Gordana Kuić, pisac bestselera - Oglasi u „Politici” su mi odredili život

Književnica Gordana Kuić je, sportski rečeno, pisac šampion. Od 1986. do 2006. jenapisala sedam romana i svaki je bio bestseler, a za pisca nema većeg priznanja od toga. Imala je i čast da bude i dobitnik nagrade „Žensko pero” lista „Bazar”(2006).

Rođena je u Beogradu u braku Srbina iz Mostara i Jevrejke iz Sarajeva. Završila je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu, a ceo radni vek je provela u američkoj ambasadi u Beogradu.

Počela je da piše krajem sedamdesetih sa željom da ovekoveči život pet posebnih žena – sestara Levi (Salom u romanima): svoje majke Blanke i tetaka Laure, Nine, Klare i Rifke. Međutim, stvorila je tople, dramski potresne priče o Sefardima, koje je španska inkvizicija proterala iste godine kada je Kolumbo otkrio Ameriku (1492).

Svoje knjige deli u „dva kruga”. Prvi čine: „Miris kiše na Balkanu” (1986), „Cvat lipe na Balkanu” (1991) i „Smiraj dana na Balkanu” (1995), a u drugom su: „Legenda o Luni Levi” (1999), „Bajka o Benjaminu Baruhu” (2002) i „Balada o Bohoreti” (2006). Oba kruga povezuje roman „Duhovi nad Balkanom” (1997).

Kad su Vam roditelji došli u Beograd?

U junu 1941. posle dolaska Nemaca i ustaša u Sarajevo. Moj otac je u svom listu „Jugoslovenska pošta”, a imao je i trgovinsko preduzeće „Dinaru” i nekoliko bioskopa, veoma oštro kritikovao Pavelića, fašizam... Odmah je zatvoren, ali je nekim čudom, pobegao.

Po čemu pamtite školske dane?

Po vrednom učenju i ličnom radu, jer mi je otac i ovde, u Beogradu, posle Drugog svetskog rata, bio zatvoren da bi mu komunisti „legalno” oduzeli preduzeće i bioskope u Sarajevu. Posle toga dugo nije mogao da se zaposli. Najzad je postao dobavljač iz Beograda svog nekadašnjeg preduzeća, koje je tada bilo državno. Da bismo preživeli morala sam i ja, još kao gimnazijalka, da dajem časove engleskog, francuskog...

Da li je bilo i vedrijih događaja?

Bilo je lepih momaka u našoj školi, pa i simpatija, snova, želja, ljubavi... Pamtim Bucu Prohasku, koji me je zviždanjem jedne francuske melodije pozivao da izađem na ulicu, gde smo, naslonjeni na njegov bicikl, pričali satima, Šoleta Plamenca hokejaša...

Kako ste izabrali zanimanje?

Želela sam da studiram medicinu, ali me je majka kao svoju kćerku jedinicu odvratila od toga sledećim rečima: „Kad budeš lekar ti ćeš, svakodnevno, dodatno, biti suočena sa životnim mukama. Razmisli o tome”... Zato sam otišla na Filološki fakultet. Oglas u „Politici” mi je pomogao da se, i pre diplomskog, zaposlim u američkoj ambasadi, koja me je devet puta nagrađivala zbog vrhunske organizacije seminara za profesore engleskog jezika...

Kad ste uplovili u bračne vode?

S 26 godina, ali sam u braku bila samo godinu i po, što znači kao da se nisam ni udavala. Ali, nije mi žao, jer sam probala kako to izgleda. Bili smo potpuno različite naravi. Ostali smo, međutim, vrlo dobri prijatelji. On, njegova supruga i ja smo sad kao porodica...

Kad ste se okrenuli pisanju?

Na tu ideju sam došla kad sam već imala 36 godina. Tražila sam od majke da mi priča kako je bilo pre Ferdinandovog ubistva i posle toga. Želela sam da imam zabeleške o tom vremenu, ljudima, događajima... Kad sam posle nekoliko godina napisala oko 800 strana teksta, drugarica, kojoj sam se poverila, kazala mi je da to pošaljem na konkurs Jevrejske opštine koji je, kao oglas, objavila „Politika”. Učinila sam to pod šifrom „Ana Gord”, što je moje obrnuto ime. I tako je 1986 „Miris kiše na Balkanu” stigao i do čitalaca... Usledeli su „Cvat lipe”..., „Smiraj dana...”

Zašto se Jevreji dele na Sefarde i Aškenaze?

Sefardi su španski Jevreji, a Aškenazi nemački, ruski, poljski... Ali, razlike su i u shvatanju i u odnosu prema životu. Sažeto rečeno, u centru sefardske misli leži pitanje: „Šta Jevrejin mora da zna?”, dok se u srcu života Aškenaza nalazi izazov pitanja: „Šta Jevrejin mora da učini?”

Šta sad pišete?

Htela bih da se oprobam u kratkim pričama ili novelama, ali se još nisam odlučila. Pored Andrića, Pekića i Malufa moj omiljeni pisac je Singer. Volim i priče s obrtom kao što su O`Henrijeve.

Koji deo života posebno pamtite?

Godine između tridesete i pedesete. To je najlepši deo života, jer je čovek svestan svega i može razložno da posmatra svet. Tada smo još puni energije, vere, nade... U naponu smo i duhovnih i fizičkih mogućnosti. Posle toga sledi lagani smiraj.

Kako doživljavate druženja?

Prijatelji mi zamenjuju porodicu, koju nemam. Ali, ako se u takve odnose uđe s prevelikim zahtevima, onda se lošije prođe. Kad se ne traži mnogo i s ono malo se bude vrlo srećan.

Da li Vam je duh jači od tela?

Ima ljudi, čiji je problem što mnogo žele, a mogu malo. Kod mene su duh i telo u skladu. Nikad ne želim više od onoga što mogu. Važni su, naravno, i izgled i osećanje i oni veoma zavise jedno od drugog.

Volite li sport?

Sport sam zavolela uz oca, velikog navijača Crvene zvezde. S njim sam pratila radio-prenose fudbalskih utakmica, dobrim delom i zbog odličnog reportera Radivoja Markovića, našeg komšije. Postoje i umetnički pravci koji nam nude i sportske elemente. Moje beskrajno divljenje baletu i velikim balerinama se prenelo i na umetničko klizanje, neku vrstu baleta i sporta na ledu.

Da li strahujete?

Kako da ne. Imam strah od bolesti, od totalne samoće...Ali te vrste straha mogu da se prevaziđu, jer se pojavljuju samo uz loše raspoloženje. U tom smislu postoji sefardska izreka „Neka mi Bog da kratak krevet”.

Koje reči ne izgovarate lako?

To su reči mržnje, pogotovo prema narodima. One su mi potpuno strane.

Od čega sve zavisi ljubav?

Kad bih umela da odgovorim na to pitanje znala bih veliku tajnu koju još niko nije otkrio. To je toliko lično da bilo ko i bilo šta da kaže nije rekao onu istinu koja će da važi za Vas i za mene. Taj odgovor ne postoji. Evo, sad je „Dan knjige”, dan kad su umrli Šekspir, Servantes... Oni su napisali tolika dela koja su bazirana na tom pitanju i – nisu našli odgovor. A kad sam ja u pitanju za ljubav mora da postoje privlačnost, razumevanje, poštovanje, iskrenost, otvorenost...

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 26.04.2008