RETROSPEKTIVA 2016 - Investicije u oblasti POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE koje su izazvale najveće interesovanje korisnika eKapije

Investicioni tim eKapije uradio je analizu i formirao rang listu investicija i investicionih ideja koje su izazvale najveće interesovanje/čitanost naših korisnika u 2016. godini. Rezultati su veoma interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa vama.

Predstavljamo vam najzanimljivije projekte u kategoriji POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA.

Primetno je da na listi dominira prerađivačka industrija, jer su se među prvih 15 investicija našli proizvođači i prerađivači voća, povrća, ribe i testenina, kao i pčelari koji planiraju izgradnju fabrike meda i farmeri koji nameravaju izvoz čak i u Kinu. Čitaocima su bili interesantne i priče o novim zasadima u Gruži i Valjevu, savremenim voćnjacima i vinogradarstvu u koje se sve više ulaže u okolini Topole i na Oplencu.

Među stranim investitorima izdvojile su se dve grupe - jednu čine prvenstveno nemačke i austrijske kompanije, dok su u drugoj ulagači iz daleke Azije (Kina, Indonezija, Nepal...).

Ove godine su se, kao izuzetak od dosadašnjeg pravila, na dve pozicije na listi našle po dve investicije. Specifičnost ovih ulaganja je da su se na jednoj ili dve relativno bliske lokacije u Srbiji istovremeno pojavili investitori iz istih industrija, i to prilično egzotičnih delatnosti za naše podneblje. U Smederevu su dve kompanije odlučile da se bave preradom ribe - prvenstveno morske, dok u Rumi i Inđiji niču fabrike nudli.

Karakteristično je i da se drugu godinu zaredom nemačka mesna industrija Tonnies nalazi u vrhu liste - 2015. bila je na drugom mestu, a 2016. godine na liderskoj poziciji. Ipak, nijedna od najavljenih investicija u farme svinja u Srbiji još nije realizovana, a nema ni preciznih naznaka kada bi to moglo da se dogodi.

U skladu sa tim, može se zaključiti da je 2016. godina bila bogata investicijama u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, mada ima i dosta najava koje su ostale na rečima, odnosno predviđeni rokovi su probijeni ili prolongirani na neodređeno vreme...

Na prvom mestu naše liste našla se dakle priča o dolasku nemačkog giganta - kompanije Tonnies, u Srbiju, i njenim planovima za ulaganje u farme svinja u Vojvodini. Iako je srpska vlada još u aprilu 2015. godine potpisala Memorandum o razumevanju sa nemačkim investitorom, početkom 2016. još nije realizovana najavljena izgradnja farmi i uzgoj do 500.000 svinja godišnje. Navodno je u planu proizvodnja na 20 lokacija u Srbiji i ulaganje vredno 420 mil EUR, a prve farme mogle bi da budu podignute u Plandištu, Apatinu, Sečnju, Odžacima i Čalmi. Gradonačelnik Zrenjanina izrazio je početkom novembra 2016. očekivanje da će prva farma kompanije Tonnies biti baš u ovom gradu, uz investiciju od 22 mil EUR.

Nemačka kompanija je u okviru svojih planova za Srbiju bila zainteresovana i za kupovinu Industrije mesa Matijević, čiji su predstavnici tada bili spremni da prodaju deo vlasništva.

Drugu poziciju zauzele su dve investicije u fabrike nudli. Nepalski Cinnovation Group u avgustu je počeo gradnju pogona u Rumi koji bi trebalo da bude završen u februaru 2017. godine, i u kome će posao naći više od 400 radnika. Vrednost početne investicije procenjena je na 8,5 mil EUR.

Istovremeno, indonežanski Indofood otvorio je početkom septembra u Inđiji svoju fabriku. Ova investicija vredna je 11 mil EUR i u prvoj fazi biće zaposleno 100 radnika, a kada celokupno ulaganje bude zaokruženo posao će naći 500 ljudi. Kompanija Indofood je jedan od svetskih lidera u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda, a njihov proizvod Indomie je najpooznatiji i najveći brend nudli u svetu.

Austrijska kompanija Gierlinger Holding našla se na trećem mestu naše liste, pošto je sredinom aprila 2016. godine ponovo pokrenula proizvodnju u mesnoj industriji Mitros iz Sremske Mitrovice, koja je nakon neuspešne privatizacije 2009. otišla u stečaj. Austrijanci su, od akvizicije Mitrosa u januaru 2015, uložili 16 mil EUR u rekonstrukciju i saniranje objekata, da bi zatim instalirali tehnologiju za proizvodnju i preradu mesa. Fabrika je otvorena sredinom aprila, uz najavu da će svoje proizvode plasirati širom Evrope, preko mreže koja je već uspostavljena.

Na četvrtoj poziciji su srpski pčelari koji su odlučili da izgrade zajedničku fabriku meda. Među pet lokacija koje su bile u najužem izboru, Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) odlučio je da pogon za otkup i plasman meda bude izgrađen u opštini Rača koja je ponudila najveću pomoć za njegovu izgradnju. Predračunska vrednost pokazuje da će za izgradnju i opremanje objekta biti potrebno oko 650.000 EUR, a do sada je za ovu investiciju obezbeđeno 280.000 EUR, uz planirano otvaranje fabrike za 2018. godinu.

Peto mesto zauzeo je Miroslav Nikolić iz Gruže koji je vlasnik jednog od prvih modernih voćnjaka u Srbiji sa najboljim sortama jabuka i nektarina. U njegovom posedu je i firma u kojoj se projektuju, proizvode i postavljaju metalni elementi za konstrukcije protivgradnih mreža. Nikolić godišnje izveze 400 tona voća sa svog imanja i još 250 tona od kooperanata širom Srbije. Takođe izvoze i postavljaju protivgradne mreže, kako kaže, od Albanije do Belorusije.

