Čemu služi i kako funkcioniše Kreditni biro - Jednom godišnje građanima besplatan izveštaj

"Zašto ste mi odbili zahtev za kredit", prvo je pitanje koje izgovori oko 3.000 ljudi koji svakog meseca pozovu Kreditni biro Udruženja banaka Srbije. To je mesto od koga strepi barem pola Srbije, svi oni koji koriste usluge banaka i planiraju da uzmu kredit, uđu u minus ili "pozajme" kreditnu karticu. Svaki put kada dođete u bilo koju banku i tražite neku uslugu, sačekaju vas sa rečenicom: "Samo da pogledamo izveštaj Kreditnog biroa".

A od tog izveštaja zavisi da li ćete iz banke izaći srećni, jer ste možda upravo sebi obezbedili krov nad glavom, letovanje ili nešto treće. Ili za to nema šanse, jer ste tamo, u tom famoznom Kreditnom birou, "ušli u crveno".

Novinari Blica zakucali su direktno na vrata Kreditnog biroa i suočili se, licem u lice, sa ljudima koji odlučuju o kreditnoj sudbini svakog građanina. A u njemu, verovali li ne, radi samo njih sedmoro.

- Svi misle da ih mi ovde u Kreditnom birou nekako označimo ili obeležimo, pa zato ne mogu da dobiju kredit. Ali to apsolutno nije tačno. Mi samo prikupljamo informacije banaka o klijentima. Kreditni biro ima uvid u podatke, ali ne može na njih da utiče ili na bilo koji način da ih menja. Samo konstatuje kako stvari stoje. A svaka banka pojedinačno odlučuje da li će nekoga odbiti ili ne - objašnjava savetnik u Udruženju banaka Milan Brković.

U najvećoj kancelariji, gde i lično primaju građane, ekipa Blica uverila se kako funkcioniše ovaj sistem. Na osnovu matičnog broja koji smo im dali ulaze u sistem i za bukvalno nekoliko sekundi dobija se kompletan izveštaj. U njemu sve piše - u kojoj banci imate račun, da li imate dozvoljeni minus, kreditnu karticu, neki lizing ili kredit... Naravno, i ono što je najvažnije, da li sve uredno plaćate. Ako kasnite u otplati, Kreditni biro to beleži i sve podatke čuva tri godine. Posle tog perioda oni se brišu.

- Od dana izmirenja nekog duga, tačno nakon tri godine, ti podaci se brišu. To znači da ih Kreditni biro više neće prikazivati - navodi Brković.

Prema njegovim rečima, Kreditni biro nema oznake "crveno", "zeleno", "plavo" ili bilo kakve ocene klijenata.

- Prosto rečeno, mi radimo statistiku za sve banke. Sakupljamo podatke na jednom mestu, kako to ne bi morale da rade same banke. Jedna banka ne zna da li njen klijent ima neka dugovanja u drugoj banci. Zato sve šalju nama, a mi radimo izveštaje. Mi ne znamo ni koju uslugu banke traži klijent o kome šaljemo izveštaj. Biro ne procenjuje rizičnost klijenta, nema ocena, nema odluka, ni sugestija. Samo dajemo informaciju o obavezama klijenta kod svih banaka, lizing kompanija i državnih fondova i agencija - naglašava Brković.

Nedeljka Mitrović, koja je u Birou od početka, 2004. godine, kaže kako i dalje svi misle da su oni krivi što ih je banka odbila.

- Ljudi ne znaju šta je tačno naš posao. Svi misle da smo mi krivi što ne mogu da dobiju neki kredit, dozvoljeni minus ili lizing. Nas svakodnevno zovu stotine klijenata i žale se što im nismo odobrili neku pozajmicu banke. Nekima od njih lako objasnimo da mi to ne radimo, a sa nekima je malo teže pa rasprava ume da potraje. Ipak, na kraju shvate da biro samo ima uvid u potraživanja svih banaka, koja upravo od njih i dobija - objašnjava Nedeljka.

Zato, kada vam službenik banke sledeći put kaže: "Kreditni biro vas je odbio", znaćete da to nije tačno. Odbila vas je banka.

Na pitanje da li ipak ljudi pokušavaju da urgiraju i zamole Kreditni biro da im izbriše neki dug, kažu da se to ne dešava, ali i da je to nemoguće izvesti. - Nema urgiranja, a i da ima, džabe je. Kreditni biro ništa ne može. Suštinski ni nemamo pristup, samo imamo uvid u podatke - pojašnjava Milan Brković.

Svi građani imaju pravo da bez bilo kakve najave, svakog radnog dana, dođu u Kreditni biro.

- Ovde im možemo pokazati njihov izveštaj. To znači da mogu imati uvid u svoje podatke, i to se ne plaća. Ukoliko žele da dobiju sam izveštaj, jednom godišnje ta usluga je besplatna - kažu u birou.