PWW u 2015. godini prikupio oko 140.000 tona komunalnog otpada sa dve sanitarne deponije - Deponijska taksa moguće rešenje za bolje regionalno zbrinjavanje

Austrijski PWW prikupio je u 2015. godini oko 140.000 tona komunalnog otpada sa dve regionalne sanitarne deponije u Srbiji, što je, kako u razgovoru za eKapiju kaže generalni direktor ove kompanije Slobodan Cvetković, prosečna količina za oko 250-300.000 stanovnika.

Kao jedna od vodećih kompanija iz oblasti komunalne delatnosti, PWW na teritoriji Srbije nastupa kao strateški partner na polju zbrinjavanja i kompletnog tretmana otpada, a sledeći najviše svetske standarde izgradili su dve regionalne deponije sa reciklažnim centrima u Leskovcu i Jagodini.

- Ovo je deseta godina rada PWW-a u Srbiji, a sa 14 lokalnih samouprava imamo potpisane ugovore na 25 godina. Bavimo se sakupljanjem, odvozom, primarnom selekcijom, selekcijom, predtretmanom i konačnim odlagnjem otpada, imamo oko 520 zaposlenih i 7 zavisnih preduzeća – kaže naš sagovornik.

- Za ovo vreme uspeli smo da, prema Nacionalnoj strategiji upravaljanja otpadom, izgradimo dve regionale sanitarne deponije, pa danas severna regija Jagodina obuhvata 5, a južna sa centrom u Leskovcu 9 opština. Obe su urađene po smernicama i propisima Evropske zajednice, sa baznom izolacijom kroz koju je uspostavljen drenažni sistem, postavljene su vodonepropustive folije, odvodni kanali...

Cvetković napominje da je priča o selekciji otpada nova za ove prostore te je potrebna edukacija stanovništva, da se kod ljudi razvije svest, uključe se u primarnu selekciju i štite prirodne resurse.

- Posao je mukotrpan i zato dugo traje. Ipak uzeo bih naše sugrađane u zaštitu, jer ljudi kada im se pruži mogućnost selekcije znaju to i da cene.

Potrebne subvencije

Od kada je 2009. godine uveden sistem upravljanja ambalažnim otpadom, Srbija je od početnih 5% dosegla cilj od 38% recikliranog ambalažnog otpada u 2015. godini, dok se ove godine očekuje ispunjenje cilja od 44%. Do 2019. godine Srbija će morati da sakupi i pošalje na reciklažu 60% ambalaže koja je puštena u promet, a Cvetković kaže da dostizanje ovog cilja ne može biti ugroženo. Kako navodi, država je savesno ušla u ovu priču i svi mehanizmi funkcionišu – od sakupljača, preko prijema, selekcije i prerade.

Sa komunalnim otpadom je situacija teža. Sa rešenjima koja imamo, objašnjava Cvetković, ispunjavamo minimalne uslove koje propisuje EU - sakupljanje, predselekcija i sanitarno deponovanje na izolacionoj podlozi, i to je situacija koja je održiva i zasad finansijski sprovodiva. Međutim, sve nove tehnologije, poput spalionica, neće moći da se sprovedu bez subvencija – građanstvo bi odvoz smeća u tom slučaju plaćalo i do četiri puta više, a to naš životni standard ne dozvoljava.

- Cena zbrinjavanja komunalnog otpada, odnosno odlaganja na sanitarnu deponiju je okvirno oko 25-30 EUR po toni, za mehaničko-biološki tretman, kao međurešenje, oko 50 EUR, dok je za spalionice koje proizvode struju, i posle odbitka tog iskorišćenja, i dalje oko 100 EUR po toni, pa je skoro neizvodljivo takvu investiciju sprovesti.

Deponijske takse

Od 8 sanitarnih deponija koliko ih sada ima u Srbiji, regionalno zbrinjavanje otpada rešava se na njih 6, dok na dve lokacije u Vranju i Pančevu, sanitarna deponija funkcioniše samo za po jedan grad.

- Nacionalna strategija koja propisuje regionalno zbrinjavanje nije obavezujuća i problem je što neki gradovi hoće da pristupe regionima a neki neće, pa je u planu da se uvede deponijska taksa. Tako bi svi gradovi bili u obavezi da pristupe nekoj deponiji budući da ima neiskorišćenih kapaciteta, ili će plaćati taksu – kaže Cvetković.

Ovo je i jedan od glavnih ciljeva Hrabrog čistača, udruženja koje se bavi pitanjima uređenja nacionalnih politika i održivog upravljanja otpadom, a na čijem čelu je naš sagovornik.

Kako dodaje Cvetković, ciljevi su i rešavanje istorijskog zagađenja, kojeg ima veoma mnogo i izuzetno je skupo, budući da zbrinjavanje takve vrste otpada ide i do 1.000-1.200 EUR po toni. U Srbiji, takođe, nemamo nijedno postrojenje za tretman opasnog i medicinskog otpada, već se sve izvozi, što nas opet košta. Zato će neke od prioritetnih aktivnosti kompanije PWW i udruženja Hrabri čistač, i u narednom periodu biti da pomognu i doprinesu rešavanju ovih problema.