Inovacije potrebne u svim sektorima - Uvođenje novih tehnologija u industriju rezultira visoko produktivnom proizvodnjom

Inovacije su jedan od temelja ekonomije zasnovane na znanju, a kreativni i inovativni potencijal kojim raspolažu stanovnici Srbije jedan je od retkih resursa kojima se naša privreda može oživeti, zaključak je sagovornika eKapije među kojima su predstavnici naučne zajednice, državnih institucija i nezavisnih organizacija koje podržavaju razvoj i primenu novih tehnologija u privredi.

- Reindustrijalizacija može biti ostvarena samo ukoliko na svakom koraku prepoznajemo one koji su kreativni i svi zajedno učinimo da im stvorimo još bolje uslove da se iskažu, a ne da ih kočimo, kao što to obično činimo. Za to je potrebno da promenimo našu paradigmu o načinu rada i odnosu prema sopstvenoj državi - objašnjava u razgovoru za eKapiju profesor Dragan Povrenović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, jedan od osnivača Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju (NTI).

Sa njim je saglasan i Ivan Rakonjac, v.d. direktora Fonda za inovacionu delatnost, koji smatra da napretka jednostavno nema bez inovacija.

- Naša zemlja ima dugu tradiciju u oblasti saradnje nauke i privrede, a veliki broj naučnika i instituta radio je za potrebe državnih preduzeća još u vreme državne ekonomije. Danas su okolnosti i tržište drugačiji, pa je i veza nauke i privrede promenjena, ali one ostaju prirodno usmerene jedna na drugu. Ipak, kao što se kompanije prilagođavaju poslovnom okruženju, tako i nauka mora da bude fleksibilnija i da brže reaguje, da prati zahteve današnjeg tržišta - navodi Rakonjac.

Iz Naučno-tehnološkog parka Beograd (NTP) ističu da uvođenje novih tehnologija u industriju rezultira energetski efikasnom i visoko produktivnom proizvodnjom, čime se povećava konkurentnost srpske privrede i stvaraju uslovi za rast ekonomije zasnovane na znanju i zapošljavanje visokoobrazovanih kadrova.

- Inovacije su danas ključ uspešnog poslovanja i od brzine inoviranja zavisi i brzina rasta ekonomije, zbog čega posebnu pažnju treba usmeriti na stvaranje kulture inovacija unutar velikih industrijskih sistema. Srbija na svom putu za članstvo u EU takođe mora ispuniti uslove koje se odnose na industrijsku automatizaciju, smanjenje potrošnje električne energije i slično, što će neminovno podstaći još veći značaj inovacija u ovoj oblasti - navode iz NTP Beograd u razgovoru za eKapiju.

Zoja Kukić, direktorka StartIt.rs i jedan od osnivača organizacije SEE ICT, kaže za naš portal da se industrije i biznisi značajno menjaju, a tehnologija je tržište učinila znatno demokratizovanim. Zato je neophodno da se mnogo brže pokrenemo jer ovo može biti i velika prilika za srpske kompanije koje su manje i mogu se lakše prilagoditi.

Nova industrijska strategija na kojoj je Vlada već počela da radi, insistiraće između ostalog na tome da svoju konkurentnost gradimo na inovacijama, a ne na jeftinoj radnoj snazi.

Naučno-tehnološki park Beograd podržava razvoj inovacija kroz različite programe namenjene inovativnim startap kompanijama i rastućim tehnološko-razvojnim preduzećima. Kao institucija koju su osnovali Vlada Srbije, Grad Beograd i Univerzitet u Beogradu, NTP Beograd ima značajnu poziciju u povezivanju privrede, javnog sektora i nauke, koja mu omogućava uticaj na razvoj inovacija i sa strateškog i sa operativnog nivoa.

- Jedan od programa koji trenutno sprovodimo jeste razvoj 10 novih inovativnih startap kompanija, uz finansijsku podršku Grada Beograda - navode iz Naučno-tehnološkog parka.

NTP Beograd sprovodi nekoliko programa, pre svega Lean Startup Centar koji je namenjen početnicima u biznisu, gde se podrška ogleda u pomoći prilikom definisanja biznis modela i biznis plana, radu sa odgovarajućim mentorima, kao i različitim treninzima. Centar za izvoz (Export Center) namenjen je inovativnim kompanijama koje se šire na strana tržišta, a tu je i Softlanding centar namenjen stranim inovativnim kompanijama koje otvaraju svoje razvojne centre u Srbiji.

Poseban set aktivnosti NTP Beograd odnosi se na povezivanje kompanija sa univerzitetskim resursima - najboljim studentima, istraživačima i laboratorijama.

