Razmena sa Hrvatskom skoro milijardu evra - Najviše izvozimo rafinisani bakar, motorni benzin, električnu energiju...

Privrede Srbije i Hrvatske značajno su povezane, a prostora za dalji razvoj, na obostranu korist, i dalje ima.

Ukupna robna razmena između dve zemlje u 2016. godini dostigla je 903,8 mil EUR i beleži godišnji rast od 4,8% u odnosu na godinu pre. Dok je izvoz u Hrvatsku porastao za 17%, na nivo od 467,3 mil EUR, uvoz iz ove susedne države 2016. godine smanjio se za 6,1% i iznosio je 436,5 mil EUR. Suficit u robnoj razmeni, u korist Srbije, zabeležen je na nivou od 30,8 mil EUR.

Nenad Đurđević, direktor sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije, smatra da su privredna povezanost i saradnja dve susedne zemlje dobre, i da koriste svima.

- Hrvatska je članica Evropske unije, Srbija je članica CEFTA, što donosi brojne prednosti kroz privrednu saradnju dveju zemalja. PKS smatra da saradnja može da se proširi i na ujedinjenje kapaciteta u komplementarnim privrednim granama. Tu, osim poljoprivrede, spada i mašinogradnja, energetika, kao i razne delatnosti u oblasti poboljšanja energetske efikasnosti. U svim ovim oblastima moguće je ukrupnjavanje zajedničkih investicija - kaže Đurđević.

Neiskorišćeni potencijal su i prekogranične oblasti koje povezuje Dunav.

- Zato je važno uspostaviti i punu plovnost ove reke. Za Srbiju su veoma važni prekogranični delovi gde ima srpskog stanovništva: Vukovar, Dalj, Erdut. Taj kraj smatra se nerazvijenim. Treba maksimalno da iskoristimo postojeće potencijale. Za to je potrebna bliska saradnja privrednih komora Srbije i Hrvatske, što se već ostvaruje, ali i vlada i ministarstava ekonomije dveju zemalja. Trebalo bi uvesti podsticaje za razvoj tih krajeva, da i srpsko i hrvatsko stanovništvo bolje žive. Važno je iskoristiti kompatibilnosti tih oblasti, a ne nametati određeni model saradnje - objašnjava Đurđević.

On navodi da je dobar model udruživanja kompanija, naročito kada je reč o nastupima na dalekim tržištima, poput Bliskog istoka i Afrike, na primer. Jer, ti investitori ne prepoznaju ni Srbiju ni Hrvatsku kao posebne zemlje, već kao region za saradnju.

Šta izvozimo?

Najznačajniji izvozni proizvod srpskih preduzeća u Hrvatsku lane je bio rafinisani bakar. On je u 2016. u ovu državu izvezen u vrednosti od 43 mil EUR (10% učešća u ukupnom izvozu u Hrvatsku). Na drugom mestu je motorni benzin, uključujući i avionski, sa vrednošću od 14,7 miliona evra. Na približnom nivou je i izvoz rafinisanog ulja suncokreta ili šafranike, sa 14 mil EUR i električna energija sa 11,3 mil EUR. Ostali proizvodi imaju učešće u ukupnom izvozu u Hrvatsku ispod 2% i vrednost ispod 10 mil EUR.

Kada je reč o uvozu iz ove zemlje, po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prednjači "nerazvrstana roba", sa 89,9 mil EUR (20% udela u ukupnom uvozu). Slede automobili sa 25,7 mil EUR vrednim uvozom, pa ostala laka ulja i proizvodi (18,2 mil EUR)...

- U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u 2016. godini Hrvatska je na osmom mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2016. godini svrstava ovu zemlju na 13. mesto - pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), prema metodologiji koja se primenjivala do kraja 2013. godine, ukupna neto ulaganja hrvatskih rezidenata u Srbiji u periodu 2007-2013. godine iznosila su 323,87 mil EUR, što Hrvatsku dovodi na 9 mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju u navedenom periodu.

