Stižu bolje godine za logistiku u Srbiji - U iščekivanju velikih infrastrukturnih projekata, inteligentnih sistema transporta i jačih kapaciteta privatnih operatera

Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o napretku za 2016. Srbiju najbolje ocenila u usklađivanju propisa u oblasti saobraćaja – drumskom, aviosaobraćaju, železničkom i vodnom.

EK je posebno pohvalila i reforme u oblasti železnica - otvaranje železničkog tržišta, usklađivanje zakonodavstva u svim oblastima saobraćaja, kao i ostvareni napredak na polju istraživanja nesreća. Veoma dobru ocenu Srbija je dobila zbog reforme železničkih preduzeća, a u izveštaju je navedeno i da je u 2016. godini srpska železnica po prvi put otvorena i za međunarodne operatere.

Kada je reč o drumskom prevozu, Evropska komisija konstatuje da je zakonski okvir u dobroj meri prilagođen evropskom. U primeni je usklađena regulativa za transport opasne robe, usklađeni su zakoni za drumski transport i prevoz putnika, što sve omogućava pristup tržištu nacionalnim i međunarodnim akterima. EK smatra da je dalje prilagođavanje potrebno u oblasti izdavanja licenci za transport.

Srbija je, kada je reč o vodnom transportu, dostigla veoma visok nivo usklađenosti regulative sa evropskim zakonima. Primera radi, informacioni sistem na rekama je operativan, usklađen i sa sistemom u EU zemljama. U aviosaobraćaju je zabeležen napredak u primeni prve tranzicione faze multilateralnog sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru (ECAA).

U izveštaju je ukazano da bi u narednom periodu trebalo da radimo na uvođenju takozvanih inteligentnih sistema transporta.

Iako je angažovanje države na izgradnji transportnih kapaciteta evidentno, ipak, ostalo je mnogo toga da se uradi kako bi privreda dobila kompletnije i kvalitetnije logističke usluge i neophodnu podršku za brže i efikasnije uključivanje u evropske i globalne robne tokove.

Izgradnja autoputeva na koridorima 10 i 11 još nije završena, brodari očekuju izgradnju novih luka i modernizaciju postojećih, radovi na železničkoj infrastrukturi su tek počeli, a intermodalni centar u Beogradu čeka naredne godine. Da bi se povećao obim avio-kargo saobraćaja, neophodna je izgradnja dodatnih kapaciteta na aerodromima u Srbiji.

Prema mišljenju Slavoljuba Jevtića, predsednika Nacionalne asocijacije Transport i logistika, najveći problemi sa kojima se suočavaju logističke kompanije u Srbiji su pre svega male marže, nedostatak modernih skladišnih prostora i nepostojanje adekvatnih intermodalnih punktova na kojima bi se pretovarale i intermodalne jedinice sa opasnim materijama.

On naglašava i manjak adekvatnih kadrova, nedostatak povoljnijih kredita za investiciona ulaganja, veliku konkurenciju, nedovoljno razvijenu distributivnu mrežu, zakonska ograničenja, kao i ograničenja u tumačenjima i primeni propisa.

Jevtić objašnjava da su domaće logističke kompanije suočene sa velikom konkurencijom koju nameću vodeći svetski i evropski logistički provajderi.

- Kako sa aspekta zahteva, tehnologije rada, tako i sa aspekta komercijalnih uslova poslovanja. Nakon velike krize koja se i kod nas osetila počevši od 2008. godine, svi poslovni činioci posvetili su veliki deo svojih aktivnosti smanjivanju troškova logistike. Taj trend je i dalje aktuelan sa izgledima daljeg smanjenja cena. Kako bi se održale na tržištu, domaćim kompanijama ostaje da se dodatnim investicijama i optimizacijom procesa izbore za povećanje tržišnog udela.

Rešenje ovih problema on vidi u dva pravca:

- Jedan pravac je zajedničko delovanje stručnih, strukovnih i komorskih udruženja sa zahtevima za uprošćavanje procedura i postupaka kod nadležnih državnih organa. Drugi pravac je ubrzano delovanje samih privrednih entiteta na racionalizaciji rada, ujedinjenju na zajedničkim projektima, zajedničkim nastupom kod banaka i ostalih finansijskih institucija, omogućavanju usavršavanja svojih kadrovskih potencijala – navodi on i dodaje razvoj novih IT tehnologija, kao i specijalizaciju za određene poslove i procedure.

