Poslednji srpski mutavdžija istkao poslednje niti - Torbice i džakove od kozje dlake nema više ko da pravi
Izvor: Beta
Ponedeljak, 14.11.2016.
11:25
Komentari
(Foto: Ekaterina Belova/shutterstock.com)
- Došlo je vreme da zauvek ostavim razboj, tarak, tokmak, ćerkez i druge alate iz mutavdžijske radnje, a radio sam sa njima punih 69 godina - kaže Đorđević.
Đorđević je istakao ne može više da radi kao mutavdžija jer ima puno posla oko kuće i stoke, ali i zbog toga jer su ga godine "pritisle". On se rado priseća vremena kada je kao 11-godišnji dečak počeo da uči zanat u očevoj mutavdžijskoj radnji.
- Koprivnica je tada imala 170 domaćinstava i petnaestak mutavdžijskih radnji. U susednim selima, Jagličju, Čagrovcu i Gornjem Dušniku, bilo ih je i više - istakao je Đorđević.
Prema njegovim rečima proizvodi koje su izrađivale mutavdžije iz kraja poznatog kao Zaplanje bili su godinama veoma traženi u ovom delu zemlje.
- Torbice, bisage, ponjave, pokrove i džakove od kozje dlake prodavali smo najviše na Kosovu i u okolini Leskovca i Vranja. Mogli smo da prodamo robe i više nego što smo mogli da proizvedemo - naglasio je Đorđević.
Prema njegovim rečima, mutavždijama u Zaplanju išlo je na ruku i to što su sva domaćinstva čuvala stada koza, tako da je kozje dlake bilo na pretek.
- Posle rata Tito je zabranio da se čuvaju koze. Ljudi su ih maltene preko noći morali da unište i većina mutavdžijskih radnji je tada zatvorena - priseća se Đorđević.
Preostale mutavdžijske radnje, dodao je Đorđević i dalje su dobro radile jer su proizvodi istkani od kozjih dlaka i dalje bili traženi. On je, kaže, zahvaljujući mutavdžijskom zanatu izgradio kuću u Koprivnici i u Gadžinom Hanu, i iškolovao ćerku i sina.
- Bilo je i posla i para. Tkali smo, pričali, pevali. Nije tačno da mutavdžije moraju da budu "mutave" dok rade da im dlake ne bi ulazile u usta - izjavio je Đorđević.
Kako je istakao Đorđević, mutavdžije su imale puno mušterija sve do 60-tih godina prošlog veka. - Sela su tada počela da se prazne. Ljudi više nisu hteli da se bave stočarstvom i poljoprivredom. Retko kome su još bili potrebni bisazi ili pokrovi za stoku - rekao je Đorđević.
Čak i onda kada su sve njegove kolege odustale od mutavdžijskog posla, Đorđević to nije želeo da učini. Sve do sada.
- Borio sam se nekako svih ovih godina i sad je kraj. Razboj neću da rasturam, neka stoji. Neka podseća kako sam radio, kada me jednog dana više ne bude bilo - kazao je Đorđević.
U Koprivnici, dodao je Đorđević, kao i u okolnim selima na obroncima Suve planine nema više ni jedne sačuvane mutavdžijske radnje.
- Nema razboja, ali nema ni ljudi. Ostalo u Koprivnici nas tridesetak - rekao je Đorđević.
Tagovi:
mutavdžija
mutavdžijski zanat
Tadija Đorđević
mutavdžijska radnja
torbice od kozjih dlaka
kozja dlaka
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.