Najveće investicije hrvatskih kompanija u Srbiji

Zbog nepostojanja zakonske regulative o izveštavanju kompanija o visini investicije, ne postoje zvanični podaci o stranim direktnim ulaganjima po kompanijama. Podaci iz evidencije Razvojne agencije Srbije mogu da posluže samo kao indikativne vrednosti.

Evidencija RAS-a, koja se inače radi prema državama, pokazuje da je na prvom mestu po ulaganjima iz Hrvatske u našu zemlju kompanija Agrokor. Ona je, u oblasti prehrambene industrije, uložila u više opština ukupno 614 mil EUR, ukupno uposlivši 10.319 ljudi. Posle nje sledi Nexe grupa u oblasti građevinske industrije, koja je u Novom Bečeju i Sremskim Karlovcima uložila 100 mil EUR, i uposlila 528 radnika. Prehrambena industrija Vindija uložila je u Senti i Lajkovicu 37 mil EUR zaposlivši 357 radnika.

Ulaganja iz Srbije u Hrvatsku

Prema podacima Hrvatske narodne banke, neto povećanje finansijskih obaveza obuhvata ukupna ulaganja nerezidenata u Hrvatsku i odlive po osnovu povlačenja investicija nerezidenata u Hrvatskoj i u periodu 1993. do 30. septembra 2016. godine, i iznosilo je 4,6 mil EUR.

- Negativan predznak može da se protumači kao smanjenje potraživanja srpskih rezidenata po osnovu ulaganja u Hrvatsku, odnosno povlačenje po osnovu ulaganja srpskih rezidenata u Hrvatsku - objašnjavaju u PKS.

Prema ovim podacima, Srbija se nalazi na 39. mestu, kada su u pitanju direktna investiciona ulaganja u Hrvatsku.

U PKS podsećaju da je Industrija mesa Matijević tokom novembra 2015. godine kupila dve poljoprivredne zadruge, Jankovci i Negoslavci u opštinama Stari Jankovci i Negoslavci, ukupne površine 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ukupna vrednost investicije iznosi između 12 i 15 mil EUR. Međutim, važno je napomenuti da je vlasnik kompanije Petar Matijević ovu kupoprodaju realizovao zahvaljujući tome što ima dvojno državljanstvo (Hrvatske i Srbije), jer je u Hrvatskoj još uvek na snazi zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima.

Privrednici

Prema podacima Bisnode 9. decembar 2016. godine, ukupan broj aktivnih privrednih subjekata iz Hrvatske u Srbiji iznosi 1.513 (544 pravna lica i 969 fizičkih lica). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu zvaničnih statističkih podataka koji su usklađeni sa metodologijom Eurostata, u 2014. godini u Srbiji su poslovale 2.624 podružnice sa učešćem stranog kapitala od 50% ili više, od kojih je 212 podružnica iz Hrvatske i u kojima je zaposleno 11.214 lica.

Planirane aktivnosti u 2017. godini

Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF) jedan je od projekata podrške privredi i jačanju ekonomske saradnje u regionu. Do kraja februara u Zagrebu će se održati sednica Upravnog odbora KIF-a. Za drugi kvartal planirano je održavanje Poslovnog foruma Srbija-Hrvatska, a u maju će Zagreb biti domaćin Investicione konferencije jugoistočne Evrope u okviru KIF-a. Na ovom skupu biće predstavljene studije investicionih potencijala Zapadnog Balkana.

Na leto, tokom juna, u Hrvatskoj će se sastati stalne radne grupe Komorskog investicionog foruma, dok je za 12. jul, u Trstu, planirano zajedničko učešće u okviru KIF-a na četvrtom Samitu o Zapadnom Balkanu.

Privredna komora Srbije organizovaće i zajednički nastup srpske privrede na Međunarodnom privrednom sajmu Saso u Splitu (od 25. do 28. oktobra ove godine).