Kongresni turizam u velikom uzletu - Standardizacija industrije i IT podrška podižu nivo kvaliteta usluge

Kongresni turizam u deceniji iza nas pokazuje odlične rezultate, pogotovo imajući u vidu odnos uloženih resursa i dobijenog. Pre 10 godina Srbija gotovo da nije postojala na međunarodnim mapama kongresnog turizma, a danas već nekoliko godina zaredom se nalazi u top 50 destinacija u svetu. Na pojedinim destinacijama, upravo kongresni i poslovni gosti su ti koji čine najveći deo prometa turista i međunarodnog prihoda, dok je drugim destinacijama kongresni turizam omogućio da jasno diverzifikuju svoj proizvodni portfolio i smanje uticaj sezone.

Renata Pindžo, pomoćnica ministra za turizam u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kaže za eKapiju da je pre deset godina nasleđena kongresna infrastruktura bila jedino na šta su mogli da se oslone. Ipak, sa razvojem novih kongresnih kapaciteta, npr. u Novom Sadu, Kopaoniku ili na Zlatiboru, renoviranjem postojećih ili otvaranjem novih hotela, poboljšanjem avio dostupnosti i viznom liberalizacijom, objašnjava Pinžo, kongresni turizam polako je dobio svoju zasluženu poziciju.

- Razvoj i promocija kongresnog turizma se dominantno odvijaju kroz aktivnosti Turističke organizacije Srbije i odeljenje Kongresnog biroa Srbije. Tokom prošle godine, poslednjim izmenama Zakona o turizmu, prvi put su uvedeni i definisani pojmovi profesionalni organizator kongresa (PCO) i destinacijski menadžment kompanija (DMC). Ovo je značajan korak, jer uvodi jasne smernice, ne samo za agencije koje se bave ovim aktivnostima, već i za klijente koji su u nedoumici kako da odaberu partnera u realizaciji svog događaja. Uočeno je da veliki broj agencija ističe kako se bave organizacijom kongresa, dok je u realnosti, zapravo, reč o klasičnom turoperatorskom poslu odvođenja naših ljudi na kongrese u inostranstvo – navodi naša sagovornica.

Ona najavljuje da je sledeći korak standardizacija kongresne industrije, što podrazumeva definisanje jasnih uslova koje poslovni subjekti moraju da ispune kako bi se deklarisali kao PCO ili DMC agencija.

- Na ovaj način podiže se ukupan nivo kvaliteta usluge, podiže se nivo profesionalnosti i kongresna industrija se jasno profiliše i postaje međunarodno prepoznata. Takođe, nacionalni kongresni biro svojim aktivnostima i proaktivnim pristupom prodaji Srbije kao kongresne destinacije uspeva da nadoknadi nedostatak lokalnih kongresnih biroa.

Najvažnija korist koju država ima od organizacije međunarodnih kongresa je direktni devizni priliv. Naime, kongresni i poslovni gosti troše 2-3 puta više od odmorišnih turista. Značajni multiplikativni efekti se ostvaruju i kroz indirektnu potrošnju.

- Jedan međunarodni skup od oko 1.000 delegata za destinaciju generiše oko 1 mil EUR prihoda. U Srbiji se na godišnjem nivou organizuje oko 70 međunarodnih kongresa asocijacija, a procenjeni ukupan prihod od ovog segmenta je oko 12 mil EUR. Na ovo treba dodati i potrošnju ostvarenu kroz međunarodne korporativne skupove, koji imaju još veće budžete, ali i potrošnju domaćih udruženja i kompanija na događaje. Naravno, ne treba zaboraviti ni iznos boravišne takse koja je izvorni prihod lokalnih samouprava.

Druga korist se ostvaruje u dužem vremenskom periodu. Naime, kongresi su prilika da se domaća ekspertiza, znanje i stručnost prezentiraju stranim kolegama i kupcima, kao i opcija da domaći proizvodi nađu put do stranih kupaca. Takođe, domaći stručnjaci često nemaju mogućnost da idu na slične događaje u inostranstvu jer imaju određena resursna ograničenja, a na ovaj način svoje radove i istraživanja mogu da predstave svojim kolegama i na taj način budu međunarodno prepoznati.

