Zašto je važan neonatalni skrining sluha - Svake godine problem se ustanovi kod oko 300 novorođenih beba u Srbiji

(Prof. dr Nenad Arsović) Svake godine, kod 300 od 65.000 beba rođenih u Srbiji, ustanovljena je gluvoća ili neki od problema vezanih za oštećenje i gubitak sluha. Što pre se taj gubitak otkrije, a potom odredi i primeni adekvatna rehabilitacija, veći su izgledi za rešavanje problema i prevazilaženje poteškoća, kako za dete, tako i celu porodicu. Svetska istraživanja i praksa pokazuju da rana intervencija povećava šanse za socijalnu inkluziju i neometani razvoj deteta, pa je stoga pravovremena i precizna dijagnostika prvi i najvažniji korak, naglašeno je tokom događaja za medije u organizaciji kompanije MED-EL, pionira i globalnog lidera u industriji slušnih implantata.

Konferencija je održana povodom Simpozijuma "Savremeni trendovi u lečenju i rehabilitaciji nagluvosti i gluvoće", u organizaciji Udruženja otorinolaringologa Srbije, u Beogradu 10. i 11. marta 2017. godine.

O značaju neonatalnog skrininga i mogućnostima rehabilitacije govorili su: načelnik Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije (KCS) prof. dr Nenad Arsović, regionalni direktor kompanije MED-EL Ewald Thurner, načelnik ORL odeljenja klinike Vilnius University Hospital iz Litvanije prof. dr Eugenijus Lesinskas, i osnivač i predsednica udruženja Sajberuvce Jelena Pavićević Ilin. Iskustva života sa kohlearnim implantima podelile su pacijentkinje Miljana Đorđević (12) kojoj je kohlearna implantacija izvršena sa 18 meseci, i Biljana Stevčić (42).

MED-EL je globalnu kampanju pokrenuo na Svetski dan sluha - 3. marta 2017. godine, kako bi podigao svest o značaju zdravlja sluha i ukazao na važnost rane dijagnostike. Emotivni video "Trenutak tišine" kreiran je s idejom da nas podseti na sve one trenutke u životu kada je sluh važan, kao i one momente kada je zvuk koji čujemo najbitnija stvar na svetu, momenat koji ne želimo da propustimo.

Testiranje novorođenčadi u Srbiji pre napuštanja porodilišta

Sa gubitkom sluha suočava se više od 5% svetske populacije, odnosno oko 360 miliona ljudi širom planete živi sa nekim oblikom ovog problema. Uz sve to, dosta ljudi uopšte nije svesno da imaju poteškoće sa sluhom, jer adekvatna dijagnostika nikada nije urađena.

Danas, mnoge bebe u Srbiji testiraju se pre nego napuste porodilište. Zahvaljujući neonatalnom skriningu, gubitak sluha kod novorođenčadi može se otktriti ubrzo posle rođenja – testovi su veoma jednostavni i bezbolni i traju svega nekoliko minuta.

(Ewald Thurner) - Najbolje vreme za operaciju dece je između godinu dana do dve godine starosti. Sve što se kasnije deca operišu, kažu strane studije, potreban je duži period rehabilitacije. Koliko dugo je dete gluvo, duplo od tog vremena potrebno je da prođe da se pacijent rehabilituje. Odnosno, detetu koje nije imalo kontakt sa zvukom do šest godina je potrebno 12 godina da se rehabilituje, ali nikada onako kao dete koje je operisano sa godinu dana do 24 meseca. Takva deca, koja su na vreme operisana stižu i u redovan vrtić a kamoli u redovnu školu sa drugom čujućom decom. Rezultati su pokazali da 80% dece koju smo operisali, pohađaju redovnu školi, takođe razvili su normalan govora i intelekt i ostvarivali su mnogo veći uspeh u školi - naglasio je prof. dr Nenad Arsović, načelnik Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije (KCS).

- Svim bebama treba uraditi skrining na oštećenje sluha ne kasnije od jednog meseca nakon rođenja. Nadamo se da će sva porodilišta u Srbiji imati neophodnu opremu za dijagnostikovanje oštećenja sluha - rekao je Arsović.

Dostupnost neonatalnog skrininga u Srbiji

Poslednjih nekoliko godina ostvaren je veliki doprinos na uvođenju neonatalnog skrininga kao procedure za novorođenčad u Srbiji. Cilj inicijative je da svako porodilište dobije neophodnu opremu za sprovođenje ovih testova.

