U modernizaciju železnice biće uloženo 3 mlrd EUR - Vozovi u Srbiji ići će i do 200 na sat

U rekonstrukciju železnica u Srbiji biće uloženo oko 3 mlrd EUR, brzina vozova na pojedinim pravcima dostići će i 200 km/h, a primenom evropskih standarda efikasnost saobraćaja i nivo bezbednosti biće podignuti na viši nivo. Na nekim deonicama izgradnja je u toku, druge se rekonstruišu, a neke su u fazi projektovanja. Za izgradnju pruge Beograd-Budimpešta pregovori traju, vode se razgovori sa kineskom i azerbejdžanskom stranom za završetak drumske obilaznice oko Beograda, kao i za izgradnju drumsko-železničke obilaznice Bubanj potok-Vinča-Pančevo, uključujući i novi most preko Dunava.

Miodrag Poledica iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kaže za eKapiju da su najvažniji projekti rekonstrukcije i modernizacije, odnosno izgradnje železničke infrastrukture, pre svega oni koji se nalaze na Koridoru 10 i koji povezuju Srbiju sa Mađarskom, Bugarskom, Makedonijom i Hrvatskom. Takođe, to su i projekti koji su vezani za tzv. rutu 4, tj. magistralnu prugu Beograd-Vrbnica-granica sa Crnom Gorom i magistralnu prugu Beograd - Vršac - granica sa Rumunijom.

Projekat rekonstrukcije i modernizacije magistralne pruge Beograd - Subotica - granica sa Mađarskom, takođe, je u žiži. Jedna deonica se finansira iz ruskog kredita (Stara Pazova – Novi Sad), a za preostale deonice pruge (Beograd Centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica) u toku su pregovori sa kineskom stranom.

Prof. dr Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže za eKapiju da ćemo rekonstrukcijom postojećih i izgradnjom novih pruga dostići standarde zemalja u okruženju. On nam pojašnjava da je projektovana prosečna brzina na većini deonica oko 120 km/h, na nekima će biti 160 km/h, a na trasi ka Budimpešti vozovi će moći da "jure" čak 200 km/h.

(Nebojša Bojović) - Železnica je energetski efikasna, najmanji je zagađivač životne sredine i vid saobraćaja koji je dugoročno isplativ. Zbog toga su sve zemlje u Evropi poslednjih godina uložile veliki novac u razvoj železničke infrastrukture i u inteligentne transportne mreže koje podrazumevaju praćenje tokova ljudi i tereta – objašnjava profesor Bojović.

On navodi da uporedo sa građevinskim radovima moramo obezbediti i interoperabilnost železnice - sposobnost sistema da omogući bezbedan i neprekinut saobraćaj vozova koji ispunjavaju potrebne zahteve za određenu mrežu.

Donošenjem Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Direkcija za železnice obavlja Tehničke specifikacije interoperabilnosti (TSI) u skladu sa evropskim tehničkim specifikacijama.

- Primenom TSI, odnosno evropskih standarda na prugama, biće uspostavljen neprekidni saobraćaj vozova, gde će jednom lokomotivom moći da se obavlja saobraćaj po železničkoj mreži Srbije i drugih evropskih država. Na taj način neće se vršiti zamena lokomotiva na granicama, što doprinosi smanjenju vremena putovanja putnika, odnosno transporta robe. Takođe, primenom ovih normi biće obavezno obezbeđenje pristupačnosti železničke infrastrukture i železničkih vozila osobama sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću – objašnjava Miodrag Poledica.

Osim toga, kako navodi Poledica, značajno je istaći da se primenom ovih normi, na primer, u tunelima uspostavlja veći nivo zaštite protiv požara, uspostavlja novi sistem vođenja saobraćaja i drugo.

Na magistralnim prugama Koridora 10, ostalim magistralnim i regionalnim prugama planirna je ugradnja elektronskih signalno-sigurnosnih postrojenja na kolosecima u svim službenim mestima. Signalizacija će biti uvedena i na pružnim kolosecima zbog unapređenja bezbednosti saobraćaja vozova, poboljšanja tehnološke pouzdanosti reda vožnje i produktivnosti pruga na mreži, te unapređenja konkurentnosti Srbije.

Nova elektronska signalno-sigurnosna postrojenja imaće mogućnost primene Evropskog sistema za upravljanje železničkim saobraćajem – ERTMS (European Rail Traffic Managment System) koji se sastoji od dva osnovna elementa: ETCS (European train Control System) kao signalnog elementa sistema i GSM-R (Global System for Mobile Comunication – Railways) kao novog železničkog radio-komunikacionog sistema za razmenu podataka između železničkih vozila, pružne infrastrukture i centra upravljanja saobraćajem vozova.

Profesor dr Nebojša Bojović uveren je da ćemo realizacijom navedenih projekata iskoristiti geografsku poziciju naše zemlje kako bismo privukli što veći obim tereta i povećali broj putnika.

- Dobra infrastruktura i inteligentna rešenja uz sinhronizaciju propisa sa Evropskom unijom dovešće privatne operatore na naše pruge. Zakonski je to sada rešeno, a savremeno upravljanje će svakako popularizovati domaću železnicu.

Dispečerski centar

U cilju stvaranja uslova za ujednačeno i sinhronizovano, a posebno efikasno i delotvorno delovanje svih službi u okviru operativnog upravljanja i izvršenja saobraćaja, Infrastruktura železnice Srbije planirala je formiranje jedinstvenog operativnog centra. On će predstavljati središte praćenja, upravljanja i regulisanja saobraćaja na celom području mreže javnih pruga.

Ovakav centar omogućiće analizu, planiranje, upravljanje i kontrolu saobraćajnog procesa u onlajn režimu, u cilju obezbeđivanja donošenja pravovremenih i preventivnih odluka za upravljanje saobraćajem, pouzdanosti elemenata železničke infrastrukture, pouzdanosti informacija o kretanju vozova i sastava vozova. Cilj je dostizanje maksimalnih pokazatelja operativne efikasnosti, kao i finansijskih rezultata.

Dispečerski centar biće izgrađen u Makišu, po projektu koji će uraditi ruski Nias i domaći CIP.

Finansiranje

Vrednost projekata koji se realizuju na železnici je oko 3 mlrd EUR. Izvori finansiranja za projekte na železnici su EIB, EBRD, ruski kredit, pretpristupni fondovi IPA, WBIF, budžet RS, kao i potencijalni finansijeri/kreditori sa kojima su u toku pregovori.

Kompanije

Kako nam kažu u Ministarstvu, u modernizaciji srpskih pruga između ostalih učestvuju RŽD International, Energoprojekt Niskogradnja Beograd, Energoprojekt Viskogradnja Beograd, Energoprojekt Oprema Beograd, Huawei, ZGOP Novi Sad, Bombardier Transportion, Siemens Beograd, AŽD PRAHA i dr.

Marija Kambić