Sušara duplirala zaradu od prodaje šljive i jabuke - Grad Šabac podržava poljoprivrednike

Porodica Ilić iz pocerskog sela Grušić, zahvaljujući sušari koju su dobili na korišćenje od grada Šapca, udvostručila je prihode od prodaje šljive i jabuke. Za desetak dana, suvo voće iz šabačkog kraja stiže na rafove ovdašnjih trgovina, a već posle Božića, Ilići planiraju da osuše i prvu turu crnog luka za kojim je velika potražnja u prodavnicama zdrave hrane.

Budućnost srpskog seljaka nije više u prodaji sirovina otkupljivačima i hladnjačarima, nego plasiranje gotovog proizvoda direktno na police supermarketa. Milinku (66) i njegovom sinu Nenadu Iliću (42) ovo je postalo jasno čim su sa traka sušare, polovinom avgusta, sišli prvi kilogrami šljive.

- Sveža šljiva ove godine koštala je između 15 i 18 dinara po kilogramu. Cena sušene je duplo veća, a mi smo osušili čak tri tone. Bilo bi i više, ali je sušara stigla kasno, pa smo se nekoliko dana uhodavali. Ali, što je najvažnije, sav posao je u krugu naše sedmočlane porodice - prezadovoljan je Milinko Ilić.

Od tri tone sveže šljive, Ilići su dobili blizu 750 kilograma sušene. A za jedan ciklus sušenja, šljivi je potrebno skoro 33 sata. Proces je za jabuke znatno kraći - od šest do osam sati, ali, kako ističe Nenad, ovo voće zahteva malo više posla. Ipak, domaćin tvrdi da se muka oko jabuke isplati, jer se kilogram suvog proizvoda plaća osam evra.

- Jabuka se opere, izvadi se semenska loža, u posebnoj seckalici iseče kao čips, pa potopi u limunsku kiselinu da odstoji pet minuta, kako ne bi potamnela. Onda se pažljivo, kolut po kolut, slaže jedan pored drugog na traku sušare. Da bi ostala hrskava, odmah je pakujemo u vakuumske vrećice. Od tone i po sirove dobili smo 140 kilograma suve jabuke - objašnjava Nenad.

Imaju Ilići bezbroj ideja šta bi sve mogli da suše. Voće, povrće, lekovito i začinsko bilje... Jedina mana sušare je mali kapacitet - do 700 kilograma u ciklusu. Njihov šljivik, koji se prostire na pola hektara, sa prosečnim rodom od deset tona, ne može proći kroz sušaru.

- Dok se jedna količina suši, ostatak propada. Ipak, i ovim smo prezadovoljni. Jer, nije ova sušara jedina dobra stvar koju smo dobili od grada. Plaćaju nam sirovinu, radnu snagu, ogrev i struju. Od osušenog proizvoda odbijaju se rashodi - troškovi pakovanja i ambalaže. Od konačne zarade, nama ide 70%, a njima 30% - napominje Milinko Ilić.

Mobilna sušara

Mobilna sušara u Grušiću jedna je od četiri koje je Šabac kupio u okviru projekta "Ruralni razvoj nakon poplava". Reč je o pilot-projektu kojim je omogućeno da se proizvođači iz ovog kraja udruže, da svoje sirovine prerade i zajednički izađu na tržište.

Projekat su finansijski podržali Šabac, ovdašnja Direkcija za poljoprivredu, Austrijska razvojna agencija i IRS.

Hrvati traže suve jabuke

Tržni centri i prodavnice po Šapcu pokazali su veliko interesovanje za proizvode porodice Ilić, a kako stvari stoje, jabuke iz Pocerine mogle bi da putuju i preko granice.

- Iz prodavnica zdrave hrane tražili su nam 700 kilograma sušenog crnog luka, a za suvu jabuku zainteresovani su i Hrvati. Čuli smo i anegdotu da im je jedina zamerka ambalaža, koja je na ćirilici - priča Milinko.