Za veću upotrebu čiste energije potreban i podsticaj države - Grejanje na struju sve manje isplativo

Osim na struju, građani Srbije greju se, i to mnogo češće, na drva, ugalj ili daljinsko grejanje. Ali zbog visokih računa, poslednjih godina, sve je popularniji pelet.

Oni koji mogu da izdvoje više novca za početnu investiciju, odlučuju se i za solarne panele i kolektore. Da bi se upotreba čiste energije omasovila, kažu, potreban je i podsticaj države.

Čak i kad je minus 20, za solarne kolektore važno je samo da nema oblaka. Tada ni grejanje ne košta ništa. Milisavu Popoviću se čista energija isplatila. Iako u početku nije ni pravio računicu.

- Znao sam da će to da valja, dobiješ neku udobnost, troškovi su veliki samo u početku, i sa grejanjem na termopumpu i pogotovu sa solarnim panelima. Tu nema troškova sem početne investicije. Ja imam svoju vodu, tako da me ne košta ni voda, bunar sam iskopao na 120 metara i ona se koristi za termopumpu - objašnjava Popović.

Toplotna pumpa, kad nema sunca, radi na struju. Ali tako da opet štedi, objašnjavaju inženjeri.

- Za pet puta dobijamo veću energiju, ako smo uložili jedan kilovat električne energije dobijamo pet kilovata grejne snage i tu toplotu ubacujemo u sistem grejanja i na taj način štedimo energente, u ovom slučaju struju - kaže inženjer iz Elsola Milić Nikolić.

Energente štedi i porodica Knežević. Umesto na drva, od pre četiri godine kuću i vodu greju na pelet.

- Mi imamo, oko 120-140 kvadrata. Potrošimo za jednu sezonu, gledano kroz novac, negde oko 55-56 hiljada dinara što je za jednu grejnu sezonu od oko šest meseci više nego pristojno. Dok smo se grejali na ugalj i na drva u samom startu nismo imali izolaciju, to je takođe jako bitna stvar da je kuća izolovana, jer ako su gubici veliki baš se i ne isplati preći na pelet - kaže Aleksandar Knežević.

U Srbiji se najbrže isplati zamena prozora. U takvom su stanju kuće i zgrade, kažu stručnjaci. Za energetsku efikasnost, značilo bi i da država pomogne.