Kompanija ABB obeležava 125 godina pionirske tehnologije

Godine 1891. Čarls Braun i Valter Boveri osnovali su kompaniju Braun Boveri & Cie (BBC) u Badenu, u Švajcarskoj. Ovi pioniri elektrotehnike prepoznali su električnu energiju kao ključ razvoja za novo doba. Njihova kompanija, iz koje se kasnije razvio ABB, započela je da ostvaruje tu viziju zadivljujućom brzinom, a vrlo rano se uključila i u železnički sektor.

Braun i Boveri savršeno su se dopunjavali. Čarls, sin engleskog inženjera, bio je izuzetan projektant, dok je Valter, koji je rođen u Nemačkoj, smatran za staloženog i tehnički potkovanog rukovodioca projekata. Koreni budućeg internacionalizma švajcarske kompanije prepoznati su već na početku.

Iako još nisu navršili ni 25 godina, Braun i Boveri su već sredinom 1880-ih bili poznati po svom uspešnom radu u inženjerskoj kompaniji Oerlikonu Cirihu. Njihov preduzetnički duh naveo ih je da udruže snage i osnuju sopstvenu kompaniju. Imali su jasnu viziju: prenos električne energije na velike udaljenosti.

Njihova vizija se razvila iz uspeha koji je Braun već ranije postigao. Naime, projektovao je transformator i generator za elektranu u Laufenu, u Nemačkoj. To je omogućilo prvi prenos visoko naponske naizmenične struje s relativno malim gubicima na velike udaljenosti, i to od Laufena do Frankfurtana Majni, udaljenog 175 km. Taj uspeh smatra se presudnim za rešavanje ključnog pitanja u "ratu struja" koji je trajao tokom tog perioda – da li je za distribuciju električne energije podesnija jednosmerna ili naizmenična struja? Decenijama kasnije, u svojim otkrićima na području prenosa visokonaponske jednosmerne struje, BBC/ABB će opet iskoristiti prednosti jednosmerne struje kad je reč o prenosu električne energije na velikim udaljenostima.

Mesto osnivanja: Baden

Potraga za mestom u kojem će osnovati zajedničku kompaniju, odvela je dvojicu inovativnih inženjera u Baden, gradić na reci Limat, oko 20 km zapadno od Ciriha. U tom gradu, novoosnovana elektroenergetska kompanija je želela da izgradi protočnu hidroelektranu i tako podstakne industrijski razvoj tog omiljenog banjskog lečilišta, koje se u to vreme suočavalo s krizom.

Braun i Boveri dobili su posao izgradnje generatora za tu protočnu hidroelektranu, a grad im je, u isto vreme, ponudio građevinsko zemljište za izgradnju projektnog biroa i fabrike. Prepoznali su prednosti takvog aranžmana i prihvatili ponudu. ABB i danas nastoji da bude blizu svojih kupaca iz celog sveta kako bi proizvodili na mestu na kojem postoji potražnja. Hidroelektrana koju su nameravali da izgrade predstavljala je pouzdan izvor električne energije ne samo za grad, nego i za kompaniju koju su želeli da osnuju.

Tako je kompanija BBC osnovana 2. oktobra 1891. u Badenu. A u februaru 1892. prvi radnici su već počeli sa radom u fabrici koja je izgrađena u vrlo kratkom roku. Iste godine pušteni su u rad prvi generatori u protočnoj hidroelektrani. Snabdevanje grada Badena i samog BBC-a električnom energijom moglo je da počne. Ostalo je istorija – priča koja će se detaljno prepričavati tokom ove godine u kojoj slavimo važan jubilej.

Brzo širenje na železnički sektor

BBC je rastao vrtoglavom brzinom, a brzo je i razgranao svoju ponudu. Na primer, ta ambiciozna kompanija već je 1895. bila isporučilac elektro opreme za tramvajski sistem švajcarskog grada Lugano, koji se nalazi na italijanskom govornom području, a tri godine kasnije i za zupčastu železnicu do Gornergrata i Jungfraujohau švajcarskim Alpima. Braun i Boveri su zajedno razvili i lokomotivu na električni pogon. Puštena je u rad 1899. godine na pruzi Burgdorf-Tun u Švajcarskoj, što je predstavljalo prvu elektrifikovanu prugu sa standardnim kolosekom u Evropi.

Tako su položeni prvi temelji za širenje na železnički sektor koji će s vremenom postati važan poslovni segment u kompaniji BBC – uz inovacije poput parnih i plinskih turbina, moćnih transformatora i elektronskih sistema upravljanja za industrijsku automatizaciju.

BBC je toliko verovao u svoju viziju elektrifikacije javnog prevoza da je 1905. godine o sopstvenom trošku elektrifikovao železničku prugu kroz upravo završeni Simplon tunel koji povezuje Italiju i Švajcarsku: bio je to revolucionarni poduhvat kojim je počela zamena lokomotiva na parni pogon širom Evrope.

Implementacija vizije širom sveta

Kompanija je simbolički zatvorila krug 1967. godine: BBC je kupio Mašinenfabrik Oerlikon (MFO), kompaniju u kojoj su se Braun i Boveri upoznalii postigli svoje prve uspehe. MFO je – kao i BBC – proizvodio električne lokomotive, poput legendarnog Krokodila za prevoz robe na strmoj deonici tunela Gotard, čiju siluetu i dan danas prepoznaju ljubitelji vozova u celom svetu.

ABB je nastao 1988. spajanjem BBC-a i švedske kompanije ASEA. Elektrosistemi za vozove i železničku infrastrukturu i danas su jedan od najvažnijih segmenata u portfoliju kompanije na području elektroenergetike i automatizacije. Savremeni voz Alegra, koje koristi kompanija "Retinske Železnice" (RhB), na primer, opremljeni su energetski efikasnim pogonskim sistemom iz ABB-a. Sistem se sastoji od kompaktnih pretvarača napona i transformatora koji su posebno prilagođeni zahtevnim uslovima kakvi vladaju u brdovitoj regiji Graubunden.

Transformatori i pretvarači napona proizvode se u Ženevi i Turgi – u Švajcarskoj, gde je ABB prisutan već 125 godina.

Vizija sveta u kojem će električna energija biti pokretač razvoja motivisala je Čarlsa Brauna i Valtera Boverija tih davnih godina. ABB i danas nastavlja njihovu tradiciju projektovanjem proizvodnje, distribucije i potrošnje električne energije, uz još veću efikasnost, i odgovornije korišćenje resursa.

Za više informacija o ABB-ovom jubileju: www.abb.com/125