Građani Srbije u 2017. godini vraćaju 6,6 milrd EUR duga

Time se, međutim, naše obaveze prema kreditorima ne završavaju. Kada se na to doda i otplata glavnice u ukupnom iznosu od 686 milijardi dinara, koliko je Fiskalnom strategijom planirano za sledeću godinu, naše ukupne obaveze prema poveriocima dogodine dostižu neverovatnih 820 milijardi dinara. To znači da će ministar finansija Dušan Vujović dogodine morati da spremi čak 6,6 mlrd EUR da izmiri naše dugove.

Najveći deo tih para biće obezbeđeno iz kredita. To je taj čuveni "rolover" o kome premijer Aleksandar Vučić stalno govori, a koji jednostavno rečeno znači zamena starih kredita novim.

Kako može da se vidi u Fiskalnoj strategiji, dokumentu koji su poslanici nedavno usvojili, otplata glavnice i kamate u 2018. iznosiće 740 milijardi dinara. Plan je da u 2019. naša obaveza prema kreditorima bude još manja (708 milijardi).

Kreatori fiskalne politike, inače, očekuju da tokom ove godine javni dug počne da pada. To je osnovni razlog zbog koga je Srbija 2015. godine počela da sprovodi oštre mere fiskalne konsolidacije, koje su podrazumevale i smanjenje plata i penzija.

Prema podacima Ministarstva finansija, poslednjeg dana oktobra naš ukupni dug dostigao je 24,59 mlrd EUR. To predstavlja čak 72,1% BDP-a. Tako barem piše u Zakonu o budžetskom sistemu koji je po svemu sudeći, već godinama mrtvo slovo na papiru. Država Srbija je kada je o javnm dugu reč, već pet godina u zakonoskom prekršaju. Dozvoljenu granicu od 45% prešli smo još krajem 2011. godine, kada smo zvanično ušli u "crveno".

Bilo je to za vreme vlade premijera Mirka Cvetkovića kada su zvanični podaci o stanju javnog duga i prestali da se objavljuju. Da je Srbija probila zakonom dozvoljenu granicu prvi put je, iz usta državnih zvaničnika rečeno tek u drugoj polovini 2012. godine. Tada je ministar finansija bio Mlađan Dinkić, a premijer Ivica Dačić.

Ono što često ostaje nejasno široj javnosti jeste kako to javni dug raste ako deficit pada?

Od 2014. godine, ministar finansija Dušan Vujović značajno je smanjio minus u kasi (sa 6,6 na 1,7% BDP-a). Istovremeno, udeo javnog duga u BDP-u uvećan je (sa 70 na 72% BDP-a).

Najbolji odgovor na pitanje kako dug raste ko deficit pada dao je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, još 2012. godine. Dakle, u vreme kada je Fiskalni savet upozoravao da Srbiji preti kriza javnog duga i da je zemlja na ivici bankrota. Članovi saveta tada su smatrali da je jedini način da naše zemlje izbegnu krizu javnog duga sprovođenje teških mera, koje su podrazumevale i smanjenje plata i penzija.

Altiparmakov je tada pojednostavljeno objasnio da je upravljanje javnim dugom isto kao i upravljanje Titanikom. To znači da u trenutku kada veliki brod pred sobom ugleda santu leda, već je kasno da kapet počne da menja pravac. Da bi se nesreća izbegla, kormilo ranije mora da počne da se okreće u stranu.

Nakon teksta u današnjoj (21. decembar 2016. godine) Politici, agencija Beta je objavila i poslednje stanje javnog duga.

- Javni dug Srbije na kraju novembra 2016. godine iznosio je oko 24,71 mlrd EUR, što je 72,4% bruto domaćeg proizvoda (BDP) - navedeno je u vesti te agencije.