PAMTIĆU U 2016: Jelena Jovičić

(Jelena Jovičić) Jelena Jovičić, glumica, rođena je 1976. godine, a u svet glume ušla je – kako sama kaže - tako što su je drugi pronašli. Nekoliko godina bila je naturščik i nakon manjih uloga u filmovima Crna mačka, beli mačor i Bure baruta kolege su joj sugerisale da pokuša na Akademiji. Otišla je na prijemni na Fakultet dramskih umetnosti i bila prva na listi posle samo 20 dana priprema. Diplomirala je u klasi Vladimira Jeftovića 2002. godine.

U Pozorištu na Terazijama igrala je u brojnim mjuziklima – Lutka sa naslovne strane, Briljantin, Čikago, Kiss me Kate, Pop Ćira i pop Spira, Producenti, Grk Zorba, Chorus Line, Viktor Viktorija... I u Ateljeu 212 glumi u jednoj od najgledanijih predstava – Pomorandžina kora. Imala je nastupe i u TV serijama Lele bato, Mješoviti brak, Bela lađa i Vojna akademija.

Pitali smo Jelenu Jovićić, šta je po njenom mišljenju obeležilo 2016. godinu?

DOGAĐAJ GODINE

- Krajem 2015. i početkom 2016. godine počeli smo rad na velikom brodvejskom mjuziklu Monti Pajton Spamalot i za mene je događaj godine to što i dalje igramo, gostujemo po Srbiji i inostranstvu sa velikim uspehom. Za godinu dana ovaj spektakl videlo je čak 30.000 ljudi, što je ozbiljan uspeh, s obzirom na to da smo sve uradili sami i da iza nas ne stoji nijedno pozorište. Štaviše, mnogi su nam odmagali koliko su mogli, ali naš projekat čini osamdesetak vrednih ljudi koji, bez obzira na sve što nas u ovoj slabo organizovanoj državi snađe, ispliva na površinu uz osmeh na licu. Čestitam nam!

PROMAŠAJ GODINE

- Jedan od najvećih je što u budžetu za kulturu stoji nula zarez nešto, pa nam zato s druge strane cveta primitivizam u svakom smislu. Upumpavanjem više novca u zdravstvo, obrazovanje, nauku i kulturu postavili bismo društvo na zdravije noge, pa bi pojedinačno gledano svakom od nas bilo bolje. Samim tim bi se ljudi osećali bolje dok, na primer - novogodišnja rasveta, koja je ove godine zaista prelepa, ili preskupa fontana koja će, verujem, biti divna, ne mogu učiniti baš ništa u smislu bitnog uticaja na naš boljitak. Iskreno, volela bih da krenemo iz početka, pa da na kraju završimo sa monumentalnim građevinama, dekoracijom i ostalim sporednim stvarima koje ostali glavni gradovi neosporno imaju, ali imaju i uređenu državu, pa samim tim i mogu da ulažu u turizam.

LIČNOST GODINE

- Lin Manuel Miranda. On je dokaz da kada pravilno usmerenom čoveku neviđenih talenata date podršku, nastaju remek-dela. To što je uradio u mjuziklu meri se revolucijom. On je inovator u ovom vidu pozorišta. Hvala mu od srca!

Kod nas opet Novak Đoković, koji je i dalje naš najveći ponos i ambasador Srbije svuda u svetu. Dosta će vremena proći dok se ne pojavi neko kao što je Novak Đoković. Čovek sa vizijom vrednog, predanog rada, bez obzira na uspone ili padove koji čine deo svačijeg života, pa i njegovog.

NAJBOLJI POTEZ DRŽAVE

- Uzdržanost na provokacije susednih država. Ako mene pitate, mi smo centralnoevropska država i prijatelje moramo tražiti naročito u susedima sa severa - Mađarskoj, Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj, na primer.

NAJLOŠIJI POTEZ DRŽAVE

- Nedovoljna ambicija da zadržimo svoje mlade u zemlji i da podržimo žene u rađanju više od jednog deteta. To što se nudi za prvo, drugo, treće i četvrto dete je smešno i tužno toliko da mladi više ni ne planiraju da prave decu ovde, već negde tamo daleko, u državama koje imaju ozbiljan program u ovoj oblasti. Demografija je jedna ozbiljna stvar. Ako se ovako nastavi, do 2050. Srbi će biti manjina u sopstvenoj državi.

ŠTA OČEKUJETE U 2017. GODINI?

- Ne očekujem ništa jer je, realno, teško danas išta očekivati od nekog drugog. Naročito ako je taj neko manje ambiciozan ili svestran. Samo ono na čemu ja lično radim može da mi ponudi nekakvu vrstu očekivanja. S tim u vezi, dok sam ovde radiću na tome i boriću se za svoje mesto pod Suncem.

Moji planovi su moji projekti, a ja, hvala Bogu, imam ideja napretek. Volim svoj posao i radim na očuvanju naše tradicije, kulturne i muzičke baštine, ali i na razvoju mjuzikla u Srbiji.