Evo šta predviđa Vučićev projekat o stvaranju carinske unije na Zapadnom Balkanu

Za ekonomije Zapadnog Balkana, integracija trgovine i transporta je najdirektnija putanja za napredak, ocenjuje premijer Srbije Aleksandar Vučić u projektu kojim inicira uspostavljanje carinske unije u tom regionu.

Reč je o "papiru", kako ga je nazvao premijer, tačnije njegovoj inicijativi za Zapadni Balkan, sa kojom je upoznao austrijskog kancelara Christiana Kerna, a sa premijerima Bosne i Hercegovine i Albanije, Denisom Zvizdićem i Edijem Ramom, zasad obavio prve konsultacije.

Stvaranje carinske unije u regionu, inicijativa koju je pokrenuo premijer Aleksandar Vučić, značajno bi povećala izvoz svake zemlje pojedinačno, uveren je potpredsednik vlade i ministar trgovine Rasim Ljajić.

I predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež podržava ideju premijera Aleksandra Vučića o formiranju carinske unije u regionu i ističe da bi to bila velika stvar za privrednike, dok predsednik kompanije ITM Toplica Spasojević kaže da bi voleo da se upozna sa detaljima Vučićeve ideje i kako bi ta unija funkcionisala.

Zamenik predsedavajućeg Saveta ministara i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović pozdravio je inicijativu premijera Srbije Aleksandra Vučića da se na prostoru zapadnog Balkana formira carinska unija i istakao da je to vizija za budućnost ovog dela Evrope.

- Prošlost, sadašnjost i budućnost članica Zapadnog Balkana neodvojivo je povezana sa zemljama Evropske unije, a veća ekonomska integracija unutar Zapadnog Balkana, kao i između Zapadnog Balkana i EU, predstavlja važan korak u tom pravcu - navodi Vučić u tom dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid.

U tekstu na šest strana, srpski premijer je konstatovao da moć ekonomskih integracija deluje širom sveta.

Zemlje koje ostvaruju viši nivo prihoda, kako je primetio, postižu to kroz povezivanje sa globalnim tržištima putem trgovine, saobraćaja i investicija.

Integrisanje se povezuje sa povećanjem produktivnosti kroz jačanje konkurentnosti, veću izloženost graničnim tehnologijama, a malim privredama omogućava postizanje rentabilnosti, kroz unapređenje kvaliteta i obima proivodnje, uz niže troškove.

U dokumentu se napominje da se ove godine obeležava 10. godišnjica od uspostavljanja CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini, u okviru kog je šest učesnica Zapadnog Balkana proširilo svoja lokalna tršišta u jedno veće, od cirka 20 miliona ljudi.

- Učešće u CEFTA je imalo značajan pozitivan efekat na trgovinske tokove za šest učesnica sporazuma, povećavši izvoz unutar regiona za oko 75% - naveo je premijer.

Međutim, kako napominje, generalno ekonomije Zapadnog Balakan su i dalje slabo integrisane u svetsku trgovinu.

Nakon snažnog rasta izvoza devedesetih godina 20. veka, taj zamajac je usporio u većini od šest učesnika sporazuma od sredine prošle decenije, navodi Vučić i dodaje da su nove granice u regionu takođe značile da trgovina nikada neće dostići svoj pun potencijal.

- Činjenica je da bi se, ukoliko bi učesnice na Zapadnom Balkanu ostvarile isti obim trgovine sa susedima, kakav su imale u vreme Jugoslavije, izvoz najmanje udvostručio - navodi se u dokumentu.

Uspostavljanje područja slobodne trgovine doprinelo je ekonomskom razvoju i unapređenju regionalne saradnje. CEFTA je učesnicima sporazuma dala znatnu ali ne i dovoljnu pokretačku silu za ostvarenje lakše tranzicije i pristupanje EU.

Na osnovu prošlog iskustva, može se izvući zaključak, smatra Vučić, da je saradnja prema CEFTA sporazumu donela korist svim stranama, i da su svi izrazili jasno opredeljenje za dalje produbljivanje integrisanja.

