Primer Nemačke putokaz za energetsku tranziciju - Srbija ima potencijal obnovljivih resursa u poljoprivredi

Srpski plan za smanjenje klimatskih promena podrzumeva smanjenje finalne potrošnje energije do 2019. za 9%, povećanje učešća obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji do 2020. na 27%, i udela biogoriva na 10%, rečeno je na konferenciji Perspektive energetske politike - iskustva Nemačke.

Na konferenciji u organizaciji PKS i bečke kompanije Grimex Consult GmbH u utorak, 8. novembra, prezentovana su iskustva nemačkih kompanija u rešavanju izazova koje pred njih postavlja nova energetska politika bazirana na principima zelene ekonomije.

Direktor sektora za industriju PKS Miroslav Lutovac je rekao da su rešenja najrazvijenije evropske ekonomije na ovom planu sjajan putokaz za energetsku tranziciju koja predstoji Srbiji.

Generalni direktor Grimexa Ivan Gros izjavio je da su nemačke kompanije upoznate sa planom proširenja kapaciteta za skladištenje nafte i naftnih derivata u Srbiji, što je, po pravilima EU, i jedna od obaveza Srbije da do 2023. ima obezbeđene rezerve nafte za 61 dan u odnosu na svoju dnevnu potrošnju.

Kada je reč o razvoju bioenergije, Gros je istakao da je proizvodnja sirovina u Srbiji na zavidnom nivou, a to je, kako kaže, značajna osnova za osiguranje proizvodnje biogasa, biodizela, metangasa i etanola. - Time se Srbija još više uključuje u savremene evropske i svetske energetske tokove - naglasio je Gros.

Načelnik u sektoru nafte i gasa u Ministarstvu energetike Snežana Ristić podsetila je da je Srbija krajem 2015. donela Strategiju razvoja energetike do 2025, sa projekcijama do 2030. godine i da je jedan od osnovnih strateških prioriteta obezbeđenje sigurnog snadbevanja energijom i energentima.

Predsednik Udruženja nemačkih malih preduzeća iz oblasti energetike (MEW) Valter Domhof kaže da energijom vetra ili sunca nije moguće imati održivu privredu, jer vetar ne duva stalno, kao što ni ne sija sunce stalno, zbog čega će i dalje biti potrebne elektrane. Prema njegovim rečima, trenutni udeo obnovljivih energenata u Nemačkoj iznosi 12%, a dug i skup put je da se u potpunosti pređe na obnovljive izvore energije.

Srbija, kako smatra, u poljoprivredi ima veliki resurst za proizvodnju biomase, i na tome može zasnovati svoj energetski preokret.

Međutim, on dodaje da su stari izvori i dalje jeftiniji, a za obnovljive izvore je neophodna subvencija, što nemačke poreske obveznice trenutno košta godišnje 25 mlrd EUR.

Direktor preduzeća Verbio koje se bavi proizvodnjom energije iz poljoprivrednih proizvoda, Klaus Sauter, ističe da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi. On je objasnio da njegova kompanija koristi agrarne sirovine, to jest pretvara sve ono što poljoprivrednici proizvode u bioetanol, biodizel, bioetan, a sve to može pretvoriti u obnovljivi izvor energije.

- Naš fokus je da ostatke iz poljoprivrede, na primer slamu, koristimo za proizvodnju metana, a tako i energije. Prednost toga je da se stvaraju dodatni izvori prihoda u ruralnim sredinama - naglasio je Sauter za Tanjug.

Spremnost da uđe na srpsko tržište ispoljio je generalni direktor grupacije Oiltanking Dan Fos. - Imamo dobru procenu što se tiče mogućnosti srpskog tržišta - rekao je Fos ističući da srpska vlada aktivno radi na uspostavljanju sistema zaliha energenata, što zahteva EU.

On je objasnio da njegova kompanija stavra infrastrukturu za skladištenje gasa, nafte, i da te kapacitete mogu koristiti svi, bez da Oiltanking ima vlasništvo nad proizvodima koji se skladište. Ta aktivnost, uveren je, koristila bi i Srbiji u realizaciji potrebnog sistema za stavranje zaliha energenata.