Srbija u IT industriju tokom 2017. ulaže 10 mil EUR - Glavni strateški ciljevi obrazovanje novih kadrova i unapređenje uslova poslovanja

Na pitanje šta bi država trebalo da uradi kako bi unapredila položaj IT sektora u Srbiji, mnogi iskusni stručnjaci iz ove oblasti nezvanično odgovaraju - "Ništa!". Svoj stav oni objašnjavaju time da su se, gde god se država "umešala", pojavili problemi, a da je IT danas jedna od retkih industrija u Srbiji koja i više nego dobro funkcioniše.

Kao dokaz navode i nedavni "nesporazum" oko davanja subvencija jednoj stranoj IT kompaniji za zapošljavanje radnika u Srbiji. Naime, Vlada Srbije najpre je opredelila oko 1,6 mil EUR za kompaniju Endava i čak to uvrstila u predlog budžeta za 2017. da bi, nakon burnih reakcija velikog dela IT zajednice, ipak odustala od ove odluke.

Milan Šolaja iz Vojvođanskog IKT klastera kaže da odluka o davanju pa povlačenju subvencija pokazuje da "država ipak čuje poruke IT zajednice i ponekad, makar i pod pritiskom, usvaja njen stav".

Čitav problem je, kako poznavaoci prilika u ovoj industriji navode, nastao jer na tržištu nezaposlenih stručnjaka jednostavno nema i subvencije bi, gotovo izvesno, barem jednim delom bile iskorišćene za privlačenje zaposlenih iz drugih kompanija dajući pomenutoj kompaniji prednost nad konkurencijom.

Sve ovo, naravno, ne znači da pomoć i ulaganje države nisu potrebni, naročito u oblastima obrazovanja, informacione infrastrukture i stvaranja okruženja povoljnog za razvoj IT industrije.

Srbija je, naime, i dalje sa nivoom ulaganja u IT po glavi stanovnika od oko 60 EUR daleko i od Hrvatske gde je to oko 200 EUR, a pogotovo od proseka u EU koji iznosi velikih 800 EUR godišnje.

Upravo zato je najava države da će se u narednom periodu snažnije usmeriti na IT sektor prilika da Srbija dodatno unapredi svoj položaj na svetskom tržištu. U sklopu tih najava i planova Vlade, polovinom novembra doneta je i Strategija razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine. Ovaj dokument pratiće i Akcioni plan koji bi uskoro trebalo da bude usvojen.

Osnovni ciljevi ovih dokumenata su ubrzanje rasta IT sektora, obrazovanje nedostajućih kadrova i povećanje izvoza u narednih pet godina sa sadašnjih 400 mil EUR na 1,5 mlrd EUR godišnje. Upravo zbog ovako visoko postavljenih ciljeva, Akcioni plan biće jedan od tri prioritetna projekta Vlade narednih godina.

Ovim dokumentom se planira podizanje kapaciteta u IT industriji i obrazovanje IT kadrova koji nedostaju. Kako se procenjuje, Srbiji nedostaje oko 30.000 IT kadrova koji bi praktično već sada mogli da nađu posao. Kako bismo se približili tom cilju, neohodno je sadašnji broj od oko 1.500 novih kvalifikovanih IT stručnjaka koji se godišnje pojave na tržištu, povećati najmanje pet puta.

Procenjuje se i da bi u Srbiji do 2020. godine moglo da se zaposli od 50.000 do 100.000 ljudi u sektoru informacionih tehnologija.

Milan Šolaja kaže da država zato treba da se fokusira na stvari koje su najneposrednije u njenom domenu, a to je na prvom mestu obrazovanje.

- U toj oblasti je potrebno ne samo povećati kvote za računarske studije, nego to ispratiti i merama koje će rešiti problem nedostatka nastavnog kadra i prostora za obrazovne institucije. Potrebno je i uvođenje kvalitetnih programa u sve nivoe obrazovanja - kaže on.

