Dara Džokić, glumica - Novinari su dobri muževi

Glumica koja već godinama unazad uživa velike simpatije publike Dara Džokić igra trenutno u desetak tzv. živih predstava na beogradskim scenama, gledamo je u TV serijama, a u ispovesti za "Blic nedelje" napominje da ne voli da se osvrće, već da uvek treba gledati unapred

Najmarkantnije uloge
Ne znam koliko sam uloga odigrala. Strahovito sam nemarna u tom smislu. Nekako ne volim da se osvrćem ni da brojim unazad. Gotovo da nemam ni fotografije. A i ono što imam nesređeno je i ko zna gde. Ne da mi se da uzmem to i sredim, a trebalo bi. Međutim, to me uznemirava.

Što se najmarkantnijih uloga tiče, pa svaka od njih je ostavila traga na meni, bez obzira kako sam je uradila. Glumac je belo platno na kome svaka uloga dopisuje svoje reči i dodaje boje. Teško je izdvojiti. No, pomenimo Mariju Stjuart - sjajna predstava, genijalan tekst. Neretko sam s Cecom (sa Svetlanom Bojković igra Kraljicu Elizabetu u pomenutoj predstavi F. Šilera u režiji Mucija Draškića, prim. n.) pričala o svojoj bojazni da li ću više ikada igrati tako dobar i tako poetičan tekst. Lik Marije Stjuart je fascinantan i zbog te njene upornosti, istrajnosti, ogromne snage ličnosti koja kroči svojom stazom i sledi svoju nit ne pitajući šta košta.

Katarina
A Katarina (junakinja čuvene predstave "Sveti Georgije ubiva aždahu" D. Kovačevića, prim. n.) jedna je od najlepše napisanih ženskih likova ne samo u našoj dramskoj literaturi. Ona je za mene više od uloge. Mnogo, mnogo više od uloge. Deo mene. A ako baš hoćete - znam sve o njoj! Bila je to moja prva velika uloga.

"Uloga moje porodice..."
Najnovija uloga mi je ona u "Porodici..." Bore Ćosića u režiji Dušana Jovanovića na sceni Ateljea 212, premijerno izvedena pre oko dva meseca. To je, znamo, poznati roman Bore Ćosića ovenčan nagradama po kome je svojevremeno, takođe u Ateljeu, igrana predstava... No, nismo mi hteli da se vraćamo na sve to skupa od pre 30 i više godina. Zanimljivo, taj roman je i danas vrlo tražen i čitan na nemačkom govornom području. Ponukan time, Jovanović je hteo da se iz jedne druge perspektive njime pozabavi. Globalizacija noseći svoje pluseve i svoje minuse menja stvari. Međutim, možda je ona (mislim na predstavu) nama ovde došla prerano. Jer kod nas su stvari manje-više iste kao pre 30 i više godina. Ne kažem da se baš seckaju novine za toalet-papir kao u neka vremena, ali... A uvek nam je aktuelan taj momenat nužne (lične i porodične) promene inicirane spoljašnjim okolnostima.

Lepa žena
Evo, sa tom "Porodicom" stigoše meni komplimenti i na temu izgleda. Šalu na stranu, nikada, ni kao mlada glumica nisam na tu kartu igrala. Prosto sam takva. Neki reditelji su to naravno prepoznavali, isticali... ali ja to nikada nisam gurala u prvi plan. Uglavnom sam igrala uloge koje to ne ističu. Čak sam tu dimenziju u izvesnom smislu i rušila. Prosto sam takva. Al’ s godinama... valjda to tako ide, prija mi kad se pojavi uloga, naravno primerena mojim godinama, u kojoj mogu i u tom smislu da pokažem da zavređujem kompliment.

Detinjstvo
Još kao devojčica sam vazda govorila i kaćiperila se sa "hoću da budem glumica". Vodila me majka, šta će žena, na balet, šila kostime... Detinjstvo sam provela na Zvezdari, malo kod roditelja, malo kod bake i deke. Imala sam divno detinjstvo. Vidim, moja generacija ima potrebu da se vraća detinjstvu i priča o njemu. To jeste i pitanje godina, ali nije samo to. Mislim da generacija naše dece, evo moja ćerka kojoj je sada 26, nema tu vrstu sećanja. Naravno, imaju svoje drugare, drugarice, igre iz detinjstva. Ali ne i tu ušuškanu atmosferu. Oni pamte strašne devedesete, atmosferu ratova, raspada, inflacije... Bolno je to za roditelje. Mi smo u detinjstvu bili Titovi pioniri i mislili da živimo u najsrećnijoj i najvažnijoj zemlji na svetu.

Brat
Moje detinjstvo zapravo je najviše obeležio moj brat Ivan. Bili smo veoma vezani i vrlo smo se voleli, a makljali smo se ko ludi. Sad kad pomislim, pa baš sam ga maltretirala onako kao tri godine starija sestra koja vodi računa o njemu. Imala sam u tom smislu izražen osećaj odgovornosti. I danas sam često opterećena odgovornošću u odnosu na razne stvari.
Ivan se danas bavi ekonomijom, strahovito je darovit i šarmantan, ponekad kažem da je on trebalo da se bavi ovim poslom. Svako od nas, naravno, živi svoj život. Uvek se radujem susretu s njim, a on ume u nekoj šali i danas da dobaci "al’ si me mučila!".

