Krediti prema porezu - bankari, NBS i Poreska uprava uvode još jedno "rešeto" za odobravanje zajmova?

Banke će uskoro, ako se Poreska uprava i Narodna banka Srbije dogovore, dobijati podatke i o plaćenom porezu klijenata, odnosno o njihovom oporezivom godišnjem prihodu. Ovo je neophodno da bi se podigao stepen pouzdanosti podataka o visini redovnih mesečnih primanja građana, koje banke koriste kao parametar za odobravanje raznih zajmova.

Ukoliko banka to bude tražila, klijent će svake godine dostavljati potvrdu o iznosu plaćenog poreza za prethodnu godinu. Taj dokument bi, inače, trebalo da se dobija od poslodavca do kraja januara.

- Pregovori su u toku, a Kreditni biro je spreman da preuzima podatke iz Poreske uprave - kaže Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije. - Koliko smo obavešteni, Poreska uprava trebalo bi da obezbedi određene uslove.

Prema rečima Raška Tomaševića, direktora marketinga "UniCredit banke", do sada su banke od građana, koji žele da uzmu kredit ili kreditnu karticu, tražili potvrdu o visini primanja, koju izdaju firme. Banke imaju pravo da provere verodostojnost, a NBS smatra da je potvrda iz Poreske uprave najmerodavnija.

- Svi klijenti koji kod kod nas uzimaju kredit, obavezni su i da imaju tekući račun, odnosno da primaju platu preko nas, tako da mi tačno znamo kolika su njihova mesečna primanja - kaže Tomašević. - To praktikuju mnoge banke, ili nude povoljnije uslove za svoje klijente, pa sami prebacuju plate u te banke. Ta obaveza ne postoji kada izdajemo kreditne kartice, ali ako posumnjamo u verodostojnost potvrde koju građanin donese, možemo da je proverimo.To se, pre svega, odnosi na pojedince koji rade u privatnim firmama i koje su spremne da im izdaju potvrdu sa većom neto platom, nego što zaista primaju. NBS insistira da maksimalno opterećenje plate ratom bude 30, odnosno 50% kod stambenih zajmova i zbog toga želi da uključi Poresku upravu.

Do sada su građani prilikom podnošenja zahteva za kredit davali pismenu saglasnost da banka koristi podatke o svojoj kreditnoj sposobnosti iz Kreditnog biroa, jer su oni tajni. Klijenti, koji odbijaju da potpišu ovaj zahtev, ni u jednoj banci ne mogu da dobiju zajam.

Podaci iz Kreditnog biroa ukazuju koliko je građanin zadužen po kreditima i kreditnim karticama, kao i da li svoje obaveze redovno izmiruje. Ukoliko kasni u otplati rata duže od dva meseca, spada u kategoriju rizičnih klijenata i ne može ni u jednoj banci ponovo da se zaduži. Kreditni biro ove podatke čuva tri godine, a zatim ih briše.