Letnjikovac dinastije Obrenović iznad Smedereva - pravi dragulj Podunavlja

Letnjikovac Obrenovića, na brdu s koga se pruža fantastičan pogled na Dunav i banatsku ravnicu, iako neosporno kulturno-istorijsko dobro od izuzetne važnosti, nije proglašen spomenikom kulture

Letnjikovac dinastije Obrenović više od 170 godina krasi brdo iznad Smedereva, koje je po boji grozdova nazvano Plavinac. Odatle se pruža najbolji pogled na Dunav i banatsku ravnicu. Iako je smeštena nedaleko od centra grada, za većinu Smederevaca, nažalost, čuvena vila Obrenovića ostala je jedna od najvećih „misterija”, koja se samo nazire među čokotima starog kraljevog vinograda.

Ovaj objekat je decenijama bio zatvoren za „obične” građane. Retki su Smederevci koji su imali čast i privilegiju da obiđu ovo zdanje od kulturnog i istorijskog značaja za Srbiju, osim ukoliko nisu bili političari, istaknuti radnici u kulturi, ili pratioci delegacija sa najvišeg državnog vrha. Vrata letnjikovca danas više nisu „iza sedam brava”, ali je eventualnim posetiocima neophodno da pribave posebno odobrenje Vlade Srbije, u čijem je vlasništvu nekadašnje imanje Obrenovića, kao i zgrada vile u kojoj se, prema predanju, odvijao buran život Obrenovićevih.

U hronikama Smedereva zabeleženo je da je knez Miloš 1829. kupio imanje na Plavincu od izvesnog Turčina Mehmeda Nožara. Najpre je sagrađen podrum za vino, koje je knez izvozio i na evropsko tržište. Dve godine kasnije, počela je gradnja letnjikovca površine 1.100 kvadratnih metara. Imanje se prostire na 30 hektara, od kojih osam zauzima predivan park sa borovima, lipama i kestenom, na 2,5 hektara su zasađene jabuke, 7,5 hektara imanja je pod vinovom lozom, a ostalo su zelene površine.

I knez Mihailo Obrenović je, beleže istoričari, često boravio u smederevskom letnjikovcu, a tu je sagradio teniske terene i utemeljio svoju ergelu. I njegov naslednik, kralj Milan Obrenović voleo je ovo mesto na vidikovcu iznad Dunava, a po uputstvima njegove supruge kraljice Natalije dograđena su dva bočna krila, a unutrašnjost je oplemenjena stilskim nameštajem koji je naručen iz Beča. Kraljica Natalija je, prema izvorima iz tog doba, u letnjikovac uvela i pravi dvorski protokol.

Kralj Aleksandar Obrenović, sin Natalije i Milana, poslednji izdanak ove dinastije, takođe je rado boravio u Smederevu, naročito posle ženidbe Dragom Mašin, koju su mnogi u prestoničkim krugovima žestoko osporavali. Oni su na Plavincu, kaže predanje, svoj život skrivali od očiju radoznale i nenaklonjene javnosti.

U bašti ispred vile kraljica Draga je priređivala raskošne koktele, a u Smederevo su na njen poziv dolazile brojne slavne ličnosti: pisci Branislav Nušić, Milovan Glišić, Stevan Sremac, Laza Kostić, slikari Paja Jovanović i Marko Murat i mnogi drugi. Pesnik Milan Rakić je ovde imao svoju sobu u kojoj su nastale mnoge njegove pesme. Dugo su u vili čuvani njegovi originalni rukopisi, a sada je ostao samo radni sto i krevet čuvenog pesnika. Neposredno nakon ubistva kraljevskog para, u letnjikovac je provalilo lokalno stanovništvo i opljačkalo ga.

U Prvom svetskom ratu vila je tokom okupacije služila kao stacionar za ranjene austrougarske vojnike, posle čijeg odlaska je malo šta ostalo od nameštaja i predmeta koji su se tu zatekli.

Posle Drugog svetskog rata vila postaje reprezentativni objekat tadašnjih najviših organa vlasti u Srbiji, i narednih tridesetak godina služila je u protokolarne svrhe. Tito je povremeno posećivao ovaj letnjikovac, u kome su za njega specijalno preuređene neke odaje. unutra postoji soba u kojoj je boravio. Prema jednom lokalnom predanju, on je od posluge tražio da svakog jutra pred portret kraljice Drage stavlja sveže ubrano cveće.

Na letnjikovcu porodice Obrenović, nekada impozantnom zdanju građenom po ugledu na najmodernije evropske vile, danas su jasno vidljivi tragovi zuba vremena. Iako je pre dve godine ofarbana fasada i okrečena unutrašnjost, na zgradi su nužne korenitije popravke. Iako je vila Obrenovića neosporno kulturno-istorijsko dobro od izuzetne važnosti, još uvek nije zvanično proglašena spomenikom kulture.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 05.04.2008