- Sava centar svojim kapacitetima i danas predstavlja jedan od najvećih i najopremljenijih kongresnih centara u ovom delu Evrope. Od osnivanja do danas nije bilo ozbiljnijeg renoviranja, niti rešavanja pitanja energetske efikasnosti, ali je uprkos tom nasleđenom stanju bio domaćin nekim od najprestižnijih međunarodnih kongresa. Ipak, ukoliko želimo da Srbija i Beograd ugoste neke od najvećih kongresa, i to nekoliko puta godišnje, jasno je da se mora rešiti pitanje renoviranja i rekonstrukcije, ali i uvođenja modernog, novog pristupa načinu upravljanja kongresnim centrom. Nadležne institucije na lokalnom nivou su se ovim pitanjem u prethodnom periodu bavile intenzivno, i uskoro očekujemo rešavanje pitanja strateškog partnera. U svakom slučaju, koja god opcija da je u pitanju, neophodno je pod hitno zauzeti stav i utvrditi detaljan plan renoviranja. Jer, ako se stanje ne popravi u narednih 5 godina, Beograd i Srbija mogu u potpunosti da izgube konkurentnost u korist drugih, mnogo ažurnijih gradova u regionu.

I profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković Sava centar smatra ključnim za opstanak, pa onda i šansom za rast kongresnog turizma.

- Revitalizacija Sava centra, uz dalje unapređenje performansi Aerodroma Nikola Tesla, ključni su za Beograd i Novi Sad, a preko ta dva grada i drugi kapaciteti u Srbiji mogu da ostvare svoj interes.

On dalje navodi da se Srbija u nekom trenutku, pre pet-šest godina, značajno približila, pa i ugrozila Sloveniju i Hrvatsku kao kongresne destinacije, ali je upravo problem Sava centra ključno uticao na zastoj u daljem razvoju.

- Kongresni biro Srbije je osposobljen na najvišem nivou da pomaže rad stručnih udruženja zainteresovanih za akviziciju novih događaja iz svoje oblasti. Međutim, glas o ograničenjima Sava centra se već proširio u ovoj uskoj i dobro povezanoj branši. Niz pratećih problema je takođe potrebno usput rešavati. Na primer, licencirani prevodioci za unakrsno prevođenje na složenim događajima koji se odvijaju na 5, 6 ili više jezika simultano. Takođe, korisno je razviti portfolio događaja različitog formata (od 1 sata do 2 dana) za propratni program uz školovanje animatora i vodiča na više jezika. U ovome značajno može pomoći planiranje zajedničkih događaja sa zemljama regiona, što zahteva rešavanje viznih barijera - navodi Petković i dodaje da bi vožnja Šarganskom osmicom do Dobruna, i dalji obilazak Dubrovnika, mogla da bude izvanredan propratni događaj, koji je uglavnom neostvariv zbog administrativnih prepreka za delegate iz nekih država, kojima je potrebna dodatna viza za BiH ili Hrvatsku.

Profesor Petković napominje da se u budućnosti može očekivati da IT podrška doprinese razvoju ove industrije – doprinela bi efikasnom planiranju događaja, visokom nivou produktivnosti, pripremi aktivnosti delegata pre dolaska na destinaciju, skraćenju trajanja događaja i povećanju njihovog broja.

- Pored toga, može se očekivati i razvoj specijalizovanih čvorišta (hubs) za određene industrije, koji će se prirodno afirmisati kao destinacije za veliki broj manjih, specijalizovanih događaja na jednoj destinaciji.

Prema rečima Miloša Milovanovića, bivšeg direktora Kongresnog biroa Srbije, već je prisutna specijalizacija pojedinih destinacija na Bliskom istoku i Australiji koje okupljaju stručnjake za određene IT ili medicinske oblasti i stvaraju specifične "tehno – polise" u kojima privremeno (koliko god to trajalo) žive i rade neki perspektivni stručnjaci iz usko odabrane struke. Takve zajednice onda prirodno privlače druge stručnjake iz iste oblasti da često dolaze i sastaju se sa pripadnicima ovih zajednica kroz niz manjih, specijalizovanih događaja.

Sigurno je primena iskustava u radu modernih kongresnih biroa presudno uticala na razvoj Kongresnog biroa Srbije.

- Poznati konsultant Gary Grimmer je, radeći sa mladim i talentovanim profesionalcima u Srbiji, realizovao jedan od verovatno najboljih donatorskih projekata u istoriji Srbije. Znanje koje je sada već akumulirano omogućilo je, nažalost po našu zemlju, da značajan deo prvobitne postave Kongresnog biroa već nađe angažman u inostranstvu. Međutim, biro i dalje odlično funkcioniše i potrebno je da novi mladi ljudi nastave da usvajajaju i unapređuju postojeći paket znanja i veština. Kontakti koje imaju sa ICCA međunarodnom kongresnom asocijacijom već sada omogućavaju benčmarkovanje i ugledanje na najbolje svetske prakse i primere - kaže Petković.