Većina članica CEFTA, kako je konstatovao, doživljava ovu ekonomsku zajednicu samo kao tranzicionu fazu na putu ka EU i uglavnom sledi sopstvene interese, u nastojanju da, u što kraćem periodu, dođu do EU, ne uzimajući u obzir druge.

Ipak, značaj CEFTA je jasno demonstriran na primeru Hrvatske i Slovenije. Naime, za obe države, tržište CEFTA je bilo i još uvek je veoma važno, uprkos njihovom članstvu u EU, pošto je lakše ući i zadržati dobru poziciju na ovom tržištu.

Pristupanjem EU, niko se ne udaljava od regiona, već upravo suprotno, zemlje ostaju tamo gde jesu, a preporučuje se značajno poboljšanje njihovog odnosa sa regionom na duge staze na najbolji mogući način, što do sada nije bio slučaj, naročito ukoliko govorimo o saradnji u proizvodnji i većoj integraciji nacionalnih ekonomija.

Sa takvim konstruktivnim pristupom, kroz dublju ekonomsku integraciju, proces pristupanja EU može biti značajno ubrzan za svaku zemlju, dok bi region, kao celina, mogao da na duže staze ojača svoju ekonomsku poziciju u Evropi i širom sveta, navodi se u dokumentu premijera Vučića o carinskoj uniji na Zapadnom Balkanu.

Premijer Vučić je ukazao da se čini da je, uprkos benefitima koje je donela CEFTA, trgovina između šest učesnica sporazuma i EU i dalje ispod potencijala. Procenjuje se da je uvoz iz EU ispod mogućnosti između 18 i 33% odsto, u zavisnosti od toga o kojoj je učesnici sa Zapadnog Balkana reč. I izvoz među članicama CEFTA još ispod svog pravog potencijala.

Jačanje izvoznih mogućnosti bi doprinelo povećanju domaće proizvodnje i ekonomskog rasta, a veći izvoz bi mogao dovesti do više prilika za zapošljavanje u izvozno orijentisanim kompanijama.

Danas, roba i usluge čine, kako je naveo, tek između 30 i 40% BDP-a u većini članica Zapadnog Balkana (uz izuzetak Republike Makedonije, u kojoj je taj procenat najveći, 54% BDP-a).

U poređenju sa drugim ekonomijama u razvoju, to je izuzetno nizak nivo, naročito za male zemlje čija su prirodna tržišta u inostranstvu.

Prema oceni premijera, sve članice Zapadnog Balkana nastavljaju da zaostaju za ekonomijama koje su uspešno iskoristile otvorenost za rast i razvoj, kao što su to učinile Republika Češka, Slovačka ili Mađarska.

- Šta se može učiniti kako bi se zemljama iz grupe WB6 pomoglo da iskoriste svoje izvozne potencijale? Kako bi postale bogate, ekonomije Zapadnog Balkana bi trebalo da pokrenu svoje izvozne motore, jer nijedna mala zemlja sa populacijom manjom od 10 miliona stanovnika, nikada nije dostigla visok nacionalni bruto dohodak sa izvozom koji je manji od 50% BDP-a - dodaje se u dokumentu.

Kao primer, Vučić iznosti podatak da su Slovačka i Češka udvostručile svoj udeo izvoza u BDP-u sa 40% na 80% BDP-a od sredine devedesetih godina prošlog veka, a isti slučaj je i sa Poljskom.

Ipak, kako konstatuje, uprkos tako niskom nivou integracije, region je u protekloj deceniji doživeo početak transformacije, zahvaljujući povećanju integracije unutar globalnog lanca proizvodnje (GVC), kao što je na primer integracija Makedonije i Srbije u evropsku automobilsku industriju.

Osim toga, izvoz sa Zapadnog Balkana je relativno koncentrovan, kako u smislu tržišta do kojih dopire i varijeteta proizvoda, tako i u smislu udela koji imaju ukupni izvozni prihodi koji se ostvaruju na pet vodećih izvoznih tržišta ili koji ostvaruje pet vodećih izvoznih proizvoda.

Srbija je, kako navodi, uspela da značajno poveća asortiman proizvoda, zahvaljujući pre svega direktnim stranim investicijama, a vodeći izvozni proizvod Srbije su danas mali automobili.

