Ekonomska nerazvijenost i niske zarade smanjuju prostor za skraćenu radnu nedelju u Srbiji

Sedmi najbogatiji čovek sveta Karlos Slim nedavno je izjavio da je umesto otpuštanja, ključ za ekonomski rast skraćivanje radne nedelje uz kasniji odlazak u penziju, posle 70. godine. Ubeđen je da je to model za 21. vek u kome manje radnih sati znači više radnih mesta, a više slobodnog i vremena za uživanje i veću potrošnju.

Od takvog modela Srbija je daleko, pre svega zbog ekonomske nerazvijenosti i niskih zarada.

Tek ste se vratili sa godišnjeg odmora, a već vas čeka novih 15 neradnih dana. Ovo vam možda sada deluje nestvarno, ali baš to - tek tri radna dana nedeljno, predlaže najbogatiji Meksikanac Karlos Slim.

- Ovu ideju treba vrlo ozbiljno shvatiti, i ona jeste realna, ali je u ovom momentu realna u najrazvijenijim zemljama. To je recimo slučaj Finske koja na osnovu svojih budžetskih prihoda može svakom svom građaninu da da bar 700 EUR, ili Švajcarska koja se našla pred dilemom da li da odobri obavezni prihod svojim građanima, što nije prošlo na referendumu - kaže Slobodan Miladinović, profesor sociologije na Fakultetu organizacionih nauka.

Da ovo nije samo maštanje dokonog milijardera, pokazalo se u švedskom gradu Geteborgu. Firme su skratile radnu nedelju i uposlile nove ljude, povećali su produktivnost i ne žele više da se vraćaju na staro.

- To je zaista vrlo moguće, ali selektivno, samo u pojedinim sektorima tamo gde je tehnologija otišla toliko daleko da je čovekov rad potreban samo u onom delu intelektualne kontrole dok roboti rade. Međutim, kao neki opšti princip, to je vrlo teško - smatra Nebojša Rajković, generalni sekretar Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Za početak bi skraćivanje radne nedelje značilo i manje radnih sati, a konačno i nižu zaradu. Ekonomisti zato ne veruju da bi se neke od najuspešnijih kompanija u Srbiji odlučile makar na mesečni eksperiment.

- Mi smo prosto ekonomski nerazvijeni i prosek zarada je kod nas previše nizak za takvu jednu vrstu eksperimenta. Dakle, napravili bi da neko radi tri dana u nedelji, ali bi svakako većina tih ljudi tražila dodatni posao. To bi možda moglo da odgovara jedino onima koji spadaju u neku vrstu poljoprivrednih proizvođača - objašnjava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Da samo tri dana viđate šefa i kolege, zvuči lepo, ali još lepše da ostala četiri dana potrošite na prijatelje ili hobi.

- Vi možete da se okrenete sebi, sopstvenom obrazovanju, rekreaciji, i da izaberete šta god hoćete da bude smisao vašeg privatnog života, da ispunite svoje slobodno vreme i da ne osećate opterećenje svakodnevnim odlaskom na posao koji traje osam sat -, kaže profesor Miladinović.

Mač sa dve oštrice je Slimov predlog, kažu ekonomisti, i dodaju da bi glavna prepreka njegovom ostvarenju bila konkurencija zemalja džinova iz Azije, gde je rad od 10 sati dnevno sastavni deo života.