- Fond za inovacionu delatnost dodeljuje bespovratna sredstva za razvoj inovacionih projekata, obezbeđuje konsalting i obuku za kompanije kako bi mogle da se uhvate u koštac sa izazovima na tržištu. Korisnici naših programa su do sada bila prevashodno inovativna mala i srednja preduzeća (MSP). Finansijsku podršku su dobila mlada preduzeća - startapi, za rani razvoj, i ona već zrela - za dodatni razvoj kroz sufinansiranje inovacija - objašnjava Ivan Rakonjac, v.d.direktora Fonda.

U okviru sada aktuelnog Programa saradnje nauke i privrede, Fond za inovacionu delatnost finansijski podržava konzorcijume koje čine, s jedne strane, domaća privatna preduzeća, i s druge – javne naučno-istraživačke ustanove.

- Uz to, pri Fondu radi i centralna kancelarija za transfer tehnologije, koja, pre svega kroz savetodavne usluge i malu finansijsku podršku, podstiče komercijalizaciju naučnih istraživanja - navodi sagovornik eKapije.

Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Huba, kaže u razgovoru za eKapiju da je sve veći broj startapa koji tragaju za rešenjem nekog problema uz pomoć tehnologije kako bi na toj osnovi gradili svoj biznis. U ICT Hubu danas svoje proizvode razvija 12 startapova koji pokušavaju da donesu inovacije u HR-u, obradi fotografije, maloprodaji, analizi podataka, transportu, reciklaži.

- Razvoj novih tehnologija samo je učinio inovacije bržim i transparentnijim, a i pored toga što svako poslovanje nosi sa sobom određeni rizik, to ne znači da ne treba pokušavati. Mislim da je bolje primeniti kreativnu ideju i stalno testirati nove modele poslovanja i proizvoda, nego čekati da vaš poslovni model nestane, a tržište preuzme neko ko ga je bolje razumeo i bio brži - ističe Andrić, dok Zoja Kukić smatra da je važno da osnažimo naše naučnike, preduzetnike, kompanije i profesionalce da se usude da svoje sjajne ideje krenu da sprovode, kao i da ih podržimo na tom putu.

Profesor Dragan Povrenović smatra da finansijskih sredstava za razvoj inovacija - institucionalno definisanih - nema dovoljno. Prema njegovim rečima, mahom su to sredstva koja zahtevaju od inovatora da pruže lične garancije da će se uložena sredstva vratiti, pa se tako u Srbiji razvijaju uglavnom jednostavnije inovacije koje ne zahtevaju velika početna ulaganja.

I iskustva sa takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, koje se odvija neprekidno već 12 godina, pokazuju da se i dalje zastaje na poslednjem koraku kada je potrebno uložiti ozbiljniji novac, reda veličina nekoliko stotina hiljada ili miliona evra, za početak proizvodnje.

- Osim ukoliko država ne uspostavi sopstveni fond rizičnog kapitala u iznosu od nekoliko miliona evra godišnje, u sadašnjim uslovima tolikog novca nema u Srbiji. Međutim, da li se lokalne samouprave u određenom regionu mogu udružiti i podržati bar jedno inovativno rešenje do kraja? Da li se veliki, a delom i mali privrednici, mogu udružiti i stvoriti određeni fond za pomoć inovacijama? Naravno da da! Potrebno je samo uspostaviti mehanizme kojim će se doći do izbora sa što manje rizika i uspostaviti svest da je to jedini put kojim možemo ići napred, a ne oslanjanje na strana rešenja i ponude sopstvenih kapaciteta kao jeftine radne snage – zaključuje Povrenović.

Kosta Andrić ipak misli da za konkretne inovativne proizvode ili prototipe - za koje je dokazano da imaju tržište ili da je neko spreman da ih kupi, uvek postoje izvori finansiranja, bilo je da je reč o tradicionalnim ili alternativnim načinima.

- Prošle godine ICT Hub je posetio globalni lider startap scene, investicioni fond iz SAD - 500 Startups, a rezultat te posete bila je investicija u dva domaća startapa. Takođe, nedavno smo ugostili i Techstars iz Čikaga, a pozitivne efekte očekujemo u narednom periodu - navodi Andrić.

I Zoja Kukić smatra da je tržište kapitala za inovacije globalno, tako da se ne bi trebalo fokusirati na ono što postoji isključivo u Srbiji ili regionu.

- Za preduzetnike i manje biznise tu su pre svega investicije kroz fondove rizičnog kapitala, a dva takva fonda funkcionišu i u Srbiji - SC Ventures i Startlabs. Pored toga, česta je saradnja sa velikim korporacijama, a po prvi put ove godine će i u našoj zemlji jedna domaća kompanija izdvojiti bespovratna sredstva za inovativne preduzetnike - najavljuje sagovornica eKapije.