U svetu globalnog lanca proizvodnje, regionalna integracija pruža mogućnost malim ekonomijama da se bolje integrišu na izvoznim tržištima.

U protekloj deceniji, izvoz članica Zapadnog Balkana u EU je porastao za četiri puta, a udeo ekonomija Zapadnog Balkana na tržištu EU je gotovo udvostručen od 2005. godine

Zemlje Zapadnog Balkana, naročito Srbija i Makedonija, imale su benefite od investicija u automobilskom i elektronskom sektoru.

Transport i logistika takođe mogu da povećaju trgovinske performanse tako što bi se isporuka robe učinila jednostavnijom, bržom i bezbednijom.

U dokumentu se navodi i da predvidivost i pouzdanost isporuka ima izuzetno važnu ulogu u ekonomskom lancu snabdevanja 21. veka, ali da, u mnogim slučajevima, ekonomije u razvoju ne mogu da učestvuju u globalnom lancu proizvodnje, zbog nemogućnosti da garantuju pravovremenu proizvodnju i isporuke, što je često povezano sa zastojima na graničnim prelazima.

To znači da region gubi mnogo prilika za jačanje privatnog sektora i kreiranje radnih mesta.

Ekonomije Zapadnog Balkana bi trebalo da unaprede svoje trgovinske i logističke performanse i da postanu centar za regionalnu i globalnu trgovinu.

Problemi na granicama ili preterana državna birokratija ključni su uzroci toga što je trgovina regiona ispod svog potencijala. Jednodnevno odlaganje smanjuje izvoznu vrednost većine robe za jedan procenat, prema izveštaju Svetske banke iz juna 2016. godine.

Kada je reč o poljoprivrednim proizvodima, koji su od suštinskog značaja za Zapadni Balkan, taj gubitak iznosi čak 7%, ukazuje Vučić.

Takođe napominje da Zapadni Balkan značajno zaostaje za EU i u smislu povezanosti transportne mreže. Potencijalni benefiti smanjenja troškova te povezanosti su značajni, a uštede bi mogle premašiti 900 mil EUR ili 1% zajedničkog BDP-a regiona, prema izveštaju Svetske banke, ukoliko troškovi logistike budu usklađeni sa troškovima EU, naveo je Vičić u projektu za formiranje carinske unije.

Zapadnom Balkanu je potreban visoko kvalitetni transportni infrastrukturni sistem kako bi došlo do povećanja trgovinske i regionalne integracije sa EU.

Predsednik Vlade Srbije je poručio da krajnji benefit koji se očekuje od carinske unije jeste povećanje bogatstva članica učesnica i da se taj cilj može postići dugoročno gledano dinamikom efekata integracije.

- A efekti su: ekspanzija tržišta koje sada postaje zajedničko, odnosno jedinstvo na nivou cele integracije (carinske unije); korišćenje efekata "economies of scale" koje bi bilo posledica ekspanzije tržišta, što znači veća proizvodnja uz smanjenje troškova; i povećanje konkurencije koja vodi ka snižavanju cena, poboljšanju efikasnosti, višem nivou inovacija, itd - navodi premijer.

Obim trgovine između članica carinske unije će porasti, što će voditi većoj specijalizaciji u proizvodnji, boljoj alokaciji resursa, povećanju proizvodnje i zaposlenosti unutar te unije, što bi rezultiralo rastom nacionalnih prihoda članica unije, naveo je Vučić.

Takođe je ukazao na to da je jačanje konkurentnosti podsticaj za investicije, jer omogućava korišćenje prednosti tržišne ekspanzije, napomenuvši da se otvaranjem proizvodnih pogona unutar carinske unije trgovinske barijere na proizvode nametnute izvan unije mogu izbeći.

U dokumentu se objašnjava da carinska unija, za razliku od zone slobodne trgovine, znači dublju ekonomsku i političku integraciju.

Carinska unija je naprednija faza integracije, jer zemlje učesnice, članice Unije, ne samo da ukidaju carine u uzajamnoj trgovini, već i usvajaju zajedničke spoljne carinske dažbine i zajedničke spoljnotrgovinske mere prema trećim zemljama, što znači harmonizaciju i izjednačavanje.