Prvi detalji akcionog plana koji su predstavljeni javnosti pokazuju da će se država posebno "pozabaviti" upravo tim pitanjem. Naime, za realizaciju Akcionog plana u 2017. predviđeno je 10 mil EUR a, od tog iznosa, 8 mil EUR namenjeno je za realizaciju infrastrukturnih projekata u Nišu, Beogradu i Novom Sadu.

U Nišu bi tako trebalo da bude izgrađena nova lamela Elektronskog fakulteta, dok se u Novom Sadu planira izgradnja naučno-tehnološkog parka i dodatnog prostora za Tehnički fakultet. Takođe, Elektrotehnički fakultet u Beogradu trebalo bi da se proširi i na zgradu Instituta Lola. Time bi ove visokoškolske ustanove rešile jedan od problema - hronični manjak prostora koji onemogućava povećanje upisnih kvota za buduće IT stručnjake.

Drugi problem - nedostatak kvalitetnog nastavnog kadra, koji danas radije bira posao u IT kompanijama nego rad za katedrom, mogao bi biti rešen davanjem dozvole tim stručnjacima da mogu da predaju na fakultetima.

Dodatno, Akcioni plan ima u vidu i neformalno obrazovanje, pa će se uvesti vaučeri za prekvalifikaciju koji će zainteresovanima omogućiti da steknu osnovna IT znanja, dovoljna za početak karijere.

Iz državnog budžeta za prekvalifikaciju 1.000 mladih, odnosno osposobljavanje za rad u IT sektoru, namenjeno je u 2017. godini 1,5 mil EUR. Prva faza tog dela plana mogla bi da počne u januaru, kroz test fazu i obrazovanje prvih 100 osoba.

Država nije zaboravila ni osnovno obrazovanje pa je tako najavljeno i da će u osnovnim školama kao obavezan predmet od naredne godine biti uvedena informatika.

Uz već pomenuto jačanje kadrovskih potencijala, među prioritetima su i unapređivanje administrativnog okruženja pogodnog za razvoj IT industrije, podsticajna poreska politika kao i modernizacija poslovanja u svim privrednim granama upotrebom IT tehnologija.

Podrška za preduzetništvo i investiranje u startap projekte nešto je čemu se domaća IT zajednica odavno nada. Cilj je da se investitorima omogući ulaganje kapitala u startape i proizvode velikog tržišnog potencijala.

Uz to, u planu je i finansijska podrška tehnološkim inkubatorima, startap habovima i IT klasterima naročito u ekonomski slabije razvijenim sredinama sa visokom stopom mladih.

Istovremeno, poreska politika bi trebalo da, između ostalog, omogući investitorima povoljne uslove, kako bi što veći deo svog poslovanja bazirali u Srbiji, a izmenama pravnog okvira bi trebalo pojednostaviti poslovanje preduzetnika i samozaposlenih (freelancers).

Jedan od prioriteta jeste i podsticanje razvoja uspešnih domaćih tehnoloških firmi i proizvoda, kao i promocija srpske industrije informacionih tehnologija.

- Bolje je imati što više kompanija koje razvijaju sopstvena rešenja za globalna tržišta - kaže Šolaja i dodaje da je i autsorsing izuzetno važan, jer obezbeđuje kontakt sa stranim tržištima i stalan priliv sredstava koja se potom mogu usmeriti ka finansiranju sopstvenih rešenja.

Inače, prema raspoloživim podacima, danas u IT industriji u Srbiji posluje blizu 2.000 preduzeća sa 20.000 zaposlenih i poslovnim prihodima većim od 1,5 mlrd EUR. Da su šanse za zaradu u IT biznisu ogromne, pokazuje i podatak da prosečna IT firma u našoj zemlji ima manje od deset radnika, ali uz godišnji prihod po zaposlenom od 80.000 EUR.

Strategiju možete preuzeti u PDF fajlu