Finansiranje inovativnosti u Srbiji jeste tema koja zahteva značajnu pažnju imajući u vidu da naša zemlja nema nacionalni sistem podrške razvoju inovacija, smatraju u NTP Beograd i podsećaju da su inovativnim kompanijama u ovoj ranoj fazi razvoja na raspolaganju sredstva iz evropskih fondova, kao što je Horizon 2020, program za finansiranje inovacija koji još uvek nije dovoljno iskorišćen na ovim prostorima.

- Napomenuli bismo i postojanje ENIF regionalnog investicionog fonda koji investira od 500.000 do 3 mil EUR u startap kompanije iz regiona i koji ima ukupan fond od 40 mil EUR. Veoma je važno da je ENIF fond započeo svoje aktivnosti i prva ulaganja u preduzeća u Srbiji, ali je inovacioni potencijal Srbije znatno veći – ističu iz tima NTP Beograd.

Ivan Rakonjac smatra da je inovacioni ekosistem u Srbiji još u procesu razvoja, ali kaže da nema sumnje da postoji znatan potencijal.

- Fond za inovacionu delatnost je do sada kroz svoje pilot programe podržao 52 projekta i 48 preduzeća iz raznih delova zemlje – bez ograničenja u pogledu vrste delatnosti – a primili smo gotovo 10 puta više prijava. Programi Fonda većim delom su finansirani iz pretpristupnih fondova EU (IPA). Ove godine i Republika Srbija je za Program saradnje nauke i privrede, preko Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, izdvojila milion evra za sufinansiranje. Naravno, država sve vreme podržava naš rad kroz operativni budžet - podseća v.d. direktora Fonda.

NTP Beograd u narednom periodu nastavlja da radi na privlačenju novih članica, a značajan deo aktivnosti biće usmeren na open university i povezivanje privrede i nauke u cilju komercijalizacije inovacija. Posebnu pažnju posvetiće privlačenju investicija za razvoj inovacija i razvoju nacionalnog sistema podrške startap kompanijama.

Iako dve oblasti deluju na prvi pogled teško spojive, na globalnom nivou se već uveliko radi na nalaženju načina na koji savremene tehnologije mogu pospešiti poljoprivrednu proizvodnju. AgriSens tehnologija, koju je razvila beogradska kompanija LOGIT Solutions, funkcioniše kao vrsta ekspertskog sistema koji u osnovi ima različite tehnike kompjuterske vizije. Slike se najčešće prikupljaju bespilotnim letelicama (popularnim dronovima), a zatim se obrađuju da farmerima pruže konkretne, sažete i upotrebljive informacije od značaja, za različite primene.

Dosadašnja ulaganja u AgriSens mere se stotinama hiljada evra, a ova tehnologija omogućava poljoprivrednicima da uz minimalne troškove dobiju uvid u kvalitet setve i zasada, očekivani prinos, područja ugrožena različitom oblikom stresa kod biljaka.

Tim mBrainTrain razvija "kapu" koja čita moždane signale u realnom vremenu i radi na prevenciji bolesti. Ovo rešenje nagrađeno je 2013. godine na takmičenju za Najbolju tehnološku inovaciju, a reč je o pokretnom uređaju po imenu Smarting koji je povezan sa mobilnom aplikacijom i na taj način korisniku prevodi šta njegov mozak pokušava da mu poruči.

Kompanija NovelIc Microsystems razvija patentno zaštićenu tehnologiju za radarske senzore (radar-on-chip). Reč je o minijaturnim radarskim modulima, za aplikacije kao što su: senzor za detekciju umora vozača, senzor za zauzetost sedišta, senzor za vitalne znake u transportu, robotici, medicini i potrošnji, parking senzor, senzor pokreta...

- Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju okupilo je u proteklih 12 godina više od 7.000 inovativnih stvaralaca iz Srbije i Republike Srpske, uspostavilo mehanizam rangiranja inovacija koji se već koristi u Briselu za rangiranje evropskih projekata, pomoglo da se učesnici obuče kako se proverava sopstvena inovacija i konačno - doprinelo je da se stvori više od 80 novih inovativnih preduzeća. Istovremeno, stečeno znanje kroz sistem takmičenja omogućilo je svim našim dosadašnjim takmičarima da i dalje vrlo kvalitetno i ravnopravno konkurišu i kod međunarodnih fondova za finansijska sredstva u cilju razvoja sopstvenih inovacija i započinjanja proizvodnje – ističe profesor Dragan Povrenović.