Utrostručen izvoz ribe iz Srbije - U prvih deset meseci 2016. plasman premašio 10 mil USD

Plasman ribe iz Srbije u Evropsku uniju ove godine gotovo je utrostručen. Poslednjih godina izvoz ribe i ribljih proizvoda iz Srbije raste, rečeno je u Privrednoj komori Srbije, a za prvih devet meseci ove godine već je premašio 10 mil USD, što je uvećanje od čak 126% u odnosu na isti period lane.

U Srbiji je registrovano 11 kompanija koje imaju izvozne brojeve za izvoz ribe i prerađevina od ribe u Evropsku uniju. Među njima su Yuhor, Carnex, Neoplanta, DTD ribarstvo, Ancora Nuova iz Dobanovaca, Vasović d.o.o Čačak, Kristal SO Beograd, Principal duo, Tunalux, Barbe Seafood.

Kako objašnjava predsednik Grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije Krum Anastasov, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija ima kvotu za izvoz 60 tona šarana na tržište EU po povoljnim uslovima. Ukupna godišnja proizvodnja ribe u Srbiji je oko 8.500 tona, što je oko 20 mil EUR, a izvoze se i manje količine prerađevina.

– Kada uključimo i riblje konzerve, mi uvozimo trostruko više nego što proizvodimo. Mislim da su takvi rezultati posledica toga što neke firme uvezu ribu, koja se dorađuje ili ne, i onda se distribuira dalje za evropsko tržište – objasnio je Anastasov.

Podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da svih 11 srpskih kompanija koje imaju dozvole za izvoz ribljih proizvoda ili prerađevina na tržište EU ispunjavaju standarde za plasman na to tržište. Međutim, među njima je malo onih koji se zaista bave ribarstvom –većinom je reč o klanicama i industrijama za preradu mesa. To bi moglo značiti da one mahom uvoze morsku ribu, prerađuju je ovde ili prepakuju i izvoze na evropsko tržište. Pri tom poštuju stroge evropske standarde, od higijenskih uslova, broda koji lovi ribu do legalnosti ulova, a zatim standarde u preradi i pakovanju ribe koja se izvozi na evropsko tržište.

Da raste izvoz uvezene ribe iz Srbije, pisali smo i ranije, a o tome možete pročitati OVDE.

Proizvodnja

Jeste da potrošnja ribe u Srbije iz godinu u godinu raste, ali Srbi i dalje jedu tri puta manje ribe od evropskog proseka. Poslednje tri godine troši se između 7 i 7,5 kilograma ribe godišnje po stanovniku Srbije. Od te potrošnje, građani Srbije većinom jedu uvezenu ribu jer je proizvodnja ribe u našoj zemlji mala pa se nadoknađuje uvozom.

Postoje realni potencijali da se proizvodnja ribe na postojećim ribnjacima utrostruči, a površine pod ribnjacima povećaju najmanje deset puta. Uz stimulativnu politiku države i dobru strategiju razvoja ribarstva, Srbija bi lako mogla od velikog uvoznika postati izvoznik svoje ribe. Izvoz srpske ribe bi se bazirao pre svega na tržištu EU zemalja, koje imaju godišnji deficit od 1.550.000 tona ribe, ali i Rusije, koja godišnje uvozi oko 1.000.000 tona. Sada Srbija proizvodi oko 12.000 tona šarana i oko 1.600 tona pastrmke, odnosno oko 1,8 kilogram po glavi stanovnika. U Srbiji ima oko 200 ribnjaka.