Srbija ima najbrži razvoj eUprave u Evropi - Građani će imati bolje usluge administracije

Srbija je imala najbrži rast elektronske uprave u poslednje dve godine u Evropi i na globalnoj rang listi Ujedinjenih nacija po tom kriterijumu je napredovala 30 mesta, saopštilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i navelo da je prema ukupnom indeksu razvoja eUprave Srbija 2014. bila na 69. a ove godine nalazi se na 39. poziciji rang liste UN-a.

Studija UN o razvoju elektronskih uprava njenih članica pokazala je i da se Srbija nalazi na prvom mestu u regionu po osnovu ocene e-participacije – uključivanja njenih građana u javne rasprave, komentarisanju zakona i odluka državnih organa, putem interneta.

Srbija prema tom kriterijumu zauzima 17. od ukupno 193 mesta.

- Ovogodišnja studija UN još jedan je dokaz da smo na dobrom putu i da eUprava u Srbiji neprekidno napreduje. Za nas je jedna od najvažnijih ocena Studije razvoj eServisa – njihove zrelosti i kvaliteta. Po ovom kriterijumu smo 24 od 193 zemlje-članice UN, dok smo u Evropi od 43 zemlje zauzeli 14. mesto - izjavio je povodom objavljivanja rezultata studije, direktor Direkcije za elektronsku upravu Srbije Dušan Stojanović.

Nešto razvijenije sisteme eUprave od Srbije imaju Slovenija, pozicionirana na 21. mestu i Hrvatska koja je na 37. mestu rang liste UN. Manje razvijeni su Crna Gora koja je na 47, Makedonija na 69. i Bosne i Hercegovina na 92. poziciji.

Ovogodišnja studija razvijenosti eUprava država–članica deveta je po redu koju, od 2001. godine, objavljuje UN. Studija meri efikasnost nacionalnih e-uprava u dostavljanju osnovnih usluga iz ukupno pet sektora – prosvete, zdravstva, rada i zapošljavanja, finansija i socijalnih pitanja.

Prioritet Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije u narednom periodu biće izrada aplikacija i pružanje usluga koji unapređuju svakodnevni život građana, izjavio je danas državni sekretar u tom ministarstvu Miloš Popović.

Naveo je da je cilj razvoja euprave povećanje dostupnih elektronskih usluga koji bi građanima i privrednicima omogućili da najveći deo usluga obave bez odlaska na šalter.

Podsetio je i da je raspisan tender za povezivanje šest državnih institucija koje poseduju 80% podataka koje međusobno razmenjuju, a to su MUP, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, registar u Ministarstvu državne uprave, PIO fond, Poreska uprava i Nacionalna služba za zapošljavanje.