Bez primene savremenih tehnologija i inovacija nema uspešne privrede

Tehnologija danas napreduje neverovatnom brzinom i svaka propuštena godina i nemogućnost "hvatanja koraka" sa inovacijama loša je po poslovanje bilo koje kompanije i kompetitivnost, pa je zato neophodno da preduzeća postanu svesna neminovnosti digitalne transformacije. Poznavaoci prilika i stručnjaci smatraju da su za praćenje trendova u toj oblasti neophodni, pre svega, dobro osmišljeni programi tehnološkog razvoja koji će omogućiti proces pametne industrijalizacije.

Željko Sertić, v.d. direktora Razvojne agencije Srbije (RAS), naglašava da je za unapređenje konkurentnosti bitno da domaća preduzeća postanu svesna značaja digitalne transformacije.

- U modernoj ekonomiji tehnologija konstantno napreduje i svaka propuštena godina predstavlja rupu u razvoju kompanije. Upravo zato i pomažemo domaća preduzeća u nabavci opreme za otpočinjanje novog biznisa - kaže v.d. direktora RAS.

Taj program osmišljen je tako da preduzetnik ima najmanje moguće opterećenje, odnosno da snosi samo pet posto od ukupnih troškova kupovine opreme. Najveći deo - 70 odsto je povoljan kredit od izabranih banaka i lizing kuća, a 25 odsto su bespovratna sredstva od države.

Sertić ističe i da je od posebne važnosti da investitori koji se odlučuju da posluju u Srbiji vide da su radnici dobro obučeni i sposobni da brzo usvoje nove tehnološke procese.

Posebno naglašava i ulogu Italije čiji su investitori među prvima prepoznali potencijal Srbije i rešili da otpočnu svoje poslovanje. Kada je u pitanju to šta možemo naučiti od italijanskih partnera, Sertić posebno ističe da je italijanski dizajn sinonim za uspešno plasiranje proizvoda, pa je to jedna od šansi za unapređenje poslovanja naših kompanija i učenje.

- Takođe, naši privrednici bi trebalo da uče od Italijana o višem stepenu prerade proizvoda, jer se tako ostvaruju više cene i bolja zarada, a upošljava se i više radnika.

Željko Sertić kaže da je primetno da domaća preduzeća polako postaju svesna neminovnosti digitalne transformacije, ali je taj tempo i dalje ispod zadovoljavajućeg.

- Moramo da pratimo globalne trendove. Ekonomija znanja, oličena pre svega u ICT i sektoru usluga, mora biti jedan od prioriteta - ističe Sertić.

Đovani Mafoda (Giovanni Mafodda), direktor ICE-Italijanske agencije za spoljnu trgovinu u Beogradu, navodi, međutim da bi dijalog u sektoru novih tehnologija mogao biti i intenzivniji, ali da ekonomska situacija to poslednjih godina nije dozvoljavala, barem ne na nivou primene u industriji.

- Ima dosta kontakata na tu temu, a neke je italijanska ambasada razvila u akademskom i naučnom smislu te postoji platforma za dijalog. S tim ciljem je pokrenuta Italijansko-srpska platforma za saradnju (ISCP) za napredne proizvodne tehnologije - podsetio je Mafoda.

Name, Ambasada Italije zajedno sa Asocijacijom italijanskih i srpskih naučnika i istraživača - AIS3 podržava i promoviše ovu inicijativu u obe zemlje.

Petar Petrović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu (katedra za proizvodno mašinstvo), naglašava da je posebno važno za obe strane da se uspostavi podjednako uspešna saradnja i u domenu tehnološkog razvoja, posebno kada su u pitanju nove proizvodne tehnologije.

- Neophodni su dobro osmišljeni programi tehnološkog razvoja koji će omogućiti proces pametne industrijalizacije. Saradnja sa Italijom kroz okvir ISCP inicijative je jedan od scenarija koji mogu da nas dovedu na razvojnu putanju pametne industrijalizacije - naglašava.

Stručnjaci ističu da koncept Industrije 4.0 danas podrazumeva potpunu digitalizaciju svih procesa proizvodnje i primenu digitalnih tehnologija, a profesor naglašava da je pre svega važno da se razume da digitalizacija proizvodnih procesa ne podrazumeva zanemarivanje konvencionalnih tehnologija, kao što su livenje, kovanje, ili mašinska obrada.

- Ovi procesi su nezaobilazni, oni su varijanta svake industrijske proizvodnje, ali kroz okvir digitalizacije, ti procesi doživljavaju duboke promene uvođenjem ICT tehnologija, počev od projektovanja, pa do proizvodnih pogona.

Savremeni robot nije samo kompjuter koji se koristi za upravljanje kretanjem robota, već je robot i vrlo kompleksna mehanička struktura, koja se ne može proizvesti bez konvencionalnih proizvodnih tehnologija, pojašnjava.

Srbija, kaže u ovom procesu mora da učestvuje, jer je nemoguće izgraditi kompetitivnu industriju bez njene potpune digitalizacije.

- Za nas ipak, ovakvi koncepti nisu novost, jer smo još osamdesetih godina prošlog veka proizvodili sopstvene robote i CNC mašine, i takve, visokotehnološke proizvode izvozili u razvijene zapadne ekonomije. Problem je u tome što je Srbija u tranzicionim procesima tokom prethodne tri decenije u potpunosti uništila svoju industriju i njenu tehnološku bazu - naglašava profesor Petrović.

Kada se govori o Industriji 4.0, korisno je setiti se da je današnji obim industrijske proizvodnje tek nešto malo veći od trećine proizvodnje koju je Srbija ostvarivala krajem osamdesetih godina prošlog veka. Predstavnici italijanskih udruzenja i kompanija iz Srbije iz oblasti kožne ali i industrije keramike takođe naglašavaju da je "suočavanje" sa tehnološkim inovacijama, kako u procesu proizvodnje i praćenju trendova u toj oblasti danas sastavni deo svakog uspešnog poslovanja ukoliko je krajnji cilj da se dobije i proda proizvod koji će biti sinonim za kvalitet.

Kompletan sadržaj Specijalnog izdanja "Italija-zemlja partner: Zamah industrije" možete pročitati OVDE.