Kako puno zaraditi, poštovati jasne zahteve tržišta, a ne rušiti sopstvene etičke norme i ne mimoilaziti zaštitne mehanizme koje je, u interesu potrošača, postavila sama država ?

(Slobodan Vučićević)

Slobodan Vučićević, predsednik Uprave Droga Kolinska i predsednik Srpske Asocijacije Menadžera (SAM) je nedavno, na okruglom stolu na temu „Najčešće etičke dileme srpskih biznismena“, koji je organizovao SAM i časopis „Marketing Srbija“, kroz nekoliko izuzetno zanimljivih primera, predstavio model zaštite prava potrošača u Evropskoj uniji, ali, što je još zanimljivije i – model zaštite potrošača van zone EU, a od strane inspekcija Evropske Unije

- Da li znate da Republika Slovenija već deset godina nema igre na sreću, koje su ovih dana vrlo česte u Srbiji, u kojima učestvujete ako sakupite određeni broj bar kodova, čepova, nalepnica, poena... ? Zašto? Odgovor je krajnje jednostavan - zato što vas kompanije na taj način indirektno primoravaju da kupujete više. Etički princip za EU je nagraditi ljude na neki drugi način, recimo postavljanjem pitanja o kompaniji, njenim proizvodima ili poslovanju.

Ukoliko ste pomislili da Slovenija, zajedno sa ostalim članicama Evropske unije „sebično“ brani jedino prava svojih potrošača, priča Vučićević, varate se. Hrana koja se izvozi, jednako kao i ona koja se uvozi, mora zadovoljavati jasno propisane standarde. Time se jednako štite krajni korisnici, bez obzira da li se oni nalaze u Saudijskoj Arabiji, Kini ili Briselu.

Slobodan Vučićević, je naveo zanimljiv slučaj, kada je kompaniji Droga Kolinska uskraćeno pravo izvoza dečije hrane u Rusiju jer ona, prema mišljenju slovenačke inspekcije, nije u potpunosti bila u skladu sa visokim standardima dečije ishrane. Hrana je u potpunosti zadovoljavala sve standarde zemlje uvoznika, odnosno Rusije. Međutim, kako je proizvedena u Sloveniji, članici Evropke unije, koje se sa tim standardima nije složila, prodaja je u tom trenutku bila onemogućena.

Na žalost, i pored ideje da se maksimalno zaštite potrošači, ostaje prostor koji zakonom nije zabranjen, ali etikom - jeste.

Naime, zbog ovih strogih kriterijuma, raste broj evropskih kompanija koje svoju proizvodnju sele u zemlje uvoznike i tako izbegavaju izuzetno važnu i strogu kontrolu kvaliteta. Velike multinacionalne kompanije prilagođavaju se lokalnim zakonima.

Slobodan Vučićević je tada postavio pitanje i sebi i prisutnim učesnicima okruglog stola – kako uskladiti sopstvene moralne principe sa zakonima ponude i potražnje. Ispričao je priču o svom poznaniku koji se odlučio za prodaju dečijih igračaka. Besan zbog igračaka na tržištu koje izazivaju agresiju i baziraju se na „ratničkim“ funkcijama, rekao je sebi da će plasirati samo one proizvode koji ne izazivaju, niti mogu biti iskorišćeni za agresivne igre dece. Rezultat njegovog stava, uz sve druge dobro „odigrane“ poteze je bio da je – bankrotirao.