"Halal" sertifikat šifra koja otvara vrata - uslov za ulazak na tržište od 1,6 milijardi potrošača

Srpske firme mogle bi da krenu u osvajanje tržišta muslimanskih zemalja, ali uslov za to je da su proizvodi koje nude usklađeni sa standardima koje poštuju vernici muslimanske veroispovesti, odnosno da dobiju halal sertifikat, saopšteno je iz Agencije za sertifikaciju halal standarda.

To znači da bi proizvodi iz Srbije sa tim sertifikatom mogli da stignu i na tržišta daleke Malezije, Indonezije, Egipta, Tunisa, Irana i drugih zemalja koje zajedno imaju više od 1,6 milijardi stanovnika.

Mustafa Jusufspahić, direktor Agencije za sertifikaciju halal standarda Islamske zajednice Srbije, izjavio je da Islamska zajednica Srbije već 35 godina izdaje sertifikate za izvoz proizvoda iz Srbije na tržišta islamskih zemalja.

- Taj posao obavljala je i u vreme bivše SFRJ, kada su klanice od Slovenije pa do Makedonije izvozile meso na bliskoistočno tržište isključivo sa sertifikatom Islamske zajednice Srbije. Namera Islamske zajednice Srbije je da pomogne srpskim firmama da prošire asortiman prehrambenih proizvoda sa halal sertifikatom. Dobijanju tog sertifikata prethode laboratorijske analize kako bi se utvrdilo da li su proizvođači, zbog boljeg ukusa ili dugotrajnije svežine, proizvodima dodali razne emulgatore i aditive, što inače nije dozvoljeno Kuranom i šerijatskim propisima. U prehrambenim namirnicama namenjenim islamskim vernicima ispituje se prisustvo aditiva (životinjskog ili biljnog porekla), s obzirom na to da je zabranjeno koristiti bilo koje sastojke svinjskog porekla, zatim alkohola, insekata, emulgatora E-120 (za koji se od nekih insekata pravi crvena boja). Na spisku zabranjenih sastojaka su i E 441 - želatin, ukoliko je svinjskog porekla i E 542 - jestivi fosfat koji se dobija iz kostiju, ukoliko su svinjske, rekao je Jusufspahić.

Prema ljegovim rečima, u Srbiji ima zainteresovanih firmi za saradnju sa islamskim zemljama, pre svega zato što je reč o velikom tržištu koje otvara nove izvozne šanse.

Procenjuje se da islamske zemlje imaju oko 1,6 milijardi stanovnika, čiji se broj uvećava po stopi od deset do 15% godišnje, što je značajan podatak za privrednike koji traže nova tržišta.

Proizvodi iz Srbije su od ranije prepoznatljivi kupcima na tom području, jer velike muslimanske zemlje, kao što su Indonezija, Egipat ili Alžir, ne zaboravljaju nesvrstanu politiku i još uvek gaje simpatije prema Srbiji, kaže Jusufspahić dodajući da Islamska zajednica Srbije i njena Agencija za halal sertifikate može da bude most koji, bez jezičkih i verskih barijera spaja prijatelje.

Komentarišući izvozne mogućnosti srpskih firmi, imajući u vidu konkurenciju koja stiže iz razvijenog sveta, Jusufspahić kaže da proizvođači poput "Paraćinke", "Soko Štarka", "Bambija", "Jafe" ili "Pionira", imaju šansi na tom tržištu. On podseća da je na prvom svetskom sajmu halal hrane u Abu Dabiju u decembru prošle godine nastup predstavnika proizvođača prehrambenih proizvoda iz Srbije bio veoma zapažen. Osim toga, Islamska zajednica Srbije pomogla je otvaranje kancelarije u Kairu, a uskoro bi trebalo da budu otvorene kancelarije u Maleziji, odnosno Kuala Lumpuru, Dubaiju i Iranu, što će olakšati prodor srpskih proizvođača na tržišta islamskih zemalja.

- Uz pomoć Islamske zajednice Srbije, "Paraćinka" je lane izlagala na prvom sajmu "halal" hrane u Abu Dabiju. Pre toga, podneli smo zahtev za dobijanje sertifikata koji je stigao prošle nedelje. Procedura je potrajala, jer smo morali da pribavimo i sertifikate naših dobavljača o sirovinama koje koriste, kako bi svi zajedno bili u skladu sa zahtevima "halal" hrane. "Paraćinka" do sada nije izvozila na bliskoistočno tržište jer nije posedovala potreban sertifikat za razne vrste bombona, lizalica, žvakaćih guma, ali posle sajma stigli su nam brojni upiti zainteresovanih za saradnju. Prvo tržište na kojem ćemo se pojaviti biće najverovatnije Egipat ili Tunis. Jedini problem biće transport, jer je reč o dalekim destinacijama- izjavio je Dušan Tripković, direktor "Paraćinke".