Priprema za prodaju Elektroprivrede Srbije - Oko 14 mlrd EUR ima u elektranama, rudnicima...

Da li se JP "Elektroprivreda Srbije" priprema za prodaju ili je posredi nešto drugo, verovatno će se, kao i uvek, saznati na vreme. Kako sada stvari stoje, da bi se uopšte moglo govoriti o tome, potrebno je da se popiše imovina EPS-a i da se potom ona proceni. Taj postupak upravo se odvija u EPS-u, ali se u javnosti, posle informacije o tome da se u tom preduzeću procenjuje vrednost imovine, moglo čuti da je, zapravo, reč o pripremi za prodaju kompanije.

Međutim, to je odmah demantovano, odnosno predsednik Nadzornog odbora EPS-a Branko Kovačević je rekao da procena imovine EPS-a ne znači da se preduzeće sprema za prodaju već se priprema da postane akcionarsko društvo, za šta je potrebno napraviti nekoliko koraka – pre svega popisati imovinu EPS-a, a potom i proceniti njenu vrednost.

Da država nema nameru da proda EPS ukazao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, koji je istakao da je procena imovine EPS-a u funkciji jačanja našeg najznačajnijeg javnog preduzeća, koje je u fazi restrukturiranja. Po njegovim rečima, sprovedena je faza korporativizacije, u toku je finansijska konsolidacija, a 2017. godine u planu je i stvaranje uslova da EPS pređe u akcionarsko društvo.

Dakle, nadležni, i, reklo bi se, oni koji bi o eventualnoj prodaji i/ili privatizaciji EPS-a tebalo najviše da znaju, ukazuju na to da je u pitanju samo popis imovine da bi se znala prava vrednost kompanije i da je to prvi korak ka berzi i rastu cene kompanije. A kolika je vrednost EPS-a i onoga što ta kompanije poseduje i koji su potencijali kojima raspolaže – trebalo bi da bude poznato u prvom tromesečju naredne godine. Naime, do tada bi trebalo da bude završena procena vrednosti EPS-a, koju obavljaju Energoprojekt Entel i Ekonomski institut, s kojima je EPS u junu sklopio ugovor vredan 34 miliona dinara, uz rok za završetak procene od osam meseci.

A koliko EPS vredi teško je reći, mada se procenjuje da je vrednost te kompanije, sa svim resursima i razvojnim projektima, oko 14 mlrd EUR. Naime, samo postojeći proizvodni kapaciteti, termoelektrane i hidroelektrane, tržišno su veoma vredni. Uz to, tu je i potencijal renoviranih kapaciteta, kao i distributivni sistemi, komercijalno i javno snabdevanje, razvojni projekti, ogromna imovina u zemljištu, objektima i modernoj opremi, vrednost rudnika uglja... Ne treba zaboraviti da u tom preduzeću radi više od 30.000 ljudi.

Iako se ne govori o prodaji već o podizanju vrednosti EPS-a, nesumnjivo je da bi za eventualnu kupovinu bilo zainteresovanih, a pre svega zbog potencijala koje preduzeće ima. Da podsetimo, slično onome što se sada dešava u EPS-u, a pre izlaska na berzu, urađeno je i u Naftnoj industriji Srbije, koju je Gazprom od gubitaša pretvorio u profitabilnu kompaniju, te stručnjaci procenjuju da bi EPS mogao biti još profitabilniji od NIS-a jer raspolaže značajnim potenecijalima.

Branko Kovačević ističe da je potrebno je utvriditi koliko EPS stvarno vredi, i da ga, pošto je reč o preduzeću koje je srce srpske privrede, nikako ne treba prodavati. Ipak, on je rekao i da EPS mora da ide na prikupljanje dodatnog kapitala, a da, čak i ako bi neko želeo da ga kupi, to ne može da se uradi preko noći jer postoji procedura.

On smatra i da sada EPS i nije zreo za prodaju, a da li će osnivač – Vlada Srbije – rešiti da se ide na dokapitalizaciju i uvođenje manjinskog partnera, ili uopšte neće, to je na osnivaču da odluči, ali da je neophodno da EPS radi po ekonomskim i tržišnim principima i da je u interesu EPS-a da ima jak kadar i rukovodstvo.