- Praksa je pokazala da skrining novorođenčadi predstavlja najefikasniji metod u dijagnostikovanju i otkrivanju nagluvosti kod dece, s obzirom na to da se ona mogu testirati samo dva dana nakon rođenja. Čekanje na zakasnele simptome i probleme u razvoju govora može biti kasno za adekvatan tretman - ističe prof. dr Nenad Arsović.

- Rana identifikacija i odgovarajuća dijagnoza pomažu nam da napravimo korak napred ka intervenciji i izboru najboljeg rešenja koji će imati višestruku korist za pacijenta. Svim bebama treba uraditi skrining na oštećenje sluha, ne kasnije od jednog meseca nakon rođenja. Očekuje se da će sva porodilišta u Srbiji imati neophodnu opremu za dijagnostikovanje oštećenja sluha. Ministarstvo zdravlja ulaže napore da porodilišta koja imaju veliki broj porođaja opremi sa više skrining aparata, a takođe i da revitalizuje audiološku dijagnostičku opremu u tercijarnim Otorinolaringološkim centrima gde se postavlja dijagnoza nagluvosti i gluvoće i odlučuje o potrebi za ugradnju kohlearnog implanta. Takođe, Ministarstvo zdravlja, na predlog republičke stručne komisije, planira da univerzalni neonatalni skrining sluha u porodilištima postane zakonska obaveza - dodaje on.

Prema rečima profesora Arsovića, kada se obavi neonatalni skrining roditelji kod čije dece je ustanovljena gluvoća ili neki drugi problem gubitka ili oštećenja sluha mogu odmah da reaguju u pravcu odabira metoda za dalje lečenje. Jedno od rešenja koje je do sada pokazalo odlične rezultate je kohlearna implantacija. Kako svedoče iskustva pacijenta, ova metoda sprečava kasniju potencijalnu socijalnu izolaciju gluve dece, anksioznost, kao i depresiju.

Kohlearna implantacija omogućava pacijentima da čuju život


Slušni implanti su rešenje koje pomaže onim pacijentima koji više ne mogu da čuju ni pomoću slušnog aparata, zatim gluvo rođenim bebama, kao i u slučajevima gubitka sluha. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod jedne od pet osoba rođenih sa gubitkom sluha, slušni aparat ili kohlearni implant mogu omogućiti značajne prednosti u prevazilaženju problema. Neonatalni skrining je vredna investicija, jer kako pokazuje SZO "ignorisanje" i nerešavanje ovog problema svetsku ekonomiju godišnje košta 750 mlrd USD. Najvažniji korak za osobe sa gubitkom sluha je rana dijagnostika i odgovarajuće lečenje.

MED-EL sarađuje sa specijalistima i klinikama širom sveta kako bi ljudima svih dobi, a sa različitim oblicima gubitka sluha omogućio inovativnu tehnologiju kohlearne implantacije. CI Studio Pulsar iz Srbije je dugogodišnji partner kompanije MED-EL koji već 15 godina pruža pomoć i podršku ljudima koji se odluče za kohlearnu implantaciju i rešenja za prevazilaženje problema gubitka i oštećenja sluha.

Bilateralna kohlearna implantacija – svetska iskustva

Načelnik ORL odeljenja klinike Vilnius University Hospital iz Litvanije prof. dr Eugenijus Lesinskas objasnio je program pod nazivom "Kohlearni Implanti za sve" i istakao značaj bilateralne kohlearne implantacije.

- U Litvaniji smo započeli nacionalni program neonatalnog skrininga 2014. godine, iako je skoro 90% novorođenčadi prošlo dijagnostiku i ranije, s obzirom na to da se većina porođaja obavlja u nacionalnim bolnicama koje imaju mogućnost da obave neonatalni skrining metodom otoakustične emisije. Na populaciji od 3 miliona ljudi svake godine se rodi 30 gluve dece, a svako dete ima mogućnost da o trošku državnog osiguranja bude bilateralno kohlearno implantirano, ukoliko zadovoljava kriterijume i ima dobru prognozu za slušnu i govornu rehabilitaciju do šeste godine života. Ukoliko ne zadovolje kriterijume, deci se ugrađuje implant sa jedne strane i postoji mogućnost da dobije i drugi implant do 18 godine. Kod odraslih, jedan kohlearni implant je pokriven osiguranjem do 65. godine života, a kod starijih postoji mogućnost implantacije ukoliko postoji budžet za to. Najstarija osoba kojoj je ugrađen kohlearni implant je u trenutku zahvata imala 74 godine - rekao je Lesinskas.

Više informacija pogledajte na www.studiopulsar.com