompanije.

- Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kroz svoje programe sprovodi niz projekata čiji je cilj informatizacija sistema obrazovanja, a u okviru toga želimo da sve škole budu povezane na brzi internet, pa ih je ministarstvo i opremilo računarima. Pošto je ovaj sektor velika šansa za Srbiju, jedan od glavnih projekata je "Digitalna škola" kojim se trudimo da što više studenata u budućnosti upisuje tehničke fakultete. Tu su i programi "Pametno i bezbedno" o rizicima na internetu i potencijalima IT sektora, kao i konkurs za nastavnike "Digitalni čas". Takođe, planovi ministarstva su da izdvoji više od 2 miliona dinara za prekvalifikaciju nezaposlenih žena za zapošljavanje u IT sektoru – rekao je na okruglom stolu Sava Savić, pomoćnik ministra za informaciono društvo u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Snežana Marković, pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, navela je rezultate istraživanja sprovedenog na populaciji učenika 8. razreda, koje je pokazalo da je njih 60% netačno odgovorilo na pitanja iz informatike koja su u obaveznom delu nastave.

- Potpuno suprotno tome, oni provode 5 sati radnim danom i 7 sati vikendom ispred računara, ali do 8. razreda polovina njih nikada nije koristila računar za učenje. Dakle, deca su nam digitalno spretna, ali nisu digitalno kompetentna, a jedan od razloga je i to što se gimnazijalci tek sa 17 godina sreću sa programiranjem što je kasno za razvoj algoritamskog razmišljanja – rekla je Snežana Marković i dodala da zato moramo brzo da radimo na rešavanju problema IT kadrova.

Diskusija među učesnicima okruglog stola vođena je oko upisnih kvota na fakultete, pa je Snežana Marković smatrala da svršeni srednjoškolci ne predstavljaju dovoljan kapacitet da bi visokoškolske ustanove podigle broj akademaca, dok Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra za razvoj i visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, veruje da "na ulazu imamo dovoljno potencijalnih studenata".

- IT sektor je sve popularniji, ali upisne kvote nisu u nadležnosti države, one su tržišna stvar i visokoškolske ustanove ih same određuju, dok država određuje samo budžetske kvote. Kada je reč o problemu IT kadrova, mislim da su tu ključne dve stvari, a prva je nedostatak kadrova među profesorima koji bi trebalo da edukuju studente, jer tržište usisava i kadrove koji obučavaju studente, pa je teško, na primer, zadržati dobre asistente na fakultetima. Moramo da promenimo model finansiranja kao odgovor tržištu rada i moramo hitno da reagujemo, a kratkoročna rešenja vidim u javno-privatnom partnerstvu, posebno kod viših škola, odnosno, kroz dualno obrazovanje i vezu između privrede i školstva. Drugo moguće rešenje je i dokvalifikacija, sa ili bez kofinansiranja države.

Generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Miodrag Popović zabrinut je zbog situacije na visokoškolskim institucijama koje, prema njegovim rečima, rade na minimumu standarda i jedva opstaju uz podršku države. On je takođe naglasio problem kadrova među edukatorima, profesorima i asistentima, kao i nedovoljnu bazu potencijalnih studenata.

Kao jedno od rešenja, kada je reč o kadrovima, Milan Novaković, zamenik direktora Razvojnog centra "Microsofta" u Srbiji ponudio je i mogućnost da se ljudi iz prakse, iz industrije, direktno uključe u edukaciju svojim primerima i prezentacijama.

U skladu sa tim, Marijana Despotović Zrakić, šef Katedre za elektronsko poslovanje na Fakultetu organizacionih nauka, podsetila je da velike globalne IT kompanije ulažu velike svote novca u istraživanje i razvoj, a na taj način praktično vezuju za sebe fakultete, institute i studente koji kasnije postaju njihovi zaposleni.

- Mi kao fakultet nismo previše zainteresovani za povećanje upisnih kvota, ali nas veoma zanimaju kvote za master studije. Smatram da je naša šansa u razvoju master studija, kao i u ulaganju u softver koji je gotov proizvod, a procenjuje se da će 2020. godine činiti 4% izvoza Srbije ili oko 2 mlrd EUR.

Goran Obradović, Delivery Unit Manager kompanije "Endava", koja je u partnerstvu sa "eKapijom" organizovala okrugli sto, založio se za brži sistem obrazovanja umesto predugih petogodišnjih programa, jer akademski svet tako kaska za tržištem, a naglasio je i potrebu za partnerstvom države i privatnog sektora.

Nasuprot njemu, Milan Šolaja, direktor IKT Klastera Vojvodina, ističe da je neophodan sistemski pristup rešenju, uz uvođenje informatičkog obrazovanja od 1. razreda osnovne škole, ali i uz podsticanje kulture preduzetništva i podršku kroz infrastrukturu, kao i digitalizaciju javne uprave.