Legenda o "buđavom siru" - zašto jedemo pokvarenu hranu

Plavi sir, prošaran plavičasto sivom mrežom buđi, simbol je dobrog ukusa i luksuza. Danas se masovno proizvodi, i poznat je širom sveta kao sir izuzetnog ukusa. Zašto su ljudi počeli da jedu nešto što je pokvareno?

Svaka verzija govori da je reč o slučajnosti.

Kako piše Njujork Tajms, prvi plavi sir je napravljen još pre dva milenijuma. Rokfort sir se pominje u spisima rimskog naučnika Plinija starijeg, u prvom veku nove ere. Ipak, neki istoričati tvrde da on samo hvali galski kozji sir, i nikada ne pominje da je bio plav.

Prema legendi, zaljubljeni galski pastir ostavio je svoj ručak, sastavljen od hleba i sira, u pećini kako bi se našao sa svojom ljubavnicom. Ne znamo kako se ta ljubavna afera završila, ali ono što legenda kaže je da se taj pastir vratio posle tri meseca i setio da je ostavio ručak tu. Bio je verovatno jako gladan pa je pojeo plavi buđavi sir koji je našao. I očigledno mu se jako svideo.

Rokfort je od tada (ali i drugi plavi sirevi) poznat i cenjen sir, pa je tako bio omiljen i među kraljevima. Francuski kralj Čarls VI (Ludi) je još 1411. potpisao protkol kojim se štiti ovaj sir od inostrane konkurencije.

Britanci imaju svoju verziju ovog sira, kao i druge nacije (Danski plavi). I u svakoj zemlji je vezana slična priča za poreklo sira - nastao je slučajno.

Buđ koja se razvija na ovom siru se zove Penicillium roqueforti, i zapravo je vrsta gljivice. Može da se nađe u Rokfortu, Gorgonzoli i drugim sirevima. Iako neki i dalje praktikuju stari način proizvodnje, i ostavljaju sir u kontrolisanim uslovima da sam "sazri" do trenutka kada razvije buđ, mnogo je proširenija masovna proizvodnja. U fabrikama se sada ciljano dodaje gljivica, te današnji sirevi imaju kontrolisane šare aromatične buđi.

buđavi sir

plavi sir

Rokfort sir

Plinije stariji

galski kozji sir

sir

plavi buđavi sir

Čarls VI

danski plavi sir

buđ

Penicillium roqueforti

Gorgonzola

gljivice

aromatična buđ

kako je nastao buđavi sir