Za pasulj u 2015. u inostranstvu potrošeno čak 12 mil USD - Jeftiniji uvoz iz Kine nego domaća proizvodnja

Na zelenim pijacama i u prodavnicama širom Srbije nudi se povrće i voće iz svih krajeva planete. Uz zeleniš, koji možemo i sami da proizvodimo, u svetu nabavljamo i meso, mleko, žitarice za koje godišnje dajemo više desetina miliona dolara. U inostranstvu smo lane, između ostalog, nabavili i svinjsko meso za 46,6 mil USD, dok je za mleko i pavlaku izdvojeno 6,6 mil USD, a punomasne sireve 8,3 mil USD.

Samo smo pasulj protekle godine platili 12 mil USD, krompir devet, na paradajz je potrošeno 16 mil USD, a na krastavce čak 3,5 mil USD.

U Privrednoj komori Srbije naglašavaju da se zeleniš uvozi u delu godine kada ga nema na tržištu. Trgovci prehrambenim proizvodima slobodni su da na domaćem tržištu plasiraju robu u skladu sa svojom poslovnom politikom.

- Naši proizvodi koštaju više od uvoznih, jer im je u samom startu skuplja proizvodnja, pošto se poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji ne mogu da budu konkurentni. Cene uvoznih proizvoda su, između ostalog, konkurentne jer inostrane dobavljače država regresira - kaže Milada Lukešević, savetnik Udruženja za biljnu proizvodnju pri PKS.

Pasulj se u Srbiji gaji na 17.737 hektara, dodaje Lukeševićeva, prosečna godišnja proizvodnja u poslednjih pet godina kreće se oko 30.000 tona. Poslednji podaci o nekoj većoj proizvodnji govore da smo ranije proizvodili više od 70.000 tona.

Činjenica da sve više novca izdvajamo za uvoz hrane, potvrđuje da nastavljamo lošu praksu da povećano uvozimo i one namirnice koje možemo da proizvodimo po konkurentnim cenama.

- Ne treba da dajemo devize za ove, ali ni za mnoge druge poljoprivredne proizvode, jer imamo resurse da ih proizvedemo za naše potreba i izvoz, ali pod uslovom da budemo konkurentni cenom - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

- Pitanje je kako su maloprodajne cene domaće proizvodnje nekonkurentne uvoznoj robi, koja je još opterećena i carinama, uvoznim dažbinama i prevozom. Našu zavisnost od uvoza izazvali smo sami i povećavamo je, ona nije nametnuta spolja. Uslovljena je težnjom da se trenutno stvori što veći profit, ne vodeći računa o tome šta će biti sutra.

To što naše trgovinske firme, dodaje Bogosavljević, naručuju iz inostranstva čak i luk, šargarepu, zelenu salatu, pasulj, proizvode koje možemo da proizvodimo i za izvoz, nije problem samo trgovaca. Oni, nesporno je, imaju deo odgovornosti, ali ona je daleko veća na drugim adresama.

Pasulj je ranijih godina gajen kao međuusev uz kukuruz, ali hibridne sorte koje se danas gaje ne daju tu mogućnost. Današnja proizvodnja se odvija na vrlo malim parcelama, a organizovanog otkupa nema.

- Srbija danas nije veliki potrošač pasulja, a u vreme bivše Jugoslavije vojska i restorani društvene ishrane praktično su bili najveći konzumenti - kaže Milada Lukešević. - Nestajanjem velikih kombinata nestala je i velika proizvodnja. Zemlje poput Kirgistana, Azerbejdžana i Kine veliki su proizvođači pasulja, tako da je ovu kulturu jeftinije dobiti iz uvoza nego iz sopstvene proizvodnje.