NavMenu

Rudnici bakra Bor ostvarili prihod od 772 miliona dinara - Očekivana proizvodnja od 28.000 tona bakra u 2017.

Izvor: Kolektiv Četvrtak, 12.01.2017. 13:02
Komentari
Podeli
(Foto: Kuznetcov_Konstantin/shutterstock.com)
Od januara do 20. decembra 2016. godine u Rudnicima bakra Bor (Veliki Krivelj, Cerovo i Jama) otkopano je 11,5 miliona tona rude, što je 95,5% plana. Za isto vreme uklonjeno je 11,7 miliona tona raskrivke ili 60,4% planiranog. U flotacijama je prerađeno 11,7 miliona tona rude i proizvedeno 156.107 tona vlažnog koncentrata sa 25.353 tone bakra, što je 92,6% planiranih količina.

Rudnici bakra Bor su, prema rečima direktora Nebojše Videnovića, ostvarili pozitivan poslovni rezultat od 772 miliona dinara (bez amortizacije).

– Na osnovu pozitivnih kretanja cene bakra i u decembru očekujemo rast prihoda – kaže Videnović.

Na površinskom kopu Veliki Krivelj, najvećem basenskom rudokopu, prošle godine kopalo se u takozvanom tekućem zahvatu, na severozapadu i zapadu kopa.

Do 20. decembra dato je 9,37 miliona tona rude sa 25.737 tona bakra u njoj. Prema godišnjem planu cilj je bio nešto više od 10 miliona tona, pa je indeks ostvarenja 93%, ali je zahvaljujući boljem srednjem sadržaju metala od planiranog (za 8,7%) prebačen plan bakra u rudi (za procenat). Istovremeno, uklonjeno je i 11,2 miliona tona raskrivke, što je 58,7% količina koje su planirane (19,175 miliona tona).

– Ovogodišnje zakašnjenje u raskrivanju, u najvećoj meri u zahvatu Zapad, iznosi blizu osam miliona tona jalovine. Osnovni uzrok jeste niska raspoloživost kamiona i rad transportnog sistema za jalovinu sa jednom drobilicom, iako je planiran rad sa dve tokom cele godine. U 2017. ćemo raditi na povećanju raspoloživosti opreme, pa očekujemo i ispunjenje plana raskrivanja ležišta – objašnjava Videnović.

Direktor RBB-a kaže da su planovi da se u 2017. proizvede od 27.994 tone bakra u koncentratu.

– Da bismo ovaj cilj ostvarili, u svim pogonima treba da se pridržavamo planiranih tehnoloških i ekonomskih faktora. Neophodno je da rudarska oprema ima plansku raspoloživost i maksimalno iskorišćenje, da se u flotacijama, takođe, ostvare planirana iskorišćenja, da se u Jami intenziviraju pripremni radovi za otvaranje ležišta Borska reka i poveća proizvodnja na 900.000 tona vlažne rude. Naravno, tendencija umanjenja proizvodnih troškova nastavlja se i naredne godine - kaže Nebojša Videnović.

Rudarska oprema na površinskim kopovima Veliki Krivelj i Cerovo (tri bušilice, pet bagera, 14 dampera, tri buldožera, dva grejdera) ulazi u sedmu godinu eksploatacije. Na izmaku rezervi je i ležište Cerovo 1, a otvaranje Cerova 2 je zapelo zbog imovinsko-pravnih odnosa.


U Cerovu 1 je ove godine otkopano 1,6 miliona tona rude i izvezeno 472.725 tona raskrivke (plan je bio 1,366 miliona tona rude i 240.000 tona raskrivke).

– Otkopano je 18% više rude jer je oktobra započeto proširenje ovog kopa koje će se nastaviti do juna naredne godine. A prvu rudu iz Cerova 2 očekujemo avgusta 2017. U kriveljskoj flotaciji prerađeno je 1,76 miliona tona rude sa Cerova i proizvedeno 2.656 tona bakra u koncentratu, što je dva odsto više od plana. Srednji sadržaj bakra u rudi bio je 81,6% planiranog - objašnjava Videnović.

I dok se na Cerovu čeka rasplet, kriveljska flotacija, posle rekonstrukcije i intervencija na mlinovima, poslednjih meseci beleži rezultate najbolje u poslednjih 15 godina.

Kada je reč o borskoj flotaciji, Videnović kaže da su u njoj prošle godine prerađene skoro 492.000 tona vlažne rude, odnosno 476.000 suve, sa srednjim sadržajem bakra od 0,8% (nešto bolji od planiranog) i dobijeno 3.361 tona bakra u koncentratu, uz iskorišćenje od 87,3% i znatne uštede na svim bitnim normativima.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.