Milorad Kilibarda, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, između ostalog, problem vidi u velikoj konkurenciji logističkih kompanija u i dalje slaboj privrednoj aktivnosti.

- Velika ponuda logističkih i transportnih kompanija i relativno mali obim tokova uvoza i izvoza kod nas, nelojalna konkurencija i lobistički pristup na tržištu, često teraju kompanije da pružaju usluge i posluju na granici ekonomičnosti. To ima za posledicu niži nivo kvaliteta usluge i neadakvatan razvoj logističkih rešenja i usluga.

Kako bi odgovorile na zahteve za što nižim cenama usluga, a u borbi za sopstveni profit, logističke kompanije, prema mišljenju profesora Kilibarde, moraju da racionalizuju sopstveno poslovanje, da uvedu savremena IT rešenja i da se pripreme za promene u ekonomiji koje već stižu kod nas.

- Na primer, ranije su bili dominantni masovni tereti i veće količine isporuke robe u međunarodnim tokovima, dok danas uvoznici i izvoznici zahtevaju manje i češće partije isporuke. Teže da izbegnu velike zalihe i smanje troškove čuvanja robe, ali i eventualne negativne posledice koje mogu nastati zbog neizvesne i nepouzdane tražnje.

Kilibarda ukazuje i na sve veću potrebu logistike u onlajn trgovini:

- Brz razvoj onlajn prodaje, logistiku stavlja pred nove izazove. Gledajući futuristički, onlajn prodaja proizvoda promeniće ulogu i strukturu tradicionalne trgovine. U vremenu kada se proizvođač i potrošač mogu naći na elektronskom tržištu i obaviti prodajnu transakciju, postavlja se pitanje koje je tu mesto trgovaca kao posrednika. Može se čuti da će klasična trgovina vremenom nestati, da će biti dovoljni proizvođač, potrošač i logističar, koji će realizovati distribuciju proizvoda - sa mesta proizvodnje do mesta potrošnje.

Ukoliko se Srbija nađe na "Novom putu svile", naša zemlja ima veliku šansu da postane ozbiljno regionalno trgovinsko i saobraćajno čvorište.

- Osim izgradnje pruga, druga grupa preduslova ne zahteva preterano velika ulaganja, a ona se uglavnom odnose na efikasnu organizaciju železničkog transporta, kvalitet transportne usluge, praćenje pošiljki i kola u realnom vremenu, tržišni aspekt poslovanja, razvoj i negovanje odnosa sa korisnicima, veću brzinu, fleksibilnost i elastičnost na tržištu. Uvođenjem maršrutnih i linijskih vozova na glavnim transportnim pravcima, posebno prema vodećim pomorskim lukama u regionu, u velikoj meri bi se povećalo učešće železničkog transporta. Ako se ovi preduslovi ne ispune, naša infrastruktura, ukoliko se izgradi, uglavnom će služiti tranzitnim tokovima na "Novom putu svile", a naša privreda ponovo neće imati potrebnu podršku u železničkom transportu. Potrebno je da se na području Srbije razviju logistički centri, robni terminali i intermodalni sistemi transporta preko kojih će se naša privreda i naše tržište povezati sa evropskom transportnom mrežom i pomorskim lukama u Jadranskom, Egejskom i Crnom moru.

Kada je reč o drumskom prevozu, Evropska komisija smatra da je dalje prilagođavanje potrebno u oblasti izdavanja licenci za transport.

- Puna primena Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju je predviđena za 13. februar 2017. godine. Zakoni predviđaju i određen broj podzakonskih akata kojima se dodatno uređuje ova materija, uzimajući u obzir specifičnosti vrste prevoza. Određen broj podzakonskih akata je u pripremi, dok su pojedini u fazi prikupljanja mišljenja drugih državnih organa – kažu za eKapiju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Osim ovih aktivnosti, Ministarstvo vrši organizacione pripreme u vezi sa licenciranjem domaćih prevoznika za primenu odredbi ovih zakona.

- Imajući to u vidu, ne postoje razlozi za odlaganje odredbi Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju koji se odnose na licenciranje domaćih prevoznika. Predviđeno je da ovaj obiman posao u najvećoj meri bude završen u prvoj godini pune primene zakona, što je ostavljeno i kao rok domaćim prevoznicima da prilagode svoje poslovanje zakonskim odredbama.