Priča "liberijskog Tesle" - Kako je Novosađanin Mijat Kustudić postao deo tima za elektrifikaciju u Africi

(Mijat Kustudić u Liberiji je od oktobra) Prvo električno osvetljenje u Srbiji zasijalo je 1884, u pogonu Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu, dok je prva javna elektrana počela da radi u Beogradu devet godina kasnije, 1893. godine. Ta godina smatra se početkom elektrifikacije Srbije. Prošle, 2016. godine, odnosno 123 godine posle Srbije, počela je elektrifikacija Liberije, a u njoj učestvuje i student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Mijat Kustudić.

On je, tokom studentske razmene i master studija projektnog menadžmenta u nemačkom Ulmu, postao deo tima koji vodi projekat elektrifikacije ove afričke države, u kojoj svega 9,8% ljudi ima pristup struji.

Kako izgleda život u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta i kako teče projekat njene elektrifikacije, za portal eKapija otkriva Mijat Kustudić.

Projekat je počeo u martu 2016. godine, a naš sagovornik u ovoj afričkoj zemlji boravi od oktobra. Dolazak u Liberiju bio je za njega veliki šok.

- Privikavanje na ovdašnje uslove života trajalo je neko vreme. Ako ne uzmete vodu iz bunara, dezinfikujete je, pa se njome okupate ili operete posuđe, to niko umesto vas neće odraditi - u toj situaciji shvatite da ste prepušteni samom sebi. Ljudi ovde ne mogu da priušte da se nešto baci, pa sve nalazi svoju drugu upotrebu. Veoma je zanimljiva kreativnost ljudi oko toga šta se sve može uraditi od jednog proizvoda koji je spreman za otpad. On dobija potpuno nov oblik i upotrebu, sve dok i u tom obliku bude neupotrebljiv, onda se koristi za nešto treće. Teški trenuci od ljudi zahtevaju ista rešenja – započinje razgovor za naš portal Mijat.

Rešenje za nedostatak električne energije Liberijci pronalaze u korišćenju vatre i baterija, pa je svetlo uglavnom dostupno. Za malo veći nivo komfora se koristi agregat, što iziskuje bolje imovinsko stanje, kaže Mijat Kustudić.

Ovaj Novosađanin je deo tima u Liberiji postao tokom studentske razmene. Uporno je, kaže, razmatrao sve opcije, dok nije pronašao profesora koji se bavi ruralnom elektrifikacijom, koja ga zanima, te se ponudio da mu pomogne u bilo kom pogledu. I tako se našao u Liberiji.

(U Liberiji svega 9,8% ljudi ima pristup električnoj energiji) Stiže struja...

Projekat na kom je angažovan i srpski mladi stručnjak, ima 4 glavna elementa i faze. To su distribucija 3.000 pico solarnih sistema, kreiranje nastavnog plana za učenike, kako bi se specijalizovali za obnovljive izvore, pomaganje proboju obnovljive energije na tržište Liberije i otvaranje lokalne proizvodnje sistema. Do sada su pronađeni partneri za saradnju, održani sastanci sa budućim distributerima, održane edukacije, indikatori uspešnosti projekta, a stvorena je i mreža svih važnih donosilaca odluka.

- Sada ispitujemo i utvrđujemo reakcije na obnovljive izvore i spremnosti da ulažu u njih. Treninzi za stanovništvo i lokalne distributere u vezi sa tim tek treba da budu održani, a lokalni distributeri će moći da očekuju tehničku, finansijsku i logističku pomoć u tom periodu. Paralelno sa održavanjem treninga, očekuje se i početak lokalne proizvodnje, koja će pružiti mogućnost za zapošljavanje.

Sistem koji će biti izgrađen sastoji se od baterije i kontrolnog elementa. Kontroler pokazuje stanje baterije i upravlja punjenjem i pražnjenjem, on se može programirati jednostavnim pritiscima na dugme na više načina, objašnjava Mijat.

- Osnovni deo sistema je i mali solarni panel koji puni sistem. Na sistemu se nalaze izlazi za dodatke, kao što su lampa, USB punjač, punjač za telefon i baterijske lampe, ventilator kao i mnogi drugi izlazi. Osnovna ideja je da se ljudima u ruralnim predelima pruži prilika za punjenje svih ovih aparata, pošto uglavnom koriste vatru za skoro sve što rade. Druga, često koršćena mogućnost, jesu agregati, koji su bučni, koštaju mnogo, gorivo je skupo, a i moraju da se održavaju. Ovakvo solarno rešenje je bolje u svakom pogledu.

Mijat je pre mastera, osnovne studije završio na Ekonomskom fakultetu, a obrazovanje ekonomiste, menadžera i inženjera, pomaže mu da obavlja različite zadatke - od finansijskih kalkulacija i planiranja, pisanja biznis plana, upravljanja logistikom i pregovaranjem, pa do kalkulacija optimalnosti solarnih sistema. Kaže i da je svaki radni dan u Liberiji drugačiji.

- Uvek je zanimljivo i dinamično. Uz svakodnevne aktivnosti na projektu, posećujem ruralne predele zemlje, radim pri organizaciji MercyCorps, sastajem se sa predstavnicima GIZ-a, Agencije za obnovljivu energiju i ruralni razvoj i drugima.

Dok boravi u Liberiji iz Srbije mu, kaže, najviše nedostaje lakoća življenja.

- Znam kakvo nam je stanje u državi, ali takođe znam da ovde postoje ljudi koji moraju da se suočavaju sa egzistencijalnim problemima svakodnevno. Kod nas ukoliko želite da jedete, otvorite frižider, možete da se istuširate toplom vodom, do prodavnice ne morate da idete kilometrima, a deca imaju osnovno pravo na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu – ovde toga nema.

Projekat elektrifikacije Liberije trebalo bi da traje do marta 2018. godine. Po njegovom završetku, pod pretpostavkom da svako domaćinstvo ima pet osoba, zahvaljujući 3.000 samostalnih i pico solarnih sistema, oko 15.000 ljudi dobiće pristup osnovnoj električnoj energiji.

Narednih nekoliko meseci Mijat će provesti u Nemačkoj, gde će ovaj projekat formulisati kao svoj master rad. Nakon završetka studija želeo bi da radi na sličnom projektu, bilo gde. Plan mu je da upiše doktorske studije u inostranstvu, a Srbija, kaže, "srećom, nema potrebe za njegovim uslugama".