Saša Marković, izvršni direktor Euneta – Bojim se da dolazi vreme u kojem samo najjači opstaju!
(Saša Marković)
Kao mali maštao sam da ću postati kosmonaut i taj me san još uvek drži, a i dalje verujem da ću, ukoliko bude prilike, biti prvi Srbin koji će sleteti na Mesec. Pri tome, nisam posebno impresioniran time što čovek boravi na Mesecu, već sam faciniran tehničkom konstrukcijom rakete. Najveća do sada napravljena raketa ima tri stepena, sagoreva 15 tona goriva u sekundi, i neophodno je da ceo sistem besprekorno funkcioniše, jer izvlačenja iz incidentnih situacija gotovo da nema – objašnjava u intervjuu za eKapiju Saša Marković, doktor mašinskih nauka, izvršni direktor EUneta i vođa grupe vodećih programera u Srbiji.
On napominje da je uz roditelje, mašinske inženjere, naučio mnogo toga o automobilima, raketama, avionima, mehanici, mašinama.... Čitao je knjige naučne fantastike, ne sluteći da će izmaštani primeri iz literature, pod uticajem nauke i tehnoloških dostignuća, postati čovekova svakodnevica.
- Još uvek se sećam trenutka kada sam poslao svoj prvi e-mail. Prijatelji, koji su studirali u Americi, sugerisali su da bi naša komunikacija putem "globalne mreže" bila mnogo brža i jednostavnija. Nisam znao ni kako izgleda, ni kako se koristi internet pošta, ali kada sam poslao pismo i istog dana dobio odgovor - bio sam fasciniran. Pre nekoliko decenija, situacija da više miliona kompjutera širom planete među sobom komunicira zaista je bila bajka – napominje Saša, dodajući da je poenta Interneta to što je "svakog učinio građaninom sveta" i stavio mu na raspolaganje većinu informacija kojima svet raspolaže, pa je tako svetsko znanje postalo dostupno svima.
Karijeru je počeo tako što je studentsku klupu na Mašinskom fakultetu u Beogradu zamenio katedrom, mladi diplomirani inženjer dobio je ponudu da ostane na istom fakultetu kao asistent. Podučavao je dojučerašnje kolege na katedri mehanike i razvijao svoju profesorsku karijeru.
- Tužni period devedesetih godina u Srbiji, u doba ratova i sankcija, doprineo je da se i profesorski poziv sroza na "najniže grane". Da bi pristojno živeo, morao sam da radim nekoliko dodatnih honorarnih poslova. Nekada sam radio i po šesnaest sati dnevno. Kako sam proučavao programiranje u oblasti mehanike, vrlo brzo sam naučio da radim programe za najrazličitije sektore. U tom periodu sam održavao sistem u časopisu "Vreme" i postao član redakcije. Pisao sam tekstove o tehnici, informatici, internetu i postao poznat širem krugu ljudi. Međutim, takav tempo rada nije bio održiv na "duge staze". Dobio sam ponudu da budem vođa razvojnog tima u kompaniji "DataGate", iz koja je kasnije nastao Eunet, i prihvatio je.
Kako kaže, Eunet se od jedne IT firme razvio u kompaniju sa širokom paletom usluga. Kao svoj najveći doprinos ovoj renomiranoj kompaniji navodi formiranje izvrsnog programerskog tima.
- Imamo strog proces pri primanju mladih programera. Svaki od njih mora da prođe proceduru i razgovore sa starijim programerima i menadžerom za ljudske resurse. Moje iskustvo pokazuje da nemamo dovoljno dobar kadar u oblasti programiranja. Gro ljudi, koji traže posao u ovoj branši, su samouki. Svako od njih u biografiji nabroji bar dvadesetak skraćenica, a kada im date konkretan test, onda vidite da od toga nema ništa. Međutim, najvažnije je da pojedinac u sebi ima "programersku žicu" i da ima veliku želju za radom. Pokušavamo da otkrijemo one koji zdravo razmišljaju i imaju ljubav prema programiranju – navodi Saša.
Kao menadžer ima obavezu da prati razvoj kompanije, piše biznis planove, analize, obavlja trivijalne posove, poput potpisivanja više desetina papira dnevno, a kao programeru "najveća ljubav" mu je i dalje programiranje na java jeziku, koje koristi za mentalnu gimnastiku.
Naravno, najviše uživa u periodu "posle posla" u društvu svoje supruge i petogodišnjeg sina Luke, a vremena ostane i za hobi. Saša Marković je pasionirani kolekcionar filmova, ima ih više hiljada ! Kako kaže, pravi kolekciju, toliko raznovrsnu da nema veze koliko su kvalitetni i kog su žanra. I dodaje : Gledam sve!
Na obrazovanje sina i njegov put će uticati toliko što će mu staviti do znanja da je mnogo bolje biti u jednom poslu ekspert nego raditi više poslova površno.
- Mislim da je prošlo vreme "intelektualaca opšte prakse" koji imaju mišljenje o svemu i svačemu, u eksploziji društvenog napretka, nauke, tehnologije prolazi vreme takvih eksperata. U budućnosti će napredovati ljudi koji prepoznaju šta je svetu potrebno, čovek pre ili kasnija mora da se specijalizuje. Bojim se da dolazi vreme u kojem samo "najjači opstaju"!