Građani Srbije najmanje zaduženi u regionu - Za banke apsolutno neprihvatljivo bilo kakvo ograničavanje kredita

Građani Srbije su i nominalno i realno najmanje zaduženi po kreditima u regionu sa iznosom duga po stanovniku od 936 EUR, rekao je danas predsednik Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić.

Prema njegovim rečima, ako se uporedi prosečna zaduženost stanovnika Srbije u odnosu na prosečnu neto zaradu, svaki žitelj naše zemlje duguje u proseku dve i po neto plate, dok, primera radi, stanovnik Hrvatske duguje 4,8 prosečnih neto zarada.

Dugalić je rekao i da ukupni krediti stanovništvu u Srbiji iznose 6,7 mlrd EUR, dok najveći iznos plasmana stanovništvu ima Češka - 52 mlrd EUR.

U Hrvatskoj ukupni krediti stanovništvu iznose 15,7 mlrd EUR, tako da je po glavi stanovnika dug 3.735 EUR, a neto plata građana te zemlje je prosečno 780 EUR.

Najmanji iznos plasmana u regionu ima Crna Gora, sa iznosom od jedne milijarde EUR, pri čemu je zaduženje po stanovniku 1.636 EUR, što znači da sa prosečnom neto platom od 509 EUR Crnogorci duguju bankama po 3,2 mesečne neto zarade.

Makedonske banke imaju kod građana plasmane u vrednosti 2,2 mlrd EUR, što je 1.083 EUR po glavi stanovnika. To znači da Makedonci, sa prosečnom neto platom od 362 EUR, duguju tri plate po kreditnoj partiji.

U regionu centralne i jugoistočne Evrope najveću zaduženost po stanovniku ima Slovačka, sa iznosom od 5.416 EUR po stanovniku, što znači da svaki Slovak duguje po kreditu osam prosečnih zarada.

Dugalić je rekao da u Srbiji nije problem kreditna rata već plata. On je naveo da je u Srbiji prosečna plata 371 EUR, dok je u Hrvatskoj 780 EUR, u Češkoj 750 EUR, Slovačkoj 680 EUR, Sloveniji 1.087 EUR, BiH 433 EUR, Makedoniji 362 EUR a u Crnoj Gori 509 EUR.

U Srbiji je štednja po stanovniku 1.283 EUR, u Sloveniji 8.235 EUR, Češkoj 7.907 EUR, Slovačkoj 6.210 EUR, Hrvatskoj 6.113 EUR, Crnoj Gori 2.465 EUR, Makedoniji 1.231 evro, Mađarskoj 2.546 EUR.

Ukupni plasmani banaka u Srbiji povećani su u februaru za 0,4% u odnosu na januar 2017, na 2.166 milijardi dinara. Najveći procentualni rast kredita na mesečnom nivou u februaru je zabeležen kod preduzetnika, kojima su banke odobrile 450 miliona dinara novih plasmana, čime je njihov ukupan iznos dostigao 47,6 milijardi, ili 1% više nego u januaru.

Krediti građana su u drugom mesecu tekuće godine povećani za 6,9 milijardi dinara na ukupno 807,8 milijardi dinara, što je rast od 0,9% u poređenju sa januarom.

U ukupnim plasmanima građanima, najveći udeo imaju stambeni krediti sa iznosom od 389 milijardi dinara. Iznos stambenih kredita beleži rast u februaru od 0,5% u odnosu na prethodni mesec.

Građani su u posmatranom mesecu "podigli" i 3,2 milijarde dinara novih gotovinskih kredita, koji su u ukupnom iznosu povećani na 265,9 milijardi, što je skok od 1,2% u poređenju sa januarom.

Značajan procentualni rast, od 2,4% na 76,8 milijardi dinara, zabeležen je i kod kredita za ostale namene, odnosno kod refinansirajućih kredita, dok su potrošački krediti u februaru opali za 1,4% na nešto malo više od 22 milijarde dinara.

Krediti pravnih lica su minimalno povećani, za svega 0,1% u odnosu na januar, na 1.310 milijardi dinara.

Prema podacima UBS, u februaru je u docnji bilo 11,4% dospelih a neplaćenih obaveza prema bankama po osnovu kredita, koliko je bilo i u januaru.

Za Udruženje banaka Srbije (UBS) je apsolutno neprihvaljivo bilo kakvo usmeravanje ili ograničavanje kredita bilo kojoj grupaciji korisnika kredita, izjavio je Veroljub Dugalić i dodao da "to što privreda još nedovoljno koristi kredite, budući da je rast plasmana pravnim licima u februaru svega 0,1% u odnosu na prethodni mesec, znači stagnaciju, nema tu razvoja, znači da nemate rešenje za razvoj privrede".

U odsustvu rešenja se, kako kaže, predlažu neki veštački mehanizmi - da se ograniče krediti stanovništvu i ta sredstva usmere u privredu.

Privreda, kako primećuje, sada nedovoljno koristi kredite, jer se banke suočavaju sa problemom što nema dovoljno dobrih projekata i programa, a s druge strane je veliki broj onih koji imaju ozbiljne probleme u otplati ranije korišćenih kredita, zbog čega su banke, naravno, oprezne.