Uloga majke
Moja ćerka sada ima 26 godina, velika devojka. Prošli smo, naravno, kroz sve boljke puberteta, zaljubljivanja, odrastanja. Sada je na svojim nogama, našla se. Ostalo joj je još par ispita na FDU, filmska i TV produkcija. Radila je i prvi film, "Turneju" Gorana Markovića. Bio je to veliki događaj u našoj porodici. Spokojna sam jer vidim da je našla sebe, posao koji voli. To mi je kao roditelju strahovito važno jer mislim da je užasno bitno da radiš posao koji voliš. Meni kao majci najveći udarac je bio kad sam shvatila da sreću detetu ne možeš da obezbediš. Sve možeš detetu da obezbediš, osim sreće. Trudila sam se da je vaspitam da se izbori da nađe sebe i da sledi svoj put. Da se razumemo, nema posla bez problema i teških perioda, ali ako čovek radi ono što voli, onda je to to. Znam puno ljudi koji su neispunjeni i nesrećni jer se u tom smislu nisu našli i ostvarili.
Sećam se da sam još u njenom detinjstvu iščitavala gomile raznih knjiga o vaspitavanju i podizanju dece. Sve to ima svoje vrednosti. No, po mom sudu i iskustvu, dete se prvo voli, pa tek onda vaspitava. Naš Duško Radović je lepo rekao - roditelj koji voli svoje dete ne može da ga vaspitava. Ljubav se, bez obzira o kojoj vrsti je reč, znamo to, opire definisanju. Ali meni je nekako najbliža ona definicija, mislim da ju je svetu podario Lajbnic, koja kaže da je ljubav videti i osetiti (svoju) radost u sreći drugoga. E ja sam se nekako, što svesno što nesvesno, držala toga.

Brak
U dugom sam braku s novinarem. Zato prema novinarima imam obzira. Novinari su, ako mene pitate, dobri muževi. Šalu na stranu, znam šta je ta profesija i možda malo drugačije gledam na te stvari nego drugi. Tirke i ja smo se jednostavno našli. Davno smo se prepoznali. Način života koji vodimo mi glumci, takav kakav je, može da razume samo neko ko se bavi nečim sličnim. Poštujemo jedno drugo i u smislu potpunog razumevanja profesije. On ne voli da čitam njegove tekstove pre nego što ih objavi, a ja ponekad, istina retko, ipak zavirim malo. Međutim, ako komentarišem, činim to kad je objavljeno. Kada mi se nešto ne sviđa, kažem. Naravno, dešava se da se ne slažemo oko raznih stvari, ali to je život i, rekla bih, to je normalno. A i ne volim klonirane porodice gde svi kao misle isto. Nas je troje, svi smo različiti i to negujemo. Ne gušimo se međusobno, dođemo u klinč, ali funkcionišemo i dobro živimo tolike godine. U toj različitosti i jeste naša dinamika.

Kritike
Kad mi se tekst dopadne, takođe kažem, pohvalim, a on se ponekad kao brecne, a u stvari toplo reaguje nonšalantno mi odgovarajući da šta ja sad tu ima da pričam kad su svi njegovi tekstovi dobri. S druge strane, Tirke potpuno izbegava da komentariše moj posao. Dođe, gleda probu ili predstavu, razgovaramo o komadu, odnosima u drami, priča o drugim glumcima, ali o meni ne. Jer, kaže, ne može da bude objektivan i neće da me slučajno pogrešno usmeri. Ranije, kada sam bila mlađa to mi je smetalo, ali sada ne, razumem ga. Iako bez mnogo reči, veoma me podržava, vidim da na svoj način proživljava sve što radim, ali ne komentariše nikad. Zato ćerka... ona je vrlo kritična i otvorena, kao i ja. Ume da me iskritikuje da sve puca. To mi godi jer vidim da ima svoj stav i da ume argumentovano da ga brani.

Iz početka
Kad bih počinjala iz početka... možda bih po nešto promenila, u nijansama. Osnovne pravce, pa ni rukavce ne bih menjala jer to je izašlo iz mene. Uvek sam se trudila da imam pošten odnos prema sebi. Moj život liči na mene. A imam tu neku osobinu - samo gledam napred.

Biografija
Dara Džokić, poznata srpska glumica, rođena je 1955. godine u Beogradu. Završila je studije Fakulteta dramskih umetnosti i vrlo brzo je stekla ime u srpskom glumištu. Srećno je udata za novinara Bogdana Tirnanića i s njim ima ćerku Jovanu. Iza Dare su mnoge uspešne uloge na velikom i malom ekranu, ali i u pozorištu. Neke od njenih najznačajnijih rola su: "Dečko koji obećava", "Obećana zemlja", "U ime zakona", "Azra", "Sveti Georgije ubiva aždahu", "Skoro sasvim obična priča", "Promeni me"... Donedavno smo je gledali i u TV seriji "M(j)ešoviti brak".

napomena : teskt je u potpunosti preuzet iz lista od 02.03.2008