NavMenu

Kako će proći mali akcionari u koncesiji Aerodroma Nikola Tesla?

Izvor: Danas Nedelja, 15.01.2017. 14:32
Komentari
Podeli
Dok Vlada Srbije pravi planove o prilivu novca u budžet od koncesije Aerodroma Nikola Tesla koju je premijer Aleksandar Vučić najavio za polovinu ove godine, za male akcionare je potpuna nepoznanica šta će biti sa njihovim akcijama.

Naime, Republika Srbija ima u vlasništvu 83,14% akcija aerodroma, oko 3% je u rukama pravnih lica, još oko 3,7% se nalazi na računima kastodi banaka, dok blizu 10% akcija pripada fizičkim licima, uglavnom građanima Srbije koji su ih dobili besplatno.

Prema skoro usvojenom zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama koncesiona naknada je prihod budžeta Republike Srbije, odnosno prihod javnog tela koje je davalac koncesije. Ovde se postavlja pitanje da li će onih 300-400 mil EUR, plus 10 mil EUR godišnje od koncesionara ići kompletno u budžet ili će se shodno učešću u vlasništvu raspodeliti između akcionara.

Prema pojedinim dobro obaveštenim izvorima, za male akcionare se ništa neće promeniti ni nakon koncesije. Oni bi trebalo da nastave da primaju dividende na ime svojih akcija.

Prema objašnjenju stručnjaka, sve zavisi od toga da li će koncesiju davati država kao vlasnik ili Aerodrom kao državno preduzeće. Takođe zavisi i od toga šta se daje u koncesiju - objekti ili firma.

U slučaju da koncesiju daje preduzeće, onda se odluka donosi na skupštini akcionara i mali akcionari će imati isti status kao i država, odnosno trebalo bi da dobiju isti iznos nadoknade po akciji kao i većinski vlasnik. U tom slučaju, recimo da se država izbori za nadoknadu od 300 mil EUR, 250 mil EUR bi otišlo u budžeta, a 50 mil EUR malim akcionarima.

(Foto: Ivana Bezarević)
Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera, upoređuje koncesiju sa zakupom stana. Aerodrom se ustupa na korišćenje za neku nadoknadu, a nakon isteka roka vraća se vlasniku.

- Ko god uzme aerodrom na upravljanje, nadoknadu će u bilansu knjižiti kao trošak, a šta ostane nakon toga je profit na koji će platiti porez i izneti napolje - objašnjava Jorgić.

Međutim, postoji mogućnost i da mali akcionari budu protiv odluke o koncesiji koja spada u odluku o raspolaganju velikom imovinom preduzeća. Tada bi po propisima preduzeće trebalo da im otkupi akcije po najvišoj ceni između procenjene, tržišne i knjigovodstvene vrednosti akcije.

Ekonomista Wisebrokera Nenad Gujaničić očekuje da država neće dozvoliti mogućnost nesaglasnosti akcionara.

- Pitanje je da li će ugovorom o koncesiji biti regulisana i prava malih akcionara. Koncesioni ugovori nisu tipski i može biti puno različitih rešenja. U principu ovo je situacija kao kod firmi sa većinskim vlasnikom. Mali akcionari se ništa ne pitaju i samo se nadaju da će firma raditi što bolje i da će vrednost njihovih akcija rasti - ocenjuje Gujaničić.

Prošle godine prilikom najave koncesije vlasti su istakle da je aerodromu potrebna druga pista, treći terminal samo za kompaniju Air Serbia, novi kargo centar i hotel i te investicije procenili na čak milijardu evra.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.