Na šestoj poziciji našli su se proizvođači i prerađivači ribe. Privredno društvo ServFood od sredine januara 2016. koristi novoizgrađenu halu u Smederevu za preradu i konzerviranje ribe, ljuskara i mekušaca i, po ugovoru zaključenom sa gradskom upravom, obavezalo se da investira 2 mil EUR u sredstva i opremu, zaposli i obuči najmanje 100 radnika. Takođe, nemačkoj kompaniji PTC Germany krajem februara su uručeni ključevi za novu halu površine 4.000 m2, u kojoj će prerađivati ribu i zaposliti 300 radnika. Premijer Srbije Aleksandar Vučić tom prilikom je naglasio da će PTC Germany izvoziti ribu iz Srbije.

Sedmo mesto na našoj listi zauzela je kineska kompanija Shenyang xinhuai iz Šenjanga koja je sa nekoliko firmi iz Valjeva potpisala memorandum o realizaciji projekta proizvodnje i prerade junećeg mesa. Dogovoreno je i dugoročno obezbeđivanje prodaje i izvoza mesa i mesnih prerađevina u Narodnu Republiku Kinu, a pismo o namerama sa kineskom kompanijom potpisali su kompanija JP Agrorazvoj-valjevske doline, Stokoprom, Agronid, S.C.E.C i Zemljoradnička zadruga Valjevo.

Na osmoj poziciji našla se "srpska Toskana" - Oplenačko vinogorje i vinska regija oko Topole, gde su sve pogodne parcele za vinograde već kupljene ili kaparisane. Prema klasifikaciji Evropske unije, Šumadija, tačnije predeo na Oplencu, ima 24% zemljišta koje je idealno za uzgoj vinove loze, a to je prepoznala i porodica Novaka Đokovića.

Lokalna samouprava u Topoli logistički je podržala da ovaj kraj ima sve odlike razvijenih vinskih regija. Izgradnja dobrih puteva je bila prioritet, a polovinom januara 2016. počela je i prva faza izrade strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja. Postoji mogućnost da će Topola biti prva opština u Srbiji koja će dobiti sertifikat za izvoz hrane.

Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) nalazi se na devetom mestu. U martu 2016. za kupovinu PKB-a, po početnoj ceni od oko 154 mil EUR, nije bilo zainteresovanih. Smatra se da su jedan od glavnih razloga i procenjene obaveze PKB-a prema poveriocima koje iznose između 60 i 70 mil EUR. Ipak, sredinom avgusta svoje interesovanje za privatizaciju ili strateško partnerstvo sa PKB-om pokazao je švajcarski investicioni fond Kastor. Švajcarci su, prema navodima medija, svoju ozbiljnost pokazali time što su u pismu o namerama predložili da radnicima i državi predstave strategiju razvoja kompanije u narednih pet godina. Oni, navodno, nameravaju i da investiraju blizu 600 mil EUR.

Među Top 10 je i najavljena akvizicija kompanije Budimka iz Požege, koja je trenutno u stečaju. Prilikom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu potpisan je međudržavni sporazum po kome će vlasnik Budimke postati firma iz provincije Hebei. Država bi mogla da otpiše deo potraživanja, poveže staž radnicima i besplatno "proda" Budimku Kinezima koji su se obavezali da u firmu ulože 15 mil EUR i okupe oko 1.000 kooperanata iz Zapadne Srbije koji će im biti sirovinska baza. Takođe, u provinciji Hebei biće osnovana fabrika vredna 30 mil EUR, koja će poslovati pod brendom Budimke i sokove, marmelade, džemove proizvoditi od robe uvezene iz Srbije. Za pokretanje kapaciteta potrebno je oko 300 ljudi.

Dalje na našoj listi se našlo i DTD ribarstvo iz Bačkog Jarka, još jedan distributer ribe i ribljih prerađevina, koje je sredinom januara 2016. počelo sa proizvodnjom humusa. Proizvodni kapacitet pogona biljne hrane, koji se bavi proizvodnjom humusa, je u proseku jedna tona pakovanja od 250g ili 1,5 tona pakovanja od 50 g dnevno. Potražnja za humusom je u stalnom porastu, kako na našem, tako i na stranim tržištima, uključujući i EU.

Tu je i najava kompanije Don Don da će u prvoj polovini 2017. godine u Kragujevcu otvoriti najmoderniju fabriku za proizvodnju tosta u regionu vrednu oko 10 mil EUR, kao i Swisslion Takovo, koji od polovine avgusta 2016. u posedu ima i fabriku Banat iz Vršca. Kako je saopšteno, ova akvizicija ima za cilj revitalizaciju vršačke kompanije i njenih proizvoda. Svoje mesto na listi obezbedila je i kompanija Agrogrnja iz Bačkog Petrovca, kao finalista nagrade za investiciju godine Aurea 2016, koja je u aprilu 2016. svečano otvorila silo-port u Beočinu i najavila nove investicije, kao i italijanska grupacija La Linea Verda koja je 15. novembra 2016. godine počela izgradnju fabrike za preradu i pakovanje povrća u Dobrincima kod Rume. U nju će u prvoj fazi uložiti 8 mil EUR, sa radovi bi prema najavama trebalo da budu završeni u maju 2017.

Pogledajte kompletnu rang listu investicija u kategoriji POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA i uporedite koliko se ona slaže sa nekim Vašim razmišljanjima, ocenama i procenama.

I još nešto, da li ste videli koji projekti su izazvali Vašu pažnju u kategoriji INDUSTRIJA i NEKRETNINE?