Još devet preduzeća u projektu "Čistija proizvodnja"

Predstavnici devet domaćih preduzeća juče (11. februar 2008. godine) su sa Centrom za čistiju proizvodnju potpisali Ugovor o ulaženju u novi ciklus projekta "Čistija proizvodnja".

Cilj tog projekta je povećanje profita, postizanje bolje konkurentnosti i pristup novim tržišima, kao i smanjivanje zagađenja životne sredine u procesu proizvodnje.

Preduzeća "Rumaplast", "Kartonval", "Štark", "Hipol", "Sojaprotein", "Metalac", "Galenika", "Goša FOM" i Fabrika hartije Beograd potpisivanjem ugovora u Privrednoj komori Srbije uključili se u program UNIDO (Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj).

Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Aleksandar Vesić rekao je da Ministarstvo u potpunosti podržava projekat koji predstavlja pomoć privredi Srbije i dodao da je značajno da se u njega uključi što više preduzeća.

Prema njegovim rečima, na taj način bi se postigla energetska i sirovinska efikasnost, svođenje količine otpada na minimum i njegovo korišćenje kao sirovine, kao i smanjivanje emisije štetnih materija u životnu sredinu.

Vesić je istakao da su u cilju pomaganja centru, već odobrena sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, namenjena za otvaranje dve nove istraživačke laboratorije na Tehnološko-metalurškom fakultetu, koji je aktivan učesnik projekta.

Direktor razvoja "Metalca" Gornji Milanovac Dušan Lazić istakao je da to preduzeće od projekta očekuje pre svega analizu proizvodnog procesa, smanjivanje količina materije koja se koristi za proizvodnju, njenu zamenu ekološko prihvatljivim materijalima gde god je to moguće. On je rekao i da se očekuje svođenje količine otpadnog materijala - lima, emajla, kartona i hartije na minimum.

Direktor Centra za čistiju proizvodnju Branko Dunjić kazao je da je tih devet preduzeća prihvatilo izazov i krenulo u susret problemima i dodao da su odlukom da učestvuju u ovom projektu dokazala da predstavljaju "savesniji i bolji deo" privrede u Srbiji.

U pilot projektu učestvovalo je šest preduzeća, a prema Dunjićevim rečima, postignuti rezultati bili su smanjenje količine otpada i emisije za oko 30%, povećanje energetske efikasnosti za oko 40%. Ukupne procenjene uštede su, na godišnjem nivou iznosile oko milion EUR.