Otpis dugova ne rešava problem RTB Bor

Bilansi Rudarsko-topioničarskog basena Bor, jednog od najvećih problema srpske ekonomije, od pre nekoliko dana lakši su za 900 mil EUR. To je posledica Unapred pripremljenog plana reorganizacije, koji je nedavno usvojio Privredni sud u Zaječaru, a kojim je otpisan dug koji se gomilao još od pedesetih godina prošlog veka.

Ukupan dug borskog giganta pre otpisa dostizao je čak 1,2 mlrd EUR, što znači da će u narednih osam godina, koliko traje reprogram, ova kompanija morati da vrati 300 mil EUR duga. To je najveće finansijsko restrukturiranje duga nekog preduzeća u Srbiji.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, međutim, smatra da ni ovaj veliki otpis dugova neće mnogo pomoći RTB Bor.

– Za to preduzeće preostalih 300 mil EUR je preveliki teret. RTB Bor nije mogao da bude u plusu i kad je cena bakra bila mnogo bolja, a kamoli sada kad je niska. Preostali dug uglavnom predstavlja zajam za novu topionicu. To je pozajmica uz garanciju države. RTB Bor taj novac neće moći da vrati, pa će na kraju i tih 300 miliona pasti na leđa poreskih obveznika – kaže Savić.

Država Srbija ovako velikim otpisom duga sada šalje lošu poruku svima, smatra Savić. Kako god da rade menadžeri u državnim preduzećima, kakve god gubitke da naprave, država će na kraju to da plati, dodaje.

– U RTB Bor imamo i taj problem u upravljanju kompanijom. Blagoje Spaskovski bio je uz svaku vlast i nijednom nije napravio rezultate. Niko se nije ozbiljno bavio ovom kompanijom, jer su smatrali da je reč o velikoj firmi kojoj država nikad neće dozvoliti da propadne – kaže Savić.

Prema rečima Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, ovaj otpis ne znači da će otpisanih 900 mil EUR morati da plate građani Srbije.

– Iz ugla budžeta, to je već "prosuto mleko". Odnosno, to su prihodi koji se nisu ostvarili u prošlosti i koje RTB Bor nikad ne bi mogao da vrati. Država je ovim otpisom sada samo to priznala – kaže Vučković.

U program restrukturiranja duga od 1,2 mlrd EURuključeni su matično preduzeće, Rudnik bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i topionice i rafinacije.

Da je preostali iznos duga i dalje preveliki teret za kompaniju najbolje govori podatak da su poslovni prihodi prošle godine iznosili 24,3 milijarde dinara.

UPPR-om je predviđen grejs period, odnosno poček od 12 meseci. U tom vremenskom periodu preduzeće neće morati da izmiruje svoje obaveze. Ovim dokumentom predviđen je i otpis zateznih kamata. Među poveriocima ove kompanije su: Fond za razvoj, Agencija za osiguranje depozita, Narodna banka Srbije, Republička direkcija za robne rezerve, Ministarstvo finansija, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo odbrane, ali i poljoprivrede i zaštite životne sredine. RTB Bor duguje i Republičkoj direkciji za vode, Železnicama Srbije i EPS-u. Među poveriocima RTB Bor su i četiri banke koje su u stečaju. To su Borska banka, Beogradska, Jugobanka i JIK banka. U ovom dokumentu naglašava se da je otpis dugova neobezbeđenih poverioca uslovan. Što znači da će poverioci RTB Bor otpisati 90% tog dela duga tek posle osam godina, i to samo ukoliko preduzeće izmiri deset odsto svojih ukupnih obaveza. Takođe, kod jednog poverioca – Fonda za razvoj – predviđena je i konverzija duga u kapital. Reč je o investicionom kreditu u ukupnom iznosu od 2,33 milijarde dinara, koji je ova državna institucija RTB Bor odobrila 2014. godine. Taj dug biće konvertovan u vlasništvo, čime će Fond za razvoj postati većinski vlasnik RTB Bor, navodi se u ovom dokumentu.

UPPR predviđa i znatno smanjenje broja zaposlenih. Trenutno u ovoj kompaniji radi 4.729 radnika. Predviđeno je da se njihov broj u narednih osam godina smanji za 1.229. U dokumentu se navodi da na kraju otplatnog perioda broj zaposlenih treba da bude manji od 3.500. Moguće je i dodatno smanjenje broja radnika, piše u ovom planu.

Komisija za dodelu državne pomoći i Komisija za zaštitu konkurencije ocenile su da se ovim otpisom dugova ni na koji način ne remeti konkurencija na tržištu, jer je RTB Bor jedini rudnik banka u državi, kao i da jedini poseduje topionicu. Tako da se ne može smatrati da je kompanija na ovaj način privilegovana.

UPPR-om je predviđeno i uvođenje profesionalnog menadžmenta. Kako se navodi u ovom dokumentu, tender, odnosno javni poziv, biće raspisan u drugoj polovini ove godine.

Šta je UPPR?

Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) praktično predstavlja dogovor prezaduženog preduzeća s bankama da se neke obaveze odlože, kako bi prezadužena firma mogla da uhvati dah. Program bi, u teoriji, trebalo da pomogne kompaniji koja zapadne u finansijske poteškoće da ih prebrodi. Dakle, ulaskom u UPPR kompanija bi trebalo da od poverilaca dobije određeni rok da prodiše. Obično je to godinu ili dve. A da kasnije nastavi s otplatom reprogramiranog duga. Često se dužniku smanjuju kamate kako bi dug bio održiviji. Uprava posluje pod kontrolom poverilaca, uglavnom su to banke. To podrazumeva "utezanje" osnovnog biznisa, prodaju neposlovne imovine.