Ivan Lalić, izvršni direktor Mikser House Beograd - Mikser u Sarajevu će biti mesto pozitivne energije i gledanja u budućnost

(Ivan Lalić) Od ovog leta kulturna i urbana scena Sarajeva dobiće nešto sasvim novo - centar Mikser House. Po uzoru na beogradski, sarajevski Mikser će ovom gradu ponuditi novi, hrabri pristup jačanju svih onih vrednosti koje ovaj grad ima. U tom duhu, biće to mesto okupljanja dobrih bendova, pozorišnih trupa, dizajnera i mnogih drugih koji će činiti mozaik jedne dobre energije.

U razgovoru za eKapiju osnivač i izvršni direktor Mikser House-a Ivan Lalić kaže da su izabrali Pofaliće kao lokaciju budućeg Miksera i da se nada da će svoja vrata otvoriti onda kada je najlepše u Sarajevu - u toku filmskog festivala.

eKapija: Kako je došlo do ideje za otvaranje Mikser House-a u Sarajevu? Koliko se "kuvala" ta ideja?

- Ta ideja postoji od kada je beogradski Mikser počeo saradnju sa velikim brojem kreativnih kolektiva iz BiH. Puno bendova iz Sarajeva je gostovalo kod nas, puno zanimljivih kreativaca, dizajnera, dizajn studija je na ovaj ili onaj način sarađivalo sa nama. Pre nekoliko godina smo napravili i festival "Sarajevo, ljubavi moja". Ipak, konačna odluka je pala nakon igranja kultne, sarajevske predstave "Žaba" sa Emirom Hadžihafizbegovićem u Mikseru prošle godine. Emirova energija se ukrstila sa našom, sevnula je varnica, sve ostalo će od jeseni u Sarajevu biti istorija. Mnogo smo srećni i uzbuđeni zbog toga.

eKapija: U kojoj ste sada fazi? Najavljeno je da će centar biti otvoren u avgustu.

- Sada je u toku priprema dokumentacije, izrada projekta, budžetiranje, radove bismo krenuli polovinom aprila. Da, nadamo se da ćemo stići za kraj Sarajevo Film Festivala, kako bismo uhvatili talas dobre energije i odmah na jesen nastavili programe.

eKapija: Na kojoj lokaciji će biti i šta će biti prvi koraci Miksera u gradu na Miljacki?

- Poznato je da je Mikser vrlo inspirisan industrijskim nasleđem, te su nam Pofalići odmah zapali za oko. Prva stvar koju ćemo uraditi je brisanje bilo kakvih predrasuda. Mikser u Sarajevu mora biti veliki portal regionalne komunikacije, pozitivne energije i gledanja u budućnost. Lično sam veoma vezan za Sarajevo, tu sam svojevremeno dobio drugu životnu šansu nakon teškog ranjavanja koje sam doživeo kao pripadnik međunarodnog Crvenog krsta. Učiniću sve da dva grada koja volim najviše na svetu, a to su Beograd i Sarajevo, približim i vratim u prirodni zagrljaj.

eKapija: Suvišno je pričati koliki pozitivan uticaj je imao Mikser House za Savamalu i Beograd. Kakva su očekivanja za Sarajevo u kontekstu stvaranja i jačanja urbanog i kreativnog duha?

- Sarajevo ima snažnu urbanu scenu i fantastično nasleđe urbane kulture. Odrastao sam uz Top listu nadrealista, Zabranjeno pušenje, Elvisa Dž. Kurtovića, a i dan danas slušam Indexe, koje sam oduvek smatrao balkanskim Doors-ima. Danas su tu neki novi klinci. U Mikseru u Beogradu uskoro gostuju fantastični Helem nejse. To su divne stvari. Mi stariji moramo novim generacijama omogućiti makar deo lepote one bivše zemlje koja je imala izuzetno jaku kulturnu scenu i mnogo, mnogo više kulturnog dijaloga.

eKapija: Može li Mikser House u Sarajevu, kao što je u Beogradu, pokrenuti ideju pretvaranja zapuštenih objekata u kreativne centre?

- Nemam dileme da će se to desiti. Proživećemo svi najpozitivniji mogući deja vu Savamale.

eKapija: Kakva će biti saradnja beogradskog i sarajevskog Miksera u razmeni kreativnih ideja i iniciranja dobrih projekata?

- Moje iskreno uverenje je da Balkan kao negativni stereotip u Evropi i svetu mora da ponudi drugačije lice u 21. veku. Svakodnevno ćemo se boriti da tu sliku menjamo na bolje, da rušimo postojeće barijere, postojeće predrasude, da što više Beograđana i programa iz Beograda gostuje u Sarajevu i obratno.

eKapija: Ko će biti glavni ljudi Miksera u Sarajevu?

- Već sam upoznao toliko divnih mladih ljudi u Sarajevu da će to biti slatka muka. Lično ću biti u Sarajevu dokle god to bude trebalo. A onda će se desiti prirodni lider. Uveren sam da će biti mlad i da će biti diplomac jedne od sarajevskih umetničkih akademija.

Teodora Brnjoš