Od novosadske tekstilne industrije ostala samo Niva - Mnogi radnici posao našli u malim manufakturama

Novosađani dobro pamte zvučna imena fabrika tekstilnih i proizvoda od kože - Novitet, NIT, Niva, Fruška gora. U njima i nizu manjih pogona, doduše poodavno, radilo je skoro 5.000 tekstilaca, a pre desetak godina bilo ih je oko 1.000. Sada ih je ostalo najviše 500 - procenjuje Milka Šanta, predsednik Samostalnog sindikata radnika tekstila, kože i obuće.

Ovdašnji tekstilci i kožari su jednostavno podelili sudbinu kolega iz branše širom zemlje. Ove dve delatnosti su 2001. godine u Srbiji zapošljavale više od 100.000 radnika. Međutim, prema podacima republičkog Zavoda za socijalno osiguranje, pre pet godina evidentirano je samo četrdesetak hiljada, a trend smanjenja je, nažalost, nastavljen.

Tekstilna industrija, kako objašnjavaju upućeni, postala je žrtva jeftine radne snage u dalekoistočnim zemljama.

- U Novom Sadu od nekada velikih tekstilnih kompanija preostala je samo Niva, koja je, takođe, značajno smanjila broj radnika, i sada ima 140 zaposlenih - objašnjava Šanta.

- Ostale firme su bile prinuđene da ugase proizvodnju posle loših privatizacija ili restrukturiranja, tako da je tekstilaca, posebno sindikalno organizovanih, ostalo vrlo malo.

Mnogi radnici iz ovog sektora posao su našli u malim, manufakturnim pogonima, koji najčešće rade u sivoj zoni i čiji vlasnici ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje, tako da tekstilci ostaju gotovo bez ikakvih mogućnosti da ostvare i brane svoja prava.

- Konkurencija, pre svega iz Kine i Indije, uradila je svoje, tako da su bez adekvatne podrške velike tekstilne firme teško mogle da opstanu - tvrdi Šanta.

- Ima, srećom, i dobrih primera, pošto je u nedavno otvorenom pogonu Alex fashion posao dobilo oko 100 radnika.

Mnoge fabrike iz tekstilnog sektora radile su ranije "lon" poslove, šijući odevne predmete za strane partnere od materijala koji su obezbedili. Ti poslovi su prestali kada su ti partneri preselili proizvodnju u Kinu, Indiju, Vijetnam i ostale dalekoistočne zemlje, u kojima je radna snaga znatno jeftinija. Istovremeno, sa tih tržišta je počela da stiže i bagatelna garderoba.

Pod takvim pritiskom, ovdašnje fabrike su prvo smanjile broj radnika, a zatim počele i da zatvaraju kapije, što je prošlo gotovo neprimećeno u javnosti.

Potrošnja minimalna

U Srbiji se, prema proračunu statističara, na odeću i obuću u proseku troši 5,8% mesečne zarade. Koliki se, onda, deo para potroši na proizvode iz Kine i ostalih dalekoistočnih zemalja, a koliko na domaće